Neće više biti špica u Beogradu: Tamo gde je saobraćajna gužva primenjivaće se NOVA PRAVILA
- Beograd je grad impresivnih mogućnosti i gradske vlasti uveliko rade na primeni "pametnih rešenja" koje će olakšati život građanima - rekao je gradonačelnik Zoran Radojčić.
On je kazao da "pametni gradovi" koriste savremene tehnologije za unapređenje kvaliteta života građana u metropolama i rešavanje raznih izazova, poput saobraćajnih gužvi ili komunalnih problema i da je njegov cilj da Beograđani osete taj boljitak u svakom segmentu života.
- Smart siti rešenja, na kojima grad uveliko radi, obuhvatiće na prvom mestu rešavanje saobraćajnih gužvi i promociju pešačenja, biciklizma i javnog prevoza - rekao je Radojičić.
"Zelenilo-Beogrаd" sutrа sаdi 300 stаbаlа u pаrku Kаlemegdаn i pаrku Ušće
On je najavio da počinje primena "pametnog rešenja" za saobraćajne gužve, tako što će se primeniti sistem za upravljanje saobraćajem po zonama, koji će omogućiti da se vozila usmeravaju u zavisnosti od gužvi, kao i da ima više zelenih talasa. Reč je o trogodišnjem projektu, što znači da će 2021. godine Beograd imati zaokružen adaptibilni zonski sistem upravljanja saobraćajem na oko 300 raskrsnica sa semaforom. Kako bi se pronašao najbolji model za Beograd, ekipa Sekretarijata za saobraćaj je krajem prošlog meseca bila u Varšavi koja primenjuje taj sistem. Gradonačelnik se osvrnuo i na projekat pametnog parkiranja, s ciljem da se vozačima pruže brže informacije o najbližim slobodnim parking mestima.
- Postavili smo info-table koje pokazuju broj slobodnih mesta u garažama u blizini. Prema procenama, time se vozačima za oko 21 odsto smanjuje vreme koje bi trošili na traženje parking mesta, a istovremeno, emisija ugljen-dioksida smanjuje se za oko 30 odsto. To je odličan primer kako na jednostavan način, malim projektima, savremene tehnologije pomažu kvalitetu života građana - dodaje gradonačelnik.
Gradonačelnik je najavio i da se trenutno osmišljava strategija pametnog grada, koja će biti prihvatljiva građanima i koja će ih uključiti u planiranje našeg grada.
Planovi grada u tom smislu obuhvataju već pominjano uvođenje senzora za optimizaciju saobraćajnih tokova, značajno uvećanje broja električnih autobusa, jer je planirana nabavka novih 80 električnih autobusa. Zatim promociju biciklizma, povećanje zelene i zaštićene površine za 20 odsto do 2021. godine, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti životne sredine, što obuhvata i znatno veći broj mernih mesta za realizaciju ekološkog monitoringa, istakao je Radojičić. Kako je rekao, da bi se dobio "pametan grad" po meri svojih građana ne sme se sva pažnju usmeriti samo na uvođenje tehnologije, senzora i interneta. Potrebno je, pre svega, imati realnu viziju razvoja Beograda i postaviti specifične ciljeve pametnog urbanog razvoja. Gradonačelnik je dodao da se tek onda elementi "pametnih gradova" mogu ugrađivati u sve oblasti rada, od mobilnosti, zdravstva i sigurnosti, do rasvete, životne sredine, energije.
On je naveo da je unapređena i komunikacija građana i Uprave, kroz Beokom servis i omogućavanje građanima da svaki problem u radu komunalnih službi mogu da prijave čim ga uoče.
Gradonačelnik se osvrnuo i na jedan od primera - formiranje "ličnih karata" gradilišta u Beogradu, koje je sada u test fazi. Ono sadrži objedinjene podatke o svim građevinskim radovima u gradu, tako da preko svojih računara svi direktori gradskih preduzeća mogu da dobiju informacije o tome gde se odvijaju i u kojoj su fazi.
Povodom seče drveća oglasio se i GRADONAČELNIK, evo ko je dao SAGLASNOST i koliko je to KOŠTALO
- Ovo će omogućuti bolju usklađenost radova javnih preduzeća, brže završavanje radova, velike uštede, kao i smanjivanje mogućnosti da se radovi dupliraju. U pametnim gradovima, građani brže, lakše i jednostavnije zadovoljavaju svoje potrebe. Povećanje kvaliteta i uštedu vremena primenom tehnologija pametnih gradova možemo ilustrovati na primeru gradskog saobraćaja i transporta - iznosi planove za budućnost gradonačelnik.
Pre svega, uštede vremena se mogu ostvariti ukoliko smanjimo saobraćajnu gužvu i zagušenja u špicevima, a to se može postići ukoliko grad izgradi infrastrukturu koja podržava Internet stvari (IoT), što dalje vodi boljem upravljanju saobraćajem odnosno realnoj uštedi vremena za svakog učesnika u saobraćaju.
Jasno je da pametniji i zeleniji načini transporta, kao što su biciklizam, električni automobili, car sharing, mogu učiniti naša dnevna putovanja efikasnijim, i po pitanju vremena i novca, dodao je Radojičić.
- To znači da se više novca može uložiti u projekte za dobrobit zajednice, u obrazovanje, zdravlje i druge oblasti -zaključio je gradonačelnik Radojčić.
