Ljubavna priča kakva se retko viđa: Anđa i Milovan su išli zajedno u školu, a onda su se sreli nakon 60 GODINA
Neverovatno
Anđa Vamzer (82) i Milovan Petrović (84) zajedno su išli u školu, ali tek šest decenija kasnije, iz ponovnog susreta u domu za stara lica, rodila se ljubav.
Pročitajte i:
- Beograđanin statusom RASPLAKAO Srbiju: Sine, ova vrata su ti uvek otvorena, a njemu ću SVAKU KOSKU POLOMITI
- STATUS BEOGRAĐANINA PODIGAO SRBIJU NA NOGE: Istinita priča iz pekare ostaviće vas bez daha
- Adresiran na MRTVOG DEDU: Par iz Beograda dobio poziv za vakcinaciju MRTVOG SINA, a onda usledio i treći ŠOK
Upoznali su se još 1955. godine u srednjoj učiteljskoj školi, učestvujući u kulturno-umetničkim sekcijama. Tada se Anđa i Milovan nisu mnogo zbližili, pa narednih 60 godina ni traga ni glasa jedno o drugom nisu imali. Danas su nerazdvojni par kao stanari Doma za stare na Voždovcu.
- Došla sam u dom u maju 2015. godine. Želela sam, mada imam decu, unuke i praunuke, da budem sa svojom generacijom, iako je moja porodica negodovala. Rekla sam im, ako je za decu obdanište, što ne bi bilo za nas stare dom. Lepo sam se uklopila. Nisam želela da budem bogzna koliko prisna sa nekim, nego jednostavno u dobrim odnosima. Volim dosta da šetam i tako sam jednom prilikom sela na klupu da se odmorim, kad naiđe ovaj gospodin - prepričava Anđa i pokazuje na Milovana.
Direktor obećao proslavu
Na pitanje da li bi sada svečano obeležili dve i po godine ponovnog sastanka, stidljivo kažu da nema potrebe, ali direktor doma im ipak obećava da će se potruditi da proslave, već koliko posle praznika.
On se nadovezuje svojom pričom o tom susretu.
ŽENE, PSOVKE, HRANA i ostalo: Ovo je DESET STVARI koje RUSI primete čim dođu u Srbiju
- Pošto nikog nisam poznavao, malo sam šetao oko obližnjih zgrada. Ugledam Anđu i učini mi se da mi je od ranije poznata. Da ne bude da sam neki manijak, kad je sela na klupu, prišao sam i pitao je: “Izvinite, ali mi se odnekle znamo?” I odmah me je prepoznala i setila se mog nadimka Šef - nastavlja Milovan, koji je imao nešto drugačiji život od Anđe. Supruga mu je preminula, a decu nisu imali. Od tad počinju zajedničke šetnje strmim voždovačkim sokacima.
Milovan kaže i da su kao srednjoškolci zajedno glumili. Devojka duže crne uvijene kose za njega je tada bila klinka, ali i nedostupna.
- Nismo bili nešto bliski, pošto je dve generacije mlađa. Pritom je njen otac u opštini bio “neki faktor”. Ona je imala zasebnu sobu, na uglu ulice, a nas je u internatu bilo po deset u sobi - smeje se Milovan, a Anđa dodaje: “Ispade ja bogatašica neka” i objašnjava da se “Milovan još i zabavljao s njenom odličnom drugaricom”.
Godine su proletele, u trećem dobu ljubav je stidljiva, ali i mudra. Osim što ih svuda viđaju zajedno, ljubav pred drugima ne iskazuju.
- On ima svoju dvokrevetnu sobu sa cimerom, ja dvokrevetnu sa cimerkom. Mnogi nas pitaju zašto ne budemo zajedno, pošto se dosta družimo, pijemo zajedno kafu, idemo da šetamo... Dogovorili smo se da ne želimo da budemo u istoj sobi jer je svako stekao svoje navike. Dovoljno je što imamo jedno drugo kao podršku. Svim prijateljima se dopada što smo se našli i što možemo tu neku samoću da popunimo - iskreno će Anđa.
Kako kažu, nije im žao ni što se nisu ranije sreli. Trenutak nije mogao da bude bolji. Svako je proživeo na svoj način, a sada nastavljaju zajedno.
