Ovo su poznati naučnici koji su podržali listu "Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd" (FOTO)
Naučnici podržali listu SNS za beogradske izbore
Listu kandidata na beogradskim izborima "Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd" podržalo je svojim potpisima 1.158 javnih ličnosti iz svih oblasti društvenog života. Na listi se nalaze brojni sportisti, ali i brojni profesori, doktori i akademici koji su podržali listu SNS.
Ovo su poznati sportisti koji su podržali listu "Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd" (FOTO)
Među potpisnicima nalaze se naučnici prof. dr Zoran Radojičić, prof. dr Sima Avramović, akademik prof. dr Bela Balint, akademik prof. dr Vladimir Kanjuh, akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Ljubiša Rakić, akademik prof. dr Đorđe Radak, akademik prof. dr Vlado Strugar, prof. dr Momčilo Babić, prof. dr Milika Ašanin, prof. dr Miroljub Jevtić, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Žika Bujuklić, prof. dr Miloš Joković, prof. dr Rade Božović, prof. dr Zoran Božović, prof. dr Branko Kovačević, prof. dr Neđo Danilović, prof. dr Marijan Novaković, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Rakić, prof. dr Nebojša Tasić, prof. dr Radan Džodić.
Ovo je najveća pljačka koju su DEMOKRATE izvele u Beogradu
Prof. dr Zoran Radojičić - prvi na izbornoj listi SNS za izbore u Beogradu "Aleksandar Vučić - zato što volimo Beograd!", generalni je direktor i hirurg na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj. Profesor je Medicinskog Fakulteta na katedri hirurgije, gde predaje dečiju hirurgiju i urologiju. Usavršavao se u zemlji i inostranstvu, u najznačajnijim decijim klinikama i bolnicama. Član je Evropskog udruženje za pedijatrijsku urologiju (ESPU), Evropskog udruženja dečje hirurgije (EUPSA), član Nadzornog odbora Budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koja se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji. Radi na unapređivanju programa transplantacije bubrega i na uvođenju programa transplantacije jetre kod dece u Srbiji.
Prof. dr Sima Avramović - dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Redovni je profesor Uporedne pravne tradicije i Retorike. Rođen je 19. jula 1950. godine u Beogradu. Predsednik je Statutarne komisije Univerziteta u Beogradu, osnivač prvog fakultetskog biltena Acta Diurna, predsednik Fondacije Alan Votson, predsednik Kluba prijatelja rimskog prava i antike Forum Romanum, glavni urednik Anala Pravnog fakulteta u Beogradu, programski direktor centra za besedništvo Institutio oratoria i organizator nacionalnog takmičenja u besedništvu. Godine 1990. dobio je nagradu Premio Romanistico Internationale Gerard Boulvert za knjigu Isejevo sudsko besedništvo i atinsko pravo, koja je objavljena i na italijanskom jeziku.
Vučić odgovorio na LAŽNE optužbe: Nemam sedam kuća, nije mi se uvećala imovina, već smanjila
Akademik prof. dr Bela Balint - Radi kao eksperimentalni hematolog u Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu. Godine 2005. izabran je za redovnog profesora (Medicinski fakultet VMA). Godine 2002. godine postao je vanredni, a 2008. godine redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva. Godine 2015. izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU). Profesor Balint je bio ili jeste urednik brojnih međunarodnih i domaćih časopisa. Prof. Balint je u dva navrata bio dobitnik Prve nagrade za objavljene naučne monografije (Stem Cells and Tissue Engineering, New York: Springer; 2013 i Bioengineering and cancer stem cell concept, New York: Springer, 2015). Godine 2016. bio je dobitnik prestižne nagrade Srpskog lekarskog društva pod nazivom "Zlatno pero".
Akademik prof. dr Vladimir Kanjuh - je srpski kardiovaskularni patolog svetskog ugleda. Smatra se začetnikom patologije u Srbiji i u nekadašnjoj Jugoslaviji. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1974. godine. Usavršavao se u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Holandiji, SAD. Bavi se i istorijom srpske i svetske medicine, a sa saradnicima je otkrio dve nove, urođene srčane mane. Dobitnik je više nagrada za nauku: Oktobarska nagrada grada Beograda 1974, Sedmojulska nagrada Srbije 1989, Medalje Semmelweiss u Mađarskoj 1990, Pohvale Patrijarha Pavla 2000, Nagrade "Akademik B. Đorđević" 2000, Nagrade Udruženja univerzitetskih nastavnika Srbije 2002 i Braće Karić 2003.
Izborna kladionica: Đilas, Božović i Šešelj se kladili NA SVOJE STRANKE
Akademik prof. dr Miodrag Ostojić - vrhunski srpski kardiolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Za svoj rad dobitnik je sljedećih priznanja: Nagrada Srpskog lekarskog društva 1992.; Gramata Srpskog Patrijarha Pavla 1998 i 2002.; Nagrada Karić fondacije za oblast naučnog i istraživačkog rada 1997.; Ministarstva za nauku Republike Srbije (2004); Hipokratovo priznanje Udruženja kardiologa Republike Srpske, Bosne i Hercegovine 2005; Godišnja nagrada za uvođenje primarnih perkutanih koronarnih intervencija 2006. Organizator je 28 skupova u Srbiji (kongresa, simpozijuma, okruglih stolova) sa međunarodnim učešćem. Pozivani predavač u inostranstvu bio je 102 puta.
PROSTAK PONOVO LUDUJE: Sergej Trifunović vređao poznatu voditeljku (FOTO)
Akademik prof. dr Vlado Strugar - je srpski istoričar i književnik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, pukovnik JNA, član Vojnoistorijskog instituta u Beogradu i Srpske akademije nauka i umjetnosti. Dobitnik je nagrade „Zlatno pero Srpskog trojstva“, koju mu je Univerzitet u Prištini dodijelio 1997. godine.
Akademik prof. dr Ljubiša Rakić - srpski profesor, naučnik, akademik SANU. Njegova istraživanja obuhvataju biohemijsku organizaciju centralnog nervnog sistema, regulacione mehanizme razdraženja i inhibicije u centralnom nervnom sistemu, centralni nervni sistem i rak i genska terapija tumora i dr.
Akademik prof. dr Đorđe Radak - je vrhunski i svetski priznati srpski hirurg, član SANU. Usavršavao se u Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Velikoj Britaniji. Godišnje izvede oko 600 velikih vaskularnih rekonrtruktivnih operacija, a tim koji je formirao godišnje uradi oko 2.000 arterijskih rekostrukcija i oko 300 endovaskularnih intervencija, sa rezultatima na nivou velikih svetskih centara.
