DANAS JE SKADARLIJA PRAVO MESTO ZA PROVOD: Znate li koliko je tužno izgledala pre?

Dok je Beograd bio još vrlo malena varoš, u njemu je postojalo mesto niz čije je sumorne, kaljave delove tekao Bibijin potok. Pre dva veka grad je bio sačinjen od prizemnih, omalenih kuća, bondručara, koje su bile uglavnom napravljene od nabijenog blata.

Deo u kojem su tada živeli ubogi sugrađani prostirao se pored današnje Francuske ulice čijom trasom se prostirao Šanac. To je bio rov, opkop oko grada u koji se ulazilo kroz četiri kapije.

Kafane kao prethodnica

U blizini Šanca umestio se deo koji sada predstavlja umetničko srce i osnovno obeležje Beograda. To je Skadarska ulica, nekadašnje boemsko okupljalište, a sada najbitniji turistički koridor prestonice.

Kada je 1869. useljeno Narodno pozorište, osnovano godinu dana ranije, kulturna javnost i njeni uposlenici počeli su da se okupljaju u ovom delu grada. Duhovna elita grada postepeno se rasprostirala po okolnim kafanama, među kojima su prednjačili "Dardaneli" i "Pozorišna kafana", a potom su zanatlije sa Dorćola i Zereka sve češće umele da zakorače na ovu stranu.

Pre oko 180 godina, ispred kafanice uz kaldrmu koju je držao izvesni Avram, pristigla su dva lovca, i silno ponosni na rogate kolose koje su ulovili, spustili su telesine dva jelena pred kafanu, naručili su po rakiju i uživali u zaprepašćenim pogledima okupljenih Beograđana. Njihov ponos do danas je oličen kroz ime restorana "Dva jelena", a tu negde počinje i onaj drugi, prvo boemski i umetnički, a zatim i turistički deo istorije ovod dela grada.

Ipak, pre ovih "kafanskih vitezova" u današnjoj Skadarliji bitisala je samo uboga sirotinja, koju su najčešće činili gradski Romi.

Romski zaštitnik

Kako je pisao dr Vidoje Golubović, autor knjige "Toponimi starog Beograda", u romskim predanjima i ikonografiji Bibija je bio poseban svetac, božanstvo koje je brinulo o zaštiti onih koji žive na tom prostoru.

– U Makedonskoj ulici je bio jak izvor vode. U to vreme su prostor koji pokriva današnja Skadarlija nastanjivali ljudi koji su stalno strepeli od poplava koje su nemilice ugrožavale njihove domove. Kako je Bibija bio njihov zaštitnik, oni su potoku koji se slivao ovuda, naniže ka Dorćolu, nadenuli takvo ime. Verujući da će ih zaštititi tokom kišovitih dana, dugo su ovaj vodotok zvali po ovom liku iz svoje mitologije – podseća doktor Golubović.

Inače, prema podacima iz publikacije "Beograd i njegove ulice" Danila Radojevića Skadarlija je tako imenovana 1872. godine, a kako se zvala pre toga, ne zna se.

Potok niz Prizrensku

Niz Beogradski greben slivale su se i druge vode koje bi pravile potoke, pa je tako silazak niz Prizrensku ulicu takođe bilo neobično težak. Kako beleži hroničar Marinko Paunović, taj poduhvat bio je posebno težak tokom večernjih sati, kada bi prolaznik sa fenjerom u ruci morao da skače sa kamena na kamen, ne bi li nekako uspeo da se probije sokakom naniže, izbegavajući debelo blato koje je nalivala voda slivajući se sa Terazija.

Izvor se nalazio na mestu današnjeg Hotela "Moskva" i pravio vododerinu niz Prizrensku, da bi se voda, na kraju, skupljala u velikoj bari na Zelenom vencu