Bol je nositi dom na leđima, ali lakše je kad smo zajedno: Zbog čega je Krušedol "DUHOVNI DOM" svih izbeglica "Oluje"?
Građani Srbije i Republike Srpske svakog četvrtog avgusta sa knedlom u grlu sećaju se progona srpskog naroda iz Hrvatske.
Prošle su 24 godine od početka hrvatske zločinačke akcije "Oluja", ali nemir, tuga i bol u srcima ljudi ostali su isti kao te 1995. godine kada je sve počelo. Za prognane dan sećanja na avgust 1995. je svaki dan. Oni koji su te 1995. godine bili deca, danas su odrasli ljudi, mnogi od njih imaju svoje porodice.
Svakog četvrtog avgusta, tačno u dan kada su stigle prve kolone Krajišnika u Srbiju, Srbi iznova šalju poruku mira, saosećanja i ljubavi prema ljudima, ali i opomenu da se ovakvi zločini ne smeju ponavljati ni dozvoliti više nikome. Samo dan kasnije iz Hrvatske svake godine šalje se novo seme razdora, veličanje zločina i naslađivanje na izbeglim ljudima, nepreglednim kolonama koji su tražili spas po svaku cenu.
Srbija će ove godine odati poštu žrtvama operacije "Oluja" skupom 4. avgusta na platou ispred manastira Krušedol, na Fruškoj gori.
Gazili su TELA MRTVIH SRBA tenkovima, a za kraj su izveli veliku prevaru! Kanadski major o JEZIVIM ZLOČINIMA u Kninu
Ne smemo da zaboravimo HRVATSKE ZLOČINE pre "Oluje": Šta je prethodilo najvećem ETNIČKOM ČIŠĆENJU nakon Drugog svetskog rata?
Najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata: "Zapadni centri moći odlučili da amnestiraju Hrvatsku"
Prema najavama, obeležavanju 24 godine od etničkog čišćenja Srba u Hrvatskoj, kada je proterano oko 250.000 Srba i pobijeno oko 2.000 civila koji su ostali u svojim kućama, prisustvovaće patrijarh Irinej, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, član Predsedništva BIH Milorad Dodik, kao i ostali pripadnici Vlade Republike Srbije.
Nakon zemunskog naselja Busije, Bačke Palanke, Novog Sada i drugih mesta, na red je došlo i fruškogorsko selo Krušedol, a kako je to ranije najavljeno mesto obeležavanja Dana sećanja menjaće se svake godine. Ipak, postavlja se pitanje, zbog čega baš Krušedol?
U selu Krušedol nalazi se i istoimeni manastir koji je svetilište u kome se i danas nalaze mošti srpskih despota, patrijarha i jednog kralja, a takođe se smatra i zbornim mestom svih Srba, koji se, ma odakle došli, na tom mestu smatraju svoji na svome. Zato ne čudi da je za 24. godišnjicu obeležavanja progona srpskog naroda odabrano upravo to mesto.
- Krušedol je od kad smo došli u izbeglištvo postalo nekakva "duhovna kuća" svih krajišnika, što se manifestuje i kroz održavanje raznih manifestacija, kao što su recimo "Krušedolska zvona". Tu se već godinama okupljaju Srbi iz cele Republike Srpske Krajine, a osim toga i sveštenstvo je prekodrinsko. Iguman Sava je iz Dobrovca, a i vladika sremski Vasilije je prekodrinski Srbin iz Čelinca. Rekao bih da su prekodrinski Srbi, a posebno Krajišnici, našli su tu u Krušedolu mir i utočište u svakom pogledu, a prvenstveno u duhovnom - rekao je za naš portal predsednik Dokumentaciono informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac.
Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije izjavljivao, godišnjica će svake godine biti obeležena u drugom mestu i upravo će to biti mesta u kojima su Srbi našli utočište, poput Krušedola i Busija.
- Uvek su to mesta koja su raširenih ruku uz veliko gostoprimstvo i tugu dočekale srpski narod koji je proteran sa svojih ognjišta - rekao je predsednik Srbije.
Kako za naš portal navode iz Dokumentaciono informacionog centra "Veritas" počelo se sa izgradnjom simbola sećanja na žrtve zločinačke akcije "Oluja" upravo u blizini Krušedola što je još jedan od razloga zbog čega je važno i ima smisla obeležavati Dan sećanja upravo u ovom mestu.
- U blizini Krušedola, u Bandstolu, gradi se velelepna crkva koja će biti posvećena Blagoj Mariji, a kako se taj Blagdan obeležava 4. avgusta, upravo na dan kada je krenuo veliki Krajiški egzodus i ta crkva je posvećena žrtvama "Oluje". U toj crkvi će se nalaziti posebna prostorija u kojoj će biti upisana imena svih poginulih Srba iz vremena "Oluje", a okolni teren oko crkve biće napravljeni i drugi sadržaji koji će čuvati uspomenu na Srbe izbegle iz Krajine. Narod i sveštenstvo žele da se tu kasnije obeležavaju godišnjice sećanja na "Oluju" - rekao je Sava Štrbac za naš portal.
Takođe, upravo je u maju ove godine u Krušedolu Vlada Republike Srpske pokrenula realizaciju programa za stambeno zbrinjavanje izbeglih Srba iz Hrvatske. Poznato je i da se u Krušedolu svakog maja organizuje Krajiški crkveno-narodni sabor "Krušedolska zvona", gde se okupljaju izbegla lica iz Krajine, a dolaze iz svih krajeva zemlje, gde god da su se nastanili.
Ovaj Hrvat NE SLAVI "OLUJU": Evo zbog čega! (FOTO)
Priča Baje Malog Knindže o "Oluji" otkriva po čemu se Srbi razlikuju od Hrvata! (VIDEO)
"Srpska deca najbolje znaju da RAT NIJE GOTOV!" Dvanaest izjava sećanja povodom GODIŠNJICE "OLUJE"
Dan sećanja na stradale i prognane Srbe svake godine se obeležava sa svrhom da se svet podseti kako je sa svojih ognjišta proterano više od četvrt miliona ljudi. Tih nekoliko dana hrvatski pripadnici uspeli su da "očiste" severnu Dalmaciju, Liku, Banija i Kordun, ti prostori u sastavu tadašnje Republike Srpske Krajine bili su pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
Prema nekim podacima u akciji "Oluja" uništeno je 25.000 srpskih kuća, 13.000 privrednih objekata, 182 zadružna doma, 56 zdravstvenih stanica, 78 crkava, 29 muzeja, 181 groblje i mnogi drugi objekti. Nakon proterivanja iz svoji domova u iste se vratilo oko 20.000 Srba, mahom starijih lica, a većina njih nije imalo gde da se vrati, jer je nakon akcije Hrvata ostao samo pepeo.
Vojna akcija "Oluja" ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.
BONUS VIDEO: Hteli sekirama protiv topova: Zašto je ova bitka SRPSKE VOJSKE posebna? (VIDEO)
