ŠTA UKOLIKO JE NEKO ZARAŽEN U PREVOZU? Ovo je ono što SME da se uradi
Jesenji red vožnje u javnom gradskom prevozu doneo je više vozila na ulicama, ali sa početkom školske godine i većim obavezama građana, došle su i veće gužve.
Gotovo da nema doba dana, osim najranijih jutarnjih polazaka, kada u autobusima, tramvajima i trojejbusima nije veliki broj putnika.
Počela izgradnja nove kanalizacione mreže u starom jezgru Zemuna
JKP "Javno osvetljenje" Beograd unapredio instalacije osvetljenja u lazarevačkom Kamengradu i Centru za kulturu
GARDOŠ KULA SE UOPŠTE NE ZOVE OVAKO: Da li znate koje je pravo ime ovog beogradskog simbola?
U takvoj situaciji, ulazak u javni prevoz često za putnike nosi i strepnju oko toga da li među saputnicima ima kovid pozitivnih.
Ovo pitanje naročito se aktuelizovalo nedavno kada je Hitna pomoć zbrinula ženu iz prevoza koja je imala simptome korona virusa. Otada je u više navrata postavljano pitanje - mogu li vozači u javnom prevozu da izbace putnika ako posumnjaju da je zaražen? Međutim, odgovor na to nije nimalo jednostavan.
Vozač je, kako ističu u Sekreterijatu za javni prevoz, prema važećoj Odluci o javnom prevozu putnika na teritoriji grada i Pravilniku o obavezama prevoznika i saobraćajnog osoblja u javnom prevozu putnika, dužan da ne dozvoli ulaz u vozilo osobi oboleloj od zarazne bolesti.
- Ukoliko vozač uoči ili mu neko od putnika prijavi da je takva osoba u vozilu, dužan je da je zamoli da napusti vozilo. U slučaju da odbije, vozač će pozvati nadležne institucije - naglašavaju u resornom sekreterijatu.
"Začkoljica" je u tome što je često teško proceniti da li je neko oboleo od zarazne bolesti, sem ukoliko nema izražene simptome i reakcije koje bi na to jasno ukazivale. To, u suštini, znači da vozač ne može prema sopstvenom ili nahođenju ili pretpostavkama putnika, da izbacuje druge putnike za koje im se samo čini da imaju simptome virusa.
Pored jasno naznačenih nalepnica u gradskim prevozima koje upućuju putnike na pravima ponašanja tokom pandemije, u trenutnoj situaciji je od izuzetne važnosti i lična odgovornost korisnika usluge prevoznika, poručuju iz sekreterijata.
Međutim, preporuke i zahtevi sekreterijata su jedno, a realnost u javnom prevozu drugo. Očigledno je da u trenutnim okolnostima autobusi i druga javna vozila nisu najsigurnije mesto za građane jer su gužve, u kojima su i putnici sa maskama i oni bez njih, svakodnevne, a ovih vozila na ulicama je nedovoljno. I pored toga, jasno je da mnogi građani bez javnog gradskog prevoza ne mogu jer im je on jedini način da se prevezu od kuće do posla i nazad.
