ALARMANTNA SITUACIJA! Srpski lekari upozoravaju: Omladina na udaru PODMUKLE BOLESTI!
Predsednik Svetskog udruženja za vaskularno zdravlje (ISVH) i kardiolog profesor dr Nebojša Tasić potvrđuje i da je sve više mlađih bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom i da je visok pritisak postao ubica 21. veka.
Od visokog pritiska u svetu boluje svaki peti, a u Srbiji svaki drugi građanin. Ova bolest, koja se nekada smatrala bolešću starih, danas je sve prisutnija među srpskim tinejdžerima od svega 19 godina, koji su postali svakodnevni pacijenti, upozoravaju vrhunski srpski kardiolozi.
Oni napominju da je zbog toga povećan i broj infarkta i šlogova do navršene 30 godine. Zato lekari apeluju da mladi moraju više računa da vode o svom zdravlju.
Kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić kaže da visok krvni pritisak uzima maha i da sve više ljudi boluje od njega, a da čak to i ne zna.
Radiša i Vladimir našli torbu sa 130.000 dinara, odneli je u policiju, a evo šta se desilo kad se JAVIO VLASNIK!
MAJKA HRABROST! Srpkinja iz Sjenice FENOMEN, a lekari daju OBJAŠNJENJE
KINESKE PROSTITUTKE "ZAPRŽILE ČORBU" DOMAĆIM SE*SUALNIM RADNICAMA: Malo pričaju, a rade apsolutno sve!
- Najstrašnije je to što ova bolest, kako je mi nazivamo, "tihi ubica", jer godinama može proći od njenog otkrivanja, pogađa sve mlađe, pa se među pacijentima skoro svakodnevno nađu mladi od svega 19 godina. To jasno govori da je situacija alarmantna i da mora da se podigne svest ljudi o posledicama koje nosi sa sobom krvni pritisak. Ranije, pre 50 ili 100 godina ljudi uopšte pritisak nisu lečili niti je on bio boljka među mladima. Danas je to sasvim drugačije, što zbog nezdravog načina života, gojaznosti, alkohola, cigareta, tako, ali i zbog stresa, koji je glavni uzročnik. Stresa u školi, u kući, na poslu, u saobraćaju, zbog novca.... - objašnjava dr Ristić i naglašava:
- Kada vi sa 20 godina već imate ozbiljan problem sa pritiskom, postoji velika opasnost da sa jedva napunjenih 30 godina doživite infarkt ili šlog, koji su vodeći uzroci smrti u našoj zemlji, ali i bilo koje drugo kardiovaskularno oboljenje. Strašno je kad imamo mlade pacijente s pritiskom koji umru od srčanog ili moždanog udara - kaže dr Ristić.
Na pitanje kako se prepoznaje visok pritisak prof. dr Ristić kaže:
- Kao prvo, pritisak veći od 140 sa 90 veoma je opasan i zahteva lekarsku kontrolu. Međutim, pored vrednosti na aparatu za merenje, tu su i simptomi poput glavobolje, zujanje u ušima, vrtoglavice, smetnji sa vidom, zamaranja i gubitka vazduha. Veoma je bitno da mladež redovno ide na sistematske preglede, kontroliše krvnu sliku, mast i šećer u krvi, bez obzira na godine - ističe doktor.
Da je visok krvni pritisak podmukla bolest koja lagano oštećuje srce i krvne sudove i sve više pogađa mlađu populaciju, potvrđuje i kardiolog, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Udruženja za hipertenziju Srbije prof dr. Vesna Stojanov.
- Ukoliko pacijent dugo ima neregulisan visoki krvni pritisak, dolazi do postepenog povećanja srčanog mišića, odnosno hipertrofije srčanog mišića, a ona vodi u srčanu slabost i iznenadnu smrt. Kod starijih ljudi posledica nelečene hipertenzije jeste i stabilna i nestabilna angina pektoris, infarkt miokarda i srčana slabost kao teško oboljenje od kog 85 odsto bolesnika umire tokom prvih pet godina - kaže dr Stojanov i dodaje:
- Od ukupnog broja bolesnika koji imaju visoki krvni pritisak leči se, nažalost, svaki treći, a tek svaki deseti stabilizuje krvni pritisak. Danas je moguće lečiti i najteže oblike hipertenzije i farmaceutska industrija razvija sve efikasnije lekove uz koje se može doživeti duboka starost, ali moram istaći da je to moguće jedino uz adekvatnu saradnju pacijenata sa lekarima. Upravo je visoki krvni pritisak najznačajniji faktor rizika za nastanak infarkta i šloga, a samo zajedničkim naporima lečenjem hipertenzije mogu se sprečiti teške posledice - kaže dr Stojanov.
Predsednik Svetskog udruženja za vaskularno zdravlje (ISVH) i kardiolog profesor dr Nebojša Tasić potvrđuje i da je sve više mlađih bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom i da je visok pritisak postao ubica 21. veka.
- Stoga nije više retkost da se zbrinjavaju mlađi od 30 godina koji su doživeli infarkt ili šlog. Zato je važna prevencija, ali i da se promene životne navike, smanji telesna težina, da se zdravo hrani, redovno vežba i ne ignorišu simptomi i tegobe. Veoma je važno obratiti se i specijalistima ili udruženju za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga i na vreme početi sa terapijom - kaže sagovornik.
Od danas stupa na snagu NOVI KUĆNI RED! Evo šta sve više NE SMETE da radite i KO kontroliše buku
Izgladneli medvedi KOLJU STADA na zapadu Srbije: Meštani se ZATVARAJU U KUĆE sa prvim mrakom! ZAVLADA OPŠTA PANIKA
JEDINI NA BALKANU BELEŽIMO PORAST: U Srbiji ove godine imamo "više" stanovnika nego komšije iz regiona!
KOJE LICE VAS NAJVIŠE PLAŠI? Ovaj test otkriva MRAČNE STRANE VAŠE LIČNOSTI (FOTO)
PRVI SIMPTOMI bolesti koja POKOSI 6.000 Srba godišnje: Bratislav je dobio NAJTEŽU DIJAGNOZU, ovo je njegova priča
BONUS VIDEO: DIRLJIVO DO NEBA: Majka i ćerka se nisu videle 50 GODINA, a nakon njihovog susreta usledio je MUK (VIDEO)
