Alisa u „Gradskoj čistoći“: Žena koja vodi računa o čistoći centra Beograda

U JKP „Gradska čistoća“ na poslovima komunalih radnika angažovano je oko 1.200 ljudi, među njima i komunalna radnica Alisa Jusufovski, žena koja svojim trudom i radom ruši predrasude o podeljenosti poslova na muške i ženske i dokazuje da žene u sebi imaju ogromnu snagu, sposobnost i hrabrost.

Alisa kaže da joj je kao samohranoj majci najvažnije u životu bilo da deci obezbedi normalne uslove za život pa se nije libila ni jednog posla, pa ni fizički zahtevn kakav je posao komunalnog radnika.

- Moja životna priča nije takva da bi mi neko pozavideo. Ostala sam sama sa dvoje male dece i moja borba za preživljavanje je počela. Posao komunalnog radnika je težak, ali ne koliko posao na stovarištu na kome sam prethodno radila. Utovarala sam i istovarala drva i ugalj i to je bio posao koji me ja najviše iscrpeo, ali u tom trenutku bih i kanale kopala samo da prehranim decu. Potom sam skoro deset godina radila na poslovima čišćenja i održavanja poslovnih prostora i stanova. Iskreno, nisam ni mogla da tražim bolje, jer kada imate samo osnovnu školunemate puno izbora. Ali bez obzira na obrazovanje, domaćica sam, znam da čistim, vredna sam i pošteno radim svoj posao - priča Alisa Jusufovski, koja se pre šest godina kao komunalna radnica zaposlila u JKP „Gradska čistoća“.

- Koliko god posao komunalnog radnika bio težak, nije najteži, a kao što vidite i žene mogu da ga rade. Nikada se nisam stidela da radim bilo koji posao i zarađujem svoje parče hleba, a ne vidim zašto bih se osećala manje vrednom, jer držim metlu. Uostalom, svi mi čistimo svoje kuće, a Beograd je takođe naš dom, neko mora i njega da čisti - kaže Alisa Jusufovski.

Ona dodaje da su kolege pravi džentlmeni koji koleginice čestopoštede i odmene u obavljanju najtežih fizičkih poslova.

- Najteže je zimi kada se lomi led ili utovara sneg u kamione kako bi se oslobodili trotoari za pešake. Srećom ni zime više nisu kao što su bile, pa nemam prava da se žalim. Ali eto i kante umeju nekada da budu teške, treba ih podići i isprazniti u kontejner i to više puta dnevno, a umorim se od pešačenja jer čisteći trotoare pređem veliku kilometražu. Često kolege priteknu u pomoć i nije im teško da me odmene, zato meni ne bude teško da nešto umesim kako ne bi morali da jure po doručak - objašnjava Jusufovski.

U prvo vreme na poslu komunalne radnice, iako vešta u čišćenju, lečila je žuljeve na dlanovima.

- Ako metlu ne držite pravilno, boli vas i kičma i vrat, a na rukama samo pucaju žuljevi. Srećokm imam kolege koje su uvek bile tu da mi pomognu i pokažu tehniku čišćenja. Deluje lako da samo meteš asfalt, ali to nije baš tako jednostavno. Jedan te isti pokret ceo dan, to telo umori, ali eto sve se da naučiti ako imate volje. Imala sam jak motiv i hvala Bogu decu izvela na put. One su za razliku od mene završile srednje škole i imaće mnogo bolje šanse u životu. Nikada im nisam pretila time da će čistiti ulicu ukoliko ne budu učile, jer i to je posao koji neko mora da radi, ali su same uvidele da bi one ipak mnogo više od toga. Danas su odrasle i srećne žene, a ja sa metlom zaradim dovoljno za sebe i da kao i svaka baka unučiće obradujem slatkišima i poklonima - ponosna je Alisa. 

Na to kako Beograđani reaguju kada vide ženu koja radi poslove komunalnog radnika, Alisa kaže da do danas nije imala neprijatnosti.

- Na početku su sugrađani malo iznenađeni i čini mi se pažljiviji, jer valjda im je žao kad vide ženu da čisti i po snegu i kiši i kad upekne u sred leta, pa se više potrude da otpad ubace baš u kantu za smeće, a ne pored. To mi je baš drago i hvala im na tome. Radim već dugo isti reon, sam centar grada, pa su oni koji tu žive ili svakodnevno dolaze zbog posla na mene već navikli. Često me pozdravljaju ili se našalimo. Svi smo ljudi, da li držimo metlu ili butik sasvim je svejedno - zaključuje Alisa Jusufovski.