EVO KOJI JE NAJJAČI ZEMLJOTRES IKADA KOJI JE POGODIO BEOGRAD! Majke zaboravile decu kod kuće, ljudi izbezumljeno bežali po ulicama
Ceo vek prošao je od najjačeg zemljotresa koji su Beograđani osetili
Prvi udar, tog 24. marta 1922. godine, dogodio se u 13.23 časova, a nepunih deset minuta kasnije, usledio je drugi, nešto slabiji.
POTPUNI KOLAPS U PRESTONICI! Vozila mile - potpuno zakrčenje u ovim delovima Beograda
GORE DRUŠTVENE MREŽE! Vozač na liniji 47 ostavio poruku - "Ovo je pljunula stoka, nemojte da se čudite kad nema autobusa! Tek neće biti!" (FOTO)
"NE DAJ BOŽE DA DOĐE SNAŽNIJI" Beogradu preti ogromna opasnost od zemljotresa, evo i zbog čega
Epicentar potresa bio je u Lazarevcu, na svega 50 kilomeata od centra Beograda. Jačina najjačeg potresa u Srbiji o kome postoje pisani tragovi bila je šest Rihtera.
- Juče popodne između jednog i jednog i po sata, dok su mnogi Beograđani sedeli još za kafom posle ručka, svaki od njih čuo je odjednom neku silnu, neobičnu tutnjavu koja je donekle ličila na tutanj nekog ogromnog automobila, a donekle na zvuk neke silne sirene. Tutnjava je postajala sve jača i jača, a malo zatim naišao je uz nju i neki jak potres koji je uz tresak i lomljavu počeo svaku kuću iz temelja da ljulja. Tek tada ljudi su počeli shvatati da je to nastao zemljotres, i kako su tutanj i potres postajali sve jači, među njima je nastao strah kao da je nastao smak sveta - pisala je "Politika" dan posle velikog potresa.
- Građani su izletali iz svojih kuća, padali su lusteri i malteri sa tavanica, deca su bila preplašena. Nastao je opšti haos, iz hotela Moskva gosti su istrčavali u donjem rublju, u Grand Hotelu su gosti od straha i bežanja razvalili vrata - pisala je "Politika" dan posle velikog potresa.
Kako navodi "Politika", "niko se ni na koga nije osvrtao, svako je gledao samo sebe da spase.
- Tako su matere, ponegde, u prvome strahu od nečeg novog, nepoznatog, strašnog, ostavljale čak i decu u kući pa bežale na ulicu i tek naknadno videle su šta su učinile i jurile da i decu traže: u lokalima gde je više ljudi bilo na okupu, nastala je prava panika, iz koje je mnogi izašao prignječen i izgažen; sa nekih zgrada koje se zidaju radnici su skakali sa skela i sa najviših spratova, ne pomišljajući da baš time mogu polomiti noge i vratove, a iz sviju kuća čula s piska dece i zapomaganje žena. I prava je sreća, što se potres javio odmah posle ručka, kad su bioskopi i škole bili još prazni, inače bi nesreća od panike bila mnogo veća - opisuje "Politika".
- Po beogradskim restoranima još je bilo prilično sveta kad je potres naišao. Ipak su njihovi gosti, iako prestravljeni, uspeli svuda da bez velike gužve pobegnu na ulicu, i najveću su štetu pri tome imali, može biti, "palkelneri" kojima ni na um nije padalo da jure za svojim mušterijama - navode u "Politici".
Ništa manje dramatično nije bilo u kafanama.
- I panika koja je u njima zavladala mogla je na mnogo mesta da bude mnogo kobnija. Naročito je u “Moskvi” gužva bila velika. Po nekim čisto našim metodama, i na tom su lokalu vrata napravljena tako da se otvaraju unutra, ne spolja, a kad je preplašeni svet pojurio napolje, na svim izlazima nastao je odmah zastoj u kojem je mnogo rebro dobro prignječeno. Neki Rus bio je potegao stolicom da razbije veliki kafanski prozor pošto na vrata nije mogao da izađe. a neki oficir Jugosloven držao je sve vreme stolicu nad glavom da bi se sačuvao da ga ruševine ne zatrpaju - zaključila je "Politika".