BIĆE ZEMLJOTRESA I U SRBIJI! Seizmolozi tvrde da ne ubija zemljotres, nego loša gradnja (VIDEO)
Serija zemljotresa u Hrvatskoj, od kojih je najjači bio 29. decembra, odnela je sedam života, a na desetine ljudi je povređeno.
To se ponovilo i u ovoj godini.
Osim hrvatskog, treslo se tlo i u Grčkoj, Albaniji i Austriji. Da li je Balkan postao trusno područje i kakva mu je seizmološka budućnost?
Gradonačelnik Gračanice: Hvala Meridianu što je spasao najugroženije
NOVI SOJ KORONE PRED VRATIMA SRBIJE! Epidemiolog otkrio da li nas vakcina štiti i od mutiranog virusa
KAKO IZBEĆI REDOVE ZA VAKCINACIJU? Struka u Srbiji otkrila ko ima prednost tokom primanja cepiva
Branko Dragičević, v. d. direktora Republičkog seizmološkog zavoda, rekao je za RTS da nije tačno da je Balkan postao trusno područje jer je on to bio i "dok nije bilo ljudi na Zemlji".
- Zemlja je dinamična termodinamična planeta. Visoki su pritisci i temperature u unutrašnjosti Zemlje koji generišu pomeranje njene kore, koja se kreće; postoji nekoliko megakontinenata i desetina ploča, hiljade raseda - istakao je Dragičević.
Prema njegovim rečima, zemljotres je normalna i prirodna pojava, koja se kod nas ne dešava tako često i ravnomerno.
- Bilo bi zabrinjavajuće da nemamo zemljotresa, ne bi bilo ni temperature u Zemljinoj utrobi, pa ni života - ukazao je v. d. direktora RSZ.3
Ukazao je da je Zagreb imao najjači zemljotres 1880, pa slabiji 1906. i onda je 1909. bio zemljotres na prostoru Petrinje.
- Hrvatski seizmolozi kažu da poslednji zemljotresi nisu na istom rasedu, ali je u seizmologiji poznato da može doći do oštećenja raseda i do ubrzanja zemljotresa - ukazuje Dragičević.
"Objekti ubijaju ljude"
Naveo je da su seizmolozi mapirali sve nivoe seizmičnosti i da se zna koje su očekivane magnitude, intenziteti i očekivane posledice.
- Ne zna se tačno vreme ni tačno mesto. Znaju se prostor i vremenski okvir, to je dovoljno da može da se upravlja rizikom - ističe v. d. direktora Republičkog seizmološkog zavoda.
Biće zemljotresa i u Srbiji
Dragičević je rekao da će zemljotresa biti i u Srbiji i da od toga ne može da se pobegne, ali da može da se utiče na posledice.
- Ljudi mogu da upravljaju seizmičkim rizikom, koji ima devet elemenata, tri se upotrebljavaju, seizmička opasnost, izloženost seizmičkoj opasnosti i ranjivost objekata. Možemo da ojačamo postojeće zgrade, to je manje ulaganje nego kada se ošteti za vreme zemljotresa, možemo da utičemo da se budući objekti grade u skladu sa propisima, da objekat bude otporan na dejstvo zemljotresa, to se postiže aseizmičkiom gradnjom i projektovanjima - istakao je Dragičević.
Napomenuo je da zemljotres nije taj koji ubija ljude, već objekti.
- Odnosno ljudi su ti koji ubijaju, to je već floskula u seizmološkoj zajednici, oni koji ne održavaju te objekte i grade krivi su što postoji toliko ranjivih objekata - naveo je Dragičević.
Kao što virus traži ranjive osobe, kako je rekao, tako i zemljotres traži i nanosi štetu ranjivim objektima.
- Nakon rata u Hrvatskoj neki su objekti obnovljeni, ali ne dobro, što zbog korupcije. To može da se sakrije sve dok ne dođe do zemljotresa - rekao je Dragičević dodajući da toga ima i kod nas i u bivšim republikama Jugoslavije, Albaniji, Italiji.
"Više proveravaju kola nego stan"
Dragičević kaže da je vršena procena očekivanog rizika za potrebe Sektora za vanredne situacije.
- Veliki je broj ranjivih objekata, ljudi ne treba da se plaše zemljotresa, ne treba da nam se javljaju slike srušenih objekata, već da imaju sliku u kakvom objektu žive i rade - rekao je Dragičević dodajući da ljudi često više proveravaju automobil koji kupuju nego tlo i kvalitet zgrade u kojoj će živeti.
Naveo je da je od sredine devedesetih naovamo postojala velika produkcija tržišnih stanova, koji, kažu, nisu namenjeni za život onih koji su ih gradili.
- Nema svesti o postojanju seizmičke opasnosti na ovom području, možemo da se informišemo o aktivnosti ali to ne radimo - rekao je Dragičević i naveo da se gradnja ne proverava jer se proda sve što se ponudi.
Istakao je da ne bi bilo totalne štete da se, na primer, zemljotres kao u Petrinji dogodio blizu Novog Zagreba ili Novog Beograda.
- Tamo (u Petrinji) ne postoji armirana betonska konstrukcija, taj beton liči na tapet - rekao je v. d. direktora Republičkog seizmološkog zavoda.
