Beograđani se stalno žale da zbog gužvi gube vreme i živce: Da li je sistem par-nepar rešenje?
"Par-nepar" je sistem koji se koristio u bivšoj Jugoslaviji
Saobraćajne gužve u Beogradu nerviraju veliki broj ljudi jer zbog njih gube vreme. Mnogi se žale da ne mogu da urade sve što treba i sve što žele tokom dana jer u putu izgube po nekoliko sati. Veći broj Beograđana smatra da rešenja za ovu svakodnevnu muku moraju da se nađu što pre i pitaju se da li je uvođenje sistema vožnje "par-nepar" jedno od njih.
Proverite zašto je svi imaju u telefonu! Svako ko ovo koristi, rešava sve probleme jednim klikom
MAJKA PETORO DECE SE IZNENADA PORODILA U DOMU ZDRAVLJA: Obrenovački lekari se ovome nisu nadali
DR DAVIDOVIĆ IZNEO ZABRINJAVAJUĆA SAZNANJA: Pored korone preti da bukne još jedna bolest
"Par-nepar" je sistem koji se koristio u bivšoj Jugoslaviji kad je 1979. godine svet pogodila kriza sa naftom. Problem nedostataka goriva tad se rešavao tako što su ponedeljkom, sredom i petkom mogla da se voze samo kola čija se registracija završavala parnim brojem.
Ostalim danima na ulicama su bila ona vozila koja su na kraju imala neparan broj.
Postavlja se pitanje da li bi u današnje vreme ovaj sistem omogućio ljudima da uštede vreme koje mogu da iskoriste npr. sa porodicom ili da se na ovaj način smanji zagađenje.
- Teško je doneti relevantnu procenu u kom odnosu bi uvođenje "par-nepar" mere uticalo na smanjene saobraćajnih gužvi u Beogradu bez studiozne analize i simulacije takvog modela saobraćaja - odgovorili su iz Sekretarijata za saobraćaj.
Kako navode, ova mera ne spada u tehničko regulativne mere kojima Sekretarijat za saobraćaj upravlja.
- Ona više predstavlja kompleksnu privremeno-režimsku meru koja generiše nove poteškoće (kako tretirati vozila u tranzitu, kako tretirati vozila stranih državljana, vozila za hitne intervencije, kako bi se ova mera odrazila na poslovanje privrede, kako bi se vršilo snabdevanje...). Sve režimske mere, da bi imale svoj puni efekat, podrazumevaju permanentni nadzor, kontrolu i kažnjavanje postupanja mimo donetih mera - objašnjavaju iz ovog Sekretarijata.
Sekretarijat za saobraćaj nema ovlašćenja niti kadrovskih kapaciteta za sprovođenjem takvih mera.
Prisustvo saobraćajnih gužvi svojstveno je svim velikim gradovima u koje spada i naš Beograd. Rešenje ovakvog problema zahteva uključivanje velikog broja stručnjaka raznih profila, a Sekretarijat za saobraćaj u okviru svojih nadležnosti donosi određene tehničko regulativne mere.
- One imaju za cilj najpre povećanje bezbednosti učesnika u saobraćaju, ali i povećanje protočnosti saobraćaja. U toku je realizacija Projekta ugradnje ataptibilnog sistema na preko 300 semaforizovanih raskrsnica, koji bi imao za cilj da na osnovu vremenskih intenziteta saobraćajnih tokava vrši usklađivanje rada semafora, čime bi se uticalo na optimizaciju protočnosti saobraćaja u ograničenju propusne moći saobraćajnica - istakli su iz Sekretarijata za saobraćaj.
Kako se Beograđani snalaze da izbegnu saobraćajne gužve?
Sve veći broj ljudi "gubi živce" zbog saobraćajnih gužvi naročito kad pomisle šta sve mogu da obave za dva sata koliko otprilike izgube dnevno, oni koji ne stanuju blizu posla, na putu do njega i nazad.
Pojedini Beograđani su zbog toga odlučili da kupe električne trotinete, motore, da na posao odlaze biciklama...
Međutim, među njima ima onih koji su, da bi izbegli saobraćajnu gužvu, ugrozili svoj i tuđi život. Jedan od primera jeste mladić koji je vozio električni trotinet na auto-putu na Novom Beogradu.
Mladić je u jednom trenutku išao brzinom od 80 kilometra na čas. On je vozio trotinet za kolonom vozila, koji su išli u smeru ka Šidu.
U jednom trenutku je čak odlučio i da pretekne vozilo koje je bilo ispred njega i obilazak je započeo sa vozačeve desne strane gde se nalazi zaustavna traka na auto-putu.
Koliko god da su saobraćajne gužve iritantne, da izazivaju stres i nervozu, ljudski život je najvažniji i ne sme da se ugrožava ni na koji način.
Sećanje na sistem par-nepar
Iako je prošlo oko 30 godina od kad se primenjivao sistem "par-nepar" ljudi koji su vozili auto pod ovakvim režimom i dalje ga se sećaju kao da je "bilo juče". Možda ne pamte detalje poput onih koliko je ovakva situacija trajala, ali pamte osećaj koji su imali sve dok ona nije prošla.
- Uopšte mi nije bilo prijatno što nisam mogao da vozim svaki dan, naročito što sam imao malo dete koje je imalo samo četiri godine. Morao sam svoje planove vezane za provođenje vremena sa njim mimo kuće da pravim na osnovu toga da li smem da vozim ili ne. A da ne pominjem odlazak u vrtić u koji smo svaki drugi dan morali da idemo peške a on nije bio blizu kuće - ispričao je Aleksandar Petrović (73) iz Beograda.
Kako priča sagovornik, svaki drugi dan je morao dete da budi sat ranije kako bi uspeo da ga odvede u vrtić i da stigne na posao.
- I tim danima sam ga i kasnije uzimao iz vrtića jer mi je bilo potrebno više vremena da se vratim sa posla nego kad sam išao kolima. To vreme je zaista bilo nezgodno a najviše sam se plašio šta ako se razboli i ja ne mogu da ga odvezem kod lekara. Na sreću to se nije desilo - kaže Petrović.
