"Anđeli nikad ne umiru" Sahranjena Helena, devojčica koja je ujedinila celu Srbiju, bolni jecaji prekidali mučnu tišinu: "Raširi krila, leti, ne postoje granice"

Čitavih 5 godina kao lavica borila se sa rakom, ali nažalost, na kraju je bolest pobedila. Danas su joj prijatelji, porodica i poznanici kroz suze i jecaje poželeli poslednje zbogom, a scene sa sahrane paraju dušu.

Crnina, bol, tuga. Ove tri reči najbolje opisuju ono što se danas dogodilo na Bežanijskom groblju. Za malenom devojčicom zlatne kose svi su plakali, a od crnila koje je preplavilo groblje odudarao je samo mali beli kovčeg, ljubičasti baloni i jedan narandžasti buket.

Beli kovčeg i pored njega medvedić

U kapeli na Bežanijskom groblju danas je vladala mučna tišina, koju bi prekidali bolni jecaji i plač onih koji su bili najbliži devojčici plavih očiju. Roditelji su hrabro stajali pored belog kovčega, brišući suze koje su se slivale niz lice, kako bi ispratili svog anđela na večni počinak. Pored kovčega, malog toliko da je prva pomisao da ni ne treba da postoji, stajao je plišani meda, kao simbol koji podseća da će Helena zauvek ostati dete.

Neiskvareno, dobrodušno, nasmejano dete, sa blistavim sjajem u očima, kakva je i na fotografiji koju su mama Katarina i tata Radovan izabrali za poslednji pozdrav.

U moru belih izdvojio se jedan venac u boji

Ispred i u kapeli, naređao se ogroman broj venaca sa porukama od kojih staje knedla u grlu. Ipak, jedan se izdvojio. Venac sa narandžastim cvetovima stajao je tik do ulaza u kapelu, a na njemu poruka od Helenine bake i deke.

- Raširi krila, leti, ne postoje granice. Neka te anđeli čuvaju. Vole te baka i deka - poručili su svojoj unuci.

Ljubičasto-beli baloni poleteli uvis

Beli dečiji kovčeg pratili su ljubičasto-beli baloni. Kada je povorka stigla do grobnog mesta, a kovčeg spušten, poletelo ih je na desetine. Suze su se mešale sa jecajima, ali i ponekim osmehom. Sećanje na dete koje nikada neće dobiti priliku da odraste gađa pravo u dušu, ali trenuci koje su sa tim detetom proveli najbliži, nikada neće biti obrisani.

Dobro će ih čuvati u svojim srcima, kao i svaki njen osmeh, kikot, zagrljaj, topao pogled.

- Anđeli nikada ne umiru - poručio joj je tata, a onda su poleteli i baloni u čast večnog deteta.

Visoko. Najviše. U raj, onome kome su i namenjeni.

Beli krst i dva medvedića

"Helena Gavran 215-2024", zlatnim slovima napisano je na belom krstu, koji se jedva vidi od količine cvetnih venaca svih onih koji su danas došli da se oproste od Zlatokose.

Ispod svog tog cveća naziru se i dve igračke. Jedna roze, druga bele boja. Dva plišana medvedića, za večni san. Da je čuvaju i sećaju na jedno dete kojoj surova bolest nije dala priliku da odraste. Dete, koje ćemo svi pamtiti i koje se borilo do poslednje sekunde. Dete, za koje smo se borili i svi mi.

Ko je bila Helena Gavran

Helena je rođena 17. novembra 2015. godine u Beogradu. Bila je najstarija od tri sestre. Bila je uvek veselo, nasmejano i radoznalo dete. Sve se promenilo jednog momenta kada Helena počinje svakodnevno da povraća, postaje pospana, razdražljiva, ljuta, odbija da jede. Roditelji su prvo mislili da je u pitanju ljubomora prema tek rođenoj trećoj sestri.

Njene mučnine i patnja traju mesec dana, a onda, 17. avgusta 2019. godine, nakon odlaska kod lekara, dijagnostikovan joj je hidrocefalus. Tog dana ostaje u bolnici na Kliničkom centru na odeljenju neurohirurgije gde je porodici saopšteno da Helena pored hidrocefalusa ima tumor na malom mozgu.

Jednom pobedila tumor, ali se vratio

U javnosti je bila poznata kao "Zlatokosa" zbog svoje prelepe riđe kosice, a mala heroina jednom je uspela da pobedi opaku bolest.

Nažalost, vratila se.

- Bolest se vratila pre dvadesetak dana. To smo saznali na poslednjoj kontroli, iako Helenino zdravstveno stanje to nije pokazivalo. Ona je vesela i živahna i izgleda zdravo, ali eto rezultati pokazuju drugačije - rekla je majka malene Helene.

Nakon detaljne analize konzilijuma ruskih stručnjaka, porodica je dobila odgovor da Helena nije primila jedan lek koji bi bio značajan za njenu bolest i predloženo je da sa tim otpočne prva terapija. Majka napominje da kada je otkrivena bolest bila je samo tačkica, međutim za samo mesec dana bolest je znatno napredovala.

Stanje Zlatokose pogoršalo se prošle godine. Pojavile su se metastaze, a po savetu stručnjaka i uz pomoć humanih ljudi, Helena je lečenje nastavila na klinici u Moskvi.

Uprkos lavovskoj borbi malene Helene i njenih roditelja, njeno srce nije izdržalo. Preminula je 1. oktobra.

Srbija Danas/Blic