Badnji dan u Hramu Svetog Save: Počela liturgija - prisustvuje veliki broj vernika
U Hramu svetog Save u Beogradu malo posle 09 časova počela je jutarnja liturgija za Badnji dan, kojoj prisustvuje veliki broj vernika.
Radi se o liturgiji svetog Vasilija Velikog, koja se služi samo u određene dane - u nedelje Velike Četrdesetnice, osim Cvetne nedelje, na Veliki četvrtak i Veliku Subotu, uoči praznika Roždestva Hristova i Bogojavljenja, kao i na sam praznik Svetog Vasilija.
Badnji dan je i poslednji dan božićnog posta i najavljuje proslavu najradosnijeg praznika rođenja Isusa Hrista, a ujedno i porodični praznik i dan koji predstavlja veliku sreću jer porodica na Badnje veče okupljena za posnom trpezom dočekuje dan rođenja Hristovog.
Badnji dan ime je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.
Badnjak je, po pravilu, mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Običaji na današnji dan
Badnji dan počinje rano ujutru sečenjem badnjaka. Kada ga domaćin donese prisloni ga na kućni zid i tek ih sa prvim mrakom unosi u kuću i stavljaju na ognjište. Nazvan je po sečenoj grani hrasta - badnjaku, svetom drvetu Slovena.
Jedan od običaja je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna. Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje trenutak rođenja Hristovog.
Na Badnji dan u pravoslavnim hramovima se služi liturgija, kao i večernja služba sa paljenjem badnjaka.
U Hramu svetog Save u Beogradu paljenje badnjaka počinje u 16 časova, a bdenije od 17 časova.
Arhijerejska božićna liturgija počeće u ponoć, kao i ujutru u devet sati.
Izvor: Tanjug
