ANALIZA Antivakcinaši oportunisti, prevaranti ili bezbednosni izazov današnjice?

Srbija se odlikuje velikom tolerancijom slobode i pluralizma mišljenja kako u javnoj sveri tako i na društvenim mrežama. Kao u slučaju drugih demokratskih država i u slučaju Srbije antivakcinaši zloupotrebljavaju slobodu govora. Od velike je važnosti što su institucije krenule u krivično-pravni progon kolovođa antivakcinaške histerije.

NE ŠALIMO SE - Klikni OVDE i osvoji najnoviji Smart Watch uređaj!

NE ŠALIMO SE - Klikni OVDE i osvoji najnoviji Smart Watch uređaj!

DOČEKASMO I TO: U Srbiju stižu prve vakcine preko Kovaks sistema, poznato kad će ih ministarka dočekati

DOČEKASMO I TO: U Srbiju stižu prve vakcine preko Kovaks sistema, poznato kad će ih ministarka dočekati

Značajan broj dece sa postkovid problemima u Tiršovoj: Dr Rsovac upozorila na reakcije organizma kod najmlađih

Značajan broj dece sa postkovid problemima u Tiršovoj: Dr Rsovac upozorila na reakcije organizma kod najmlađih

Od kada je pandemija kovid-19 zahvatila ceo svet možemo reći da su dodatno oživele i kreativni zamah dobile već postojeće i rasprostranjene teorije zavera. Pandemija je dodatno usložila konspirološke narative i direktno ih projektovala na bezbednost i opstanak ljudskih zajednica. Dezinformacije kao pojava su svojstvene ljudskom društvu, svoju primenu mogu imati u totalno bezopasnim ponašanjima.

Međutim, u ovoj analizi se bavimo dezinformacijama u doba krize i ugrozenosti bezbednosti. Od kad postoji ljudsko društvo, širenje dezinformacija u ratnim i kriznim vremenima sa sobom je nosilo rigorozne posledice po one koji bi to činili. Aktivnosti dezinformisanja su neretko izjednačavane sa špijunažom. U ratnom stanju dezinformacije su često imale moć da utiču na ishode oružanih sukoba u pogledu širenja defetizma, glasina o nadmoći suprotstavljene strane. Kako su se razvijala ljudska prava i slobode, tako je i kažnjavanje za dezinformacije dobijalo mnogo blaže, ali ne i zanemarljive oblike sankcionisanja vinovnika.

Kada dođemo u sadašnji kontekst, treba da znamo da je proliferacija digitalnih i sajber sadržaja doživela svoj pun zamah. Hiperprodukcija i protok informacija na internetu je doživela svoju punu ekspanziju ali i zloupotrebu. Ukoliko pratimo informacioni ciklus savremenih "konspirologa", a doći ćemo i do antivakcinaša, uočavamo nekoliko trendova.

Većina tih aktivista reprodukuje i deli već kreirane sadržaje koje dodatno obogaćuju sopstvenim "teorijama" i "saznanjima". Čime takvi sadržaji dobijaju dodatni zamah. Antivakcinaške perjanice i internet "eksperti" za zavere, po izbijanju pandemije krenuli su sa rasturanjem već postojećih sadržaja koje su dodatno obogaćivali sopstvenim neznanjem. Ono što svakako zapada za oko, jeste postojanje poprilično nekreativnog sadržaja.

U tom smislu imamo primer da se tokom španskog gripa na meti našao radio sa svojim prijemnicima, danas imamo 5G mrežu koja se dovodi u vezu sa pandemijom kovida-19. Na sve to se nadovezuje "prskanje sa neba" i onda se te
1918. isto optuživalo "prskanje sa neba". Dodatnom pojačavanju narativa o postojanju "svetske zavere" doprinela je i sama reakcija pojedinih kineskih zvaničnika. Umesto pravovremenog odgovora i razmene informacija sa međunarodnom zajednicom, sa zvaničnih adresa su plasirane dezinformacije o poreklu virusa. Reakcija u cilju zaštite ugleda Kine poslužila je profesionalnim "konspirolozima" da potvrde svoje stavove o "planetarnoj zaveri".

Slobodno možemo reći da je pandemija kovid-19 svoj početak imala u raznovrsnim dezinformacijama koje su još uvek njen sastavni deo. Antivakcinaške dezinformacije ma koliko neutemeljeno delovale nažalost sa sobom nose opasnost po javno zdravlje i bezbednost.

Antivkacinaši kao i svi drugi dezinformatori eksploatišu neznanje i emocije primaoca sadržaja. Mnogi anonimusi rasturanje i kreiranje dezinformacija stavljaju u funkciju svoje društvene afirmacije. Sa druge strane pojedini širenjem dezinformacija i opasnog sadržaja stiču i materijalnu korist. Uočena je pojava gomile pojedinaca na društvenim mrežama, koji su apsolutno anonimni, upitnih biografija, a čiji profili izazivaju zainteresovanost publike. I dok oni saopštavaju "velike istine", daju "odgovore" na svetske događaje istovremeno reklamiraju i nude pojedine lekove, eliksire, serume i suplemente putem kojih se naivni građani mogu zaštititi od "trovanja" i "prskanja sa neba". Ovakva kategorija pojedinaca ide veoma daleko i koristeći lakovernost svoje publike promovišu i piramidalne šeme, binarne opcije za ulaganje, a kompletnu prevarnu delatnost maskiraju tezom kako će novac nestati i jedina alternativa protiv "svetske vlade" jesu pasivni prihodi koje oni nude u cilju "spasenja".

Sve na ovom mestu svakako stiče obeležja bar nekoliko krivičnih dela u produženom trajanju. Ovakav vid profesionalnih materijalno orijentisanih dezinformatora nije zanemarljiv među antivakcinaškim aktivistima. Uporedo sa njima postoje i egzistiraju politički motivisani antivakcinaši koji u širenju antivakcinaškog narativa vide priliku za
artikulaciju podrške birača, a ono što nude biračima su najobičnije besmislice. Pitkost priče i velika viralnost sadržaja kod njih stvara privid podrške. Treći oblik dezinformacija kada govorimo o kovidu i vakcinama možemo svrstati u hibridna dejstva. Takve aktivnosti možemo prepoznati u sadržajima kojima se šire laži o određenom proizvođaču vakcina, dok se istovremeno hvali druga konkurentska vakcina.

Evropska Unija je kroz EUvsDisinfo zabeležila preko 50 miliona dezinformacija sa dobrim delom sadržaja
koji je bio u funkciji tržišne utakmice na globalnom tržištu vakcina. Vakcine su pretvorene i u geopolitičko oružje za projekcije uticaja velikih sila. Ovu okolnost ne smemo izgubiti iz vida ukoliko analiziramo dezinformacije i izvore iz kojih se one plasiraju. Geopolitička perspektiva daje element organizovanosti i sasvim drugi ugao gledanja na antivakcinaše koji mogu biti i eksponentni pojednih država.

Pošto smo napravili kratak prikaz dezinformacija po pitanju vakcina pandemije kovid-19, nezavisno koji motivi vode antivkacinaše dolazimo do posledica. Neodgovorni pojedinci i organizacije iz raznih pobuda ostrašćeno plasiraju dezinformacije, reprodukuju više puta osporene izmišljotine, sa posledicama koje se manifestuju izazivanjem nereda i panike, podrivanja odluka nadležnih organa ali i šire strah i zebnju u stanovništvu. Kada smo kod antivkacinaških narativa, moramo da primetimo da se ne radi o slobodi mišljenja već reprodukciji i rasturanju sadržaja koji su višestruko opovrgnuti kao opasni i lažni. Sa tim u vezi je neophodno u cilju zaštite građana uz pomoć pravnih mehanizama zaustaviti proliferaciju antivakcinaške propagande, ali i potruditi se u saradnji sa društvenim mrežama da se sporni sadržaji otkrivaju i uklanjaju.

Nažalost fenomen antivakcinaša i drugih konspirologa je teško iskoreniti. Uprkos tome pravovremeno informisanje, obrazovanje i odgovorno medijsko izveštavanje su osnovna linija odbrana protiv ovog trenda kulturne zaostalosti. Šteta koju takvi dezinformatori mogu naneti društvu često nastaje tiho i manifestuje se bučno. U prilog toj tezi pojavljuje se podatak da stopa redovnih vakcinacija je u stalnom padu. Kada se kao društvo nađemo na udaru dezinformacija onda ne preostaje ništa drugo nego da institucije preduzmu sve radnje na sankcionisanju neodgovornih pojedinaca. Plasiranje dezinformacija kao vid hibridnih dejstava rezultira u ostvarenju teorije podeljenog društva, iz tog razloga kada je u pitanju spokojstvo građana i čuvanje poverenja u institucije Republike Srbije reakcija institucija je nužna.