INTERVJU Goran Vesić: Beograd nastavlja sa promenama i korača u bolju budućnost

Beograd je potpuno izmenjen proteklih nekoliko godina i ono što je najvažnija stvar jeste upravo promena pravca u kom se razvija grad. Do sada, od kada je Beograd prvi put urbanizovan, 1967. godine kada je donet prvi urbanistički plan, a i pre toga kada je počeo da se pretvara iz orijentalne varoši u moderni evropski grad, grad se širio prema svojoj periferiji. Širenje prema periferiji je s jedne strane dobro, a s druge strane iziskuje dosta sredstava. Kako širenja prema periferiji uglavnom nisu u skladu sa urbanističkim planovima, onda morate da gradite novu infrastrukturu kako biste građanima podmirili njihove potrebe, kao što su: kanalizacija, voda, put, javni prevoz i stalno je potrebno novca, a nemate dovoljno novca ni za postojeću infrastrukturu i to je bio jedan od problema Beograda. Mi smo preokrenuli pravac razvoja Beograda, okrenuli smo ga ka rekama i svi naši veliki projekti su tamo. To su projekti poput "Beograda na vodi", koji je najveći projekat, "Makiško polje" na desnoj obali Save, "Blok 18" na levoj obali Save, "Treći Beograd" između Pančevačkog i Pupinovog mosta, a biće rađeni projekti i na delu od Luke Beograd do Ade Huje. Projekti na rekama nam omogućavaju da tamo gde već postoji infrastruktura, samo pojačamo postojeću i da nam ostane više novca za gradnju nove u delovima grada gde to nedostaje. Rezultati su vidljivi, do četiri puta je povećano ulaganje u prigradska naselja, gradimo kanalizacionu mrežu i puteve tamo gde ih do sada nije bilo ili su bili u jako lošem stanju. To je najvažnija stvar koja pokazuje koliko se Beograd promenio, a druga stvar koja se vidi golim okom jeste to da je Beograd grad kranova. U ovom trenutku imamo preko 300 do 400 aktivnih gradilišta, gde sigurno ima jedno 70 kranova. Kada smo došli 2003. bila su tri gradilišta i nismo imali kranove u Beogradu. Danas ne može da se nađe građevinska firma, radnici, zato što su svi zaposleni, a to govori da se u Beogradu gradi. Beograd je grad koji se bitno promenio, kako se menja i Srbija, a on se menja i brže jer podrazumeva 40 procenata BDP-a Srbije i sve velike investije prvo stižu u Beograd. 

Građanima će najviše promeniti život metro, to je ključna tačka sa kojom Beograd postaje metropola, jer će omogućiti da se iz različitih delova grada lako i brzo prevoze. Beograd nije veliki grad, ali ima odliku svih metropola, a to su saobraćajne gužve. U poslednje tri godine u Beogradu ima 50.000 novih automobila, to jest registruje se 4000 automobila mesečno što predstavlja porast automobila svake godine između 5 i 7 posto. To govori i o rastu životnog standarda i o tome da će biti sve više automobila i da je važno obezbediti alternativni i adekvatan prevoz. Kada pričamo o metrou, ne pričamo samo o dve linije metroa, već i o četiri linije BG voza koje su sastavni deo beogradskog metroa. Kada završimo metro, građani će moći da kažu da žive u metropoli i tada će na primer ljudi iz Mladenovca imati na svakih 10 minuta voz za Beograd i mogućnost da onda presednu na neku liniju metroa. Uložili smo ogroman napor da taj projekat pokrenemo sa mrtve tačke. Radimo sve da do kraja 2020. godine počnemo sa izgradnjom prve linije metroa. Važna je i obilaznica oko Beograda, koja je skoro već završena, sada je trenutno polu-obilaznica, jer fali deo oko Vinče i ka Pančevu, ali već ulazimo u fazu da smo pri kraju radova. Beograd na vodi je projekat koji bi poželeo svaki grad u Evropi i nije on samo zaposlio našu građevinsku snagu  i povukao druge da investiraju u naš grad, već je promenio imidž, percepciju Beograda i Srbije u svetu. Promenjena je slika koju su stranci imali o nama, sada je to grad u kojem se gradi, što pokazuje da se situacija promenila i da nas ne pamte po ratnim dešavanjima. Slika se promenila i sada imamo situaciju da ako je neko rešio da investira 3,5 milijardi i neko drugi će doći da investira 100 miliona, sada strani investitori čekaju u redu tražeći lokacije u Beogradu. Ono što je među najznačajnijim stvarima jeste i to što se grad humanizuje, više je za ljude. Bili smo nekada grad koji nije bio namenjen ljudima, a human grad znači da imamo uređene parkove, obdaništa, igrališta, pet zonu, biciklističke staze, uradili smo 20 kilometara tih staza, a u planu je još 100 kilometara, ali i pešačke zone. Grad je sada prilagođen ljudima i zadovoljni su, a i idemo ka tome da svi kažu "meni je lepo da živim ovde". Dosta smo uradili, ali radićemo još na humanizaciji Beograda, da ne bude nezadovoljnih građana koji nemaju gde da šetaju, ne mogu da nađu parking ili nešto tome slično. 

Nije moglo brže, ali naravno uvek se može govoriti o tome da su neki radovi mogli da se urade brže. Mislim da smo mi pokrenuli mnogo različitih aktivnosti, s obzirom da je Beograd dugo godina bio neuređen grad. Poznato je u kakvoj je situaciji Beograd bio devedesetih godina, bio je ispred Budimpešte, Bukurešta, a zna se gde su danas ti gradovi u odnosu na naš. Tokom sankcija dosta smo propatili i to se zaista osetilo i zato je trebalo mnogo vremena da grad dođe u situaciju da može da se razvija. Kada imate situaciju da ste zaostali dvadeset godina, kada krene razvoj ne znate koji prvo problem da rešite, jer svuda je problem, kao na primer to da nemamo dovoljno dobre bolnice, nemamo dovoljno vrtića, nemamo dovoljno parkova, imamo malo igrališta, fali kanalizacija, ali da bismo radili na tome potreban je novac i usmerenje. Počeli smo da rešavamo probleme, da stvaramo nove osnove i Beograd posle mnogo vremena zna pravac u kom će se razvijati. Nikada jedna generacija ne može sve probleme da reši, ali uspeh je što ćemo budućim generacijama ostaviti manje problema. Suština politike je da danas bude bolje nego što je juče, a da sutra bude bolje nego danas i ništa drugo nije važno. 

Svaki građanin mora više da brine o svom gradu, da ga ne prljamo, da budemo ljubazni prema komšijama, da plaćamo svoje obaveze na vreme, da poštujemo svoj grad. Dovoljno je da to uradi svaki građanin  i biće nam svima bolje. Nije u redu da na primer Grad Beograd očisti divlju deponiju i da se ona na istom mestu pojavi ponovo i da građani budu neodgovorni po tom pitanju. Trebalo bi da više pokazujemo da volimo svoj grad, ne samo rečima već i delima. 

Nadam se da hoće, jer prema našim procenama, nešto preko 47 odsto građana koristi gradski prevoz. To pokazuje da veliki broj građana koristi gradski prevoz, ali mali broj njih plaća isti i to je problem. Mi trošimo 27 milijardi za gradski prevoz, a od toga 9 milijardi dolazi od naplate karata, to znači da direktno iz budžeta dajemo 18 milijardi tj. 150 miliona evra ide za subvenciju prevoza. Taj novac pripada svim Beograđanima, tako da onaj ko ne plaća kartu u samom prevozu to posle plati kroz budžet grada, ali ljudi to očigledno ne razumeju. Za tih 150 miliona evra mi bismo mogli da kupimo skoro 700 autobusa i obnovimo skoro ceo vozni park, možemo da izgradimo 75 škola,  75 vrtića, da izgradimo desetine kilometara kanalizacije i zbog toga što Grad daje novac za gradski prevoz, zato nema para za ostale projekte. To je direktna posledica neplaćanja prevoza. Nigde u svetu gradski prevoz nije profitabilan, ali nigde se i ne dotira dve trećine novca, već mnogo manje. Doneli smo odluku da uzmemo kredit od 35 miliona evra, a GSP će dati 10 miliona i za tih 45 miliona kupićemo između 210 i 230 autobusa i oni će se pojaviti na ulicama grada do septembra. Drugi korak je da ljudi počnu da plaćaju karte, a pošto poslodavac mora da vam uz platu isplati i prevoz, ukoliko taj novac dobijate na ruke, svaki zaposleni će morati da donese dokaz koliko je novca potrošio za prevoz. To može da bude javni prevoz i ne mora, može da bude i taksi račun, račun za benzin, ali dokaz mora da postoji. Država je tu isplatu oslobodila poreza i namenila za prevoz, tako da se ona i mora upotrebiti u te svrhe i to će povećati broj onih koji kupuju markice.  Na kraju decembra smo imali 718.000 zaposlenih, a samo 140.000 je kupilo markicu, a oko 250.000  se švercuje. 

Broj na listama varira, ali ove godine uradićemo 11 montažnih vrtića i kupićemo jedan vrtić u Vodovodskoj ulici, a jedan će se graditi u ulici Vojvode Stepe. Imaćemo 13 novih vrtića i to je namenjeno za oko 3.300 dece što je veliki iskorak i nikada se nije desilo u novijoj istoriji Grada Beograda da se u toku jedne godine izgradi toliko vrtića i za toliki broj dece. Mi kao Grad dajemo deo novca za subvencionisanje dece koja su u privatnim vrtićima  i jedina smo lokalna samouprava u Srbiji koja to radi. Ono što je dobro jeste što privatni vrtići moraju da imaju iste standarde kao i državni, tako da smo pooštrili standarde da ne bi došlo da se oni otvaraju kojekuda i u neadekvatnim prostorima. Uveli smo i striktnu kontrolu boravka dece u vrtićima, jer je bilo situacija da su privatni vrtići lagali i prikazivali da je tokom leta 95 odsto dece bilo u vrtiću, kako bi uzimali pare od države i to više nije moguće. Idemo i ka tome da privatni vrtići kupuju hranu od istih kuhinja kao što to rade državni i time ćemo im olakšati poslovanje i stimulisati ih da rade pošteno taj posao. 

Dale su rezultate, bespravna gradnja je stala. Nema je više i to je bio cilj tih izmena. U jednom trenutku smo imali situaciju u Beogradu gde je skoro milion kvadrata bilo bespravno, a to je nedopustivo. Sistem je jednostavan, ako hoćete da gradite, morate da dobijete građevinsku dozvolu i ispunite sve obaveze prema državi. Pošto smo zabranili promet nelegalnih objekata, bespravna gradnja je stala i sada se ide ka tome da se što više objekata legalizuje. Uputićemo jedno pismo svima da dopune svoju dokumentaciju i reše pitanje legalizacije, jer je upravo cilj da oni koji su imali nelegalne objekte to dovedu u red i završe proces.