OSTAVILI SU NEIZBRISIV TRAG U ISTORIJI BELOG GRADA: Odužićemo im se spomenikom i mestom u večnosti
Ovo su 3 najvažnija gradonačelnika u istoriji Beograda
Da je slušao Edvarda Kardelja, Branko Pešić bi današnju ključnu beogradsku saobraćajnicu - auto-put sa sve Gazelom, "Mostarom" i Autokomandom izgradio kao jednu običnu gradsku tranzitnu ulicu, nešto širu od starog "Carigradskog druma". S pravom je smatrao da auto-put koji kroz Beograd povezuje Skoplje i Zagreb mora da finansira i Federacija.
VRAĆA SE SERIJA A: Vreme je za detronizaciju Juventusa
BEOGRAD CVETA UPRKOS PANDEMIJI: U prestonici se gradi više nego prošle godine
VELIKI DEO BEOGRADA BIĆE ZATVOREN: Menja se red vožnje, ukida se linija 22A
Kakav bi danas bio Beograd bez Branka Pešića? Stidljivo razvijen, bez hrabrih iskoraka - spomenutih petlji, auto-puta, bez širenja Novog Beograda i čuvenih savskih blokova, bez Beograđanke koja je bila oličenje modernog zaokreta u arhitekturi.
Ali, još dvojica njegovih prethodnika, doduše u jednom potpuno drugačijem sistemu, predratnom kapitalizmu, pokazali su sličnu hrabrost da stanu iza svojih vizija i umešnost da Beograd uzdignu rame uz rame sa razvijenim evropskim gradovima: Miloš Savčić, koji je na čelu Beograda bio od 1929. do 1930. godine i Vlada Ilić, koji je bio gradonačelnik od 1935 do 1939. godine. Svi oni bili su patriote, hrabri ratnici i bliski narodu, posvećeni i požrtvovani političari.
Dok se Beograd još dvoumio da li je bolja električna enegrija ili gas, a kola na ulicama vukli samo konji, dok se stidljivo uzdizao u metropolu na prelazu iz 19. u 20. vek, Svilajnčanin Miloš Savčić nepokolebljivo je gajio svoju viziju - industrijalizacija zemlje, napredak, ulaganje, profit...
Briljantnu karijeru građevinara izgradio je u Minhenu, gde je ozbiljno bio uključen u projekat železničke mreže Bavarske, a hrabro vojničko srce ustupio je Srbiji kada je, tokom Velikog rata bilo najteže.
Pre nego što je došao na čelo grada, radio je na projektu beogradske klanice, koja je krajem 19. veka bila od ključnog značaja za razvoj zemlje, budući da su postojale teškoće oko izvoza žive stoke. Nakon toga založio se i za osnivanje veoma uspešne beogradske strugare. Debla su u Beograd stizala sa Tare, Drinom i Savom, a da bi uopšte mogla da se transportuju sa planine, Savčić je prokejtovao i impozantnu žičaru.
Nakon Velikog (Prvog svetskog) rata nije smirivao svoj preduzimljiv duh. Znao je kako da uveća profit, nicale su fabrike, rudnici, škole.
Kada je došao na čelo Beograda, Savčić je uspeo da ga izvuče iz lošeg kredita, uredi plaćanje električne energije i podigne novu centralu, zbog koje je bio čak i pod lupom pravosuđa, jer je optuživan da je time oštetio budžet opštine...
Mnogi su mu zavideli, kritikovali ga i pratili svaki njegov korak. Ali, hrabrim potezima uspeo je da za kratko vreme postavi temelje modernom gradu, Beogradu kakvog sa setom gledamo samo na slikama iz predratnog perioda.
Poseban akcenat Savčić je stvaio na kaldrmisanje Beograda, a zna se koliko je mreža puteva važna za razvoj metropole.
Čast da u prestonici Jugoslavije otvori dva moderna mosta preko Dunava i Save (čuveni lančani most kralja Aleksandra) i da isprati prvi tramvaj za Zemun imao je gradonačelnik Vlada Ilić.
Upravo on bio je na čelu grada kakvog pamtimo u najlepšem svetlu pred samu katastrofu, razorni rat koji je opustošio ne samo Jugoslaviju, nego i čitavu Evropu.
To je bilo prosperitetno vreme, kada je Beograd dobio i najmoderniji sajam, a na njemu predstavljeno čudo tehnike koje će promeniti 20. vek - televizija. Iznad Ušća brujali su avioni, izvodili su akrobacije, organizovali su se nezaboravni vašari, sajam automobila... Beograd je po prvi put zabeležen i u kolornim fotografijama: svetla velegrada, bašte kafića, užurbani prolaznici...
U to vreme podignute su i neke palate u modernističkom stilu, bez kojih bi današnji savremeni Beograd bio nezamisliv. Na primer Glavna pošta, kao centralna zgrada jednog od najznačajnijih komunikacionih servisa. U Ilićevo vreme podignut je i Vukov spomenik, ali i brojne bolnice, među kojima je najznačajnina Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj.
Najpoznatiji Dom dečje zaštite u Zvečanskoj ulici takođe je podignut u vreme Vlade Ilića.
U vreme njegovog mandata postavljen je i kamen temeljac za izgradnju Hrama svetog Save, 1939. godine.
Vizija Novog Beograda kao logičnog prostora za razvoj i širenje modernog velegrada, gde bi živelo oko pola milioana ljudi, sa širokim ulicama, trgovima i modernim zdanjima takođe datira iz ovog perioda, a Ilić je načinio i prve korake.
Ilić je bio i te kako imućan čovek. Bogat trgovački "pedigre" i vrhunsko školovanje u Beču, a onda i brak sa Olgom Dunđerski, kojima je venčani kum im je bio Aleksandar I Karađorđević, doneli su veliki ugled Vladi Iliću.
Ali, bogatstvo koje je imao rado je ulagao i u svoj grad - tako je, na primer, od svog novca i na svom imanju osnovao beogradski Zoo vrt i kupio prve životinje. Animirao je i druge bogate ljude da se uključe i pomognu, a posebno je vodio računa o siromašnima, deci, zanatlijama i radnicima...
Poput Vlade Ilića, i mandat Branka Pešića ostao je upamćen po izgradnji novih simbola modernog grada. Neki brutalistički simboli Beograda koji su tada započeti ili urađeni i danas ostavljaju bez daha. Impozantni neboderi - Zapadna i Istočna kapija Beograda geografski su omeđili novi razvojni pravac grada - auto-put koji je sa mostom Gazela postao ključna gradska saobraćajnica.
Istovremeno, skučeni centar grada, koji je postajao sve tešnji za četvorotočkaše "prodisao je" kada je probijen Terazijski tunel.
Veliki planovi u Pešićevo vreme odnosili su se i na železnicu: Novi železnički čvor zamišljen je tako da zameni stari i da se tako od pruge, vozova, ložionica i radionica oslobodi priobalje Save.
Prvi put ozbiljno se pristupilo i studiji metroa.
I neke od čuvenih gradskih manifestacija, kao što su BITEF i FEST, otpočele su baš u vreme Branka Pešića.
Beograd je dobio svoje "more" - uređenu Adu Ciganliju i brojne sportske objekte: Halu "Pionir", SRC "25. maj", "Pinki", "Olimp", "Halu sportova".
Za Branka Pešića važila je i urbana legenda da ceo grad zna njegov broj telefona, a ako se i ne javi na poziv, svako je mogao da mu zakuca na vrata.
Treba napomenuti da je i Pešić imao svoje ratne zasluge, borio se na strani partizana, učestvovao je u bici na Sutjesci, a bio je i ranjen u stomak.
Ova tri čuvena gradonačelnika uskoro bi u Beogradu mogla da dobiju i svoje spomenike.
