OBIČAJ STAROG BEOGRADA: Neugledni bircuzi krasili grad, da li ste znali za ove "imenjake"?
U Beogradu je nekada postojao simpatičan običaj da uz veliku kafanu uskoro nikne i njena manja "imenjakinja".
Hotel "Moskva" nekada je imao "Malu Moskvu", Hotel "Prag" takođe. "Slavija" je imala "malu" imenjakinju, "Albanija" svoju "Malu Albaniju"... i tako redom.
PROMENA SAOBRAĆAJA U BEOGRADU BIĆE TRAJNA: Nova zabrana skretanja ka Pančevačkom mostu!
POSTAVLJANJEM MAČA KOMPLETIRAN SPOMENIK STEFANU NEMANJI: Srbija čuva uspomenu na svoje vladare, istoriju i kulturu! (FOTO/VIDEO)
JEDINSTVENOST, JEDNOSTAVNOST I PLEMENITA ELEGANCIJA: Dvorski kompleks Dedinje oslikava istoriju srpskog naroda
Srećom, veliki ilustrator i slikar onog vremena Luka Mladenović uporno je crtao stare ambijente grada, baš kao da je slutio da mnogi od njih više neće postojati, osim na njegovim ilustracijama. Tako da možemo da se prisetimo "Male Albanije", koja se ugnezdila u Nušićevoj ulici.
Bilo je to vreme kada su neugledni bircuzi "krasili" grad, a usluga nije bila baš kao ona na koju su navikli savremeni Beograđani. Pa ipak, i ove kafanice su imale svoj autentični ambijent i, svakako, publiku koja ih je redovno posećivala.
"Mala Albanija" na Mladenovićevom crtežu ne asocira na raskoš i udobnost, a skromna nadstrešnica koja je "imitirala" nekakvu tendu očigledno je bila sačinjena od nepodesne tkanine... Očigledno je da to nije mnogo smetalo "birtašima" onog vremena, koji su uživali u tadašnjem, malom Beogradu.
Palata "Albanija" koja danas krasi centralni deo glavnog grada bila je na mestu stare, istoimene kafane koja je nosila isto ime. Ta kafana je bila ovde još od 1860. godine. Još je Branislav Nušić opisivao kao prilično neuglednu, a podsećao je da je "pamtila" i turske goste.
Pa ipak, pozicija u centralnom, trgovačkom delu grada donosila je sasvim pristojan promet. Nušić je pisao kako je "Albanija" "ruglo Beograda, ali eldorado svih zakupaca. Ne postoji kafana sa manje režije, a više prometa, niti postoji kafana koju posećuje tako raznolika i tako mešovita publika".
Posle toga se na ovom mestu gorostasno umestila današnja palata, koja je svojevremeno, u kasnim predratnim godinama bila među najvišim zgradama na Balkanu onog vremena.