Borila se protiv VARIOLE VERE, a sada se oglasila o koroni: Postoje dva puta kako je virus nastao! Ako je prvi... NE PIŠE NAM SE DOBRO
Ana Gligić, virusolog i šef tima za borbu protiv variole vere 1972. godine podelila je svoja saznanja o novom koronavirusu.
- Iznenađena sam šta se dešava, ni u snu nisam mogla da zamislim da će za tri meseca ovaj virus da osvoji celu planetu. Mislim da ovaj virus ima dva puta kako je došao, a da je svoju invanzivnost na čoveka stekao na dva načina. Ili se u prirodi izvršila transformacija postojećeg virusa koji je tamo godinama, vekovima i da se prirodnom selekcijom i borbom za opstanak došlo je do promena, postao virulentan i on je došao do čoveka. Prvi primeri koji su došli na čoveka iz domaćina u prirodi bili su mnogo invanzivniji nego što su sada - kaže ona i dodaje:
SRBIJA U KARANTINU ZA OBA VASKRSA: Pooštrene mere, u kućama tri dana BEZ PREKIDA
DRAMA SRBINA KOJI JE DOPUTOVAO IZ GRČKE: Na testu je bio negativan, a posle tri dana ga zvali i rekli da je ZARAŽEN
DRŽI SE MOMČINO, ZBOG TVOJE SRBIJE: Vulin uputio snažnu poruku podrške Vučićevom sinu
- Drugi put je virus sa tog domaćina iz prirode, kada je narušena neka ekološka ravnoteža, jednostavno preskočio barijeru vrste i prešao na čoveka. Samim time, to je poznato u literaturi da mnogi prirodno-žarišni virusi koji se nalaze u prirodi, preskokom vrste, promene svoju virulenciju, postanu mnogo virulentniji za novog domaćina.
Gligić navodi da bi za celu planetu bila bi bolja ova druga.
- Ne daj bože da je on došao prirodnom selekcijom to bi značilo da postoji mogućnost da svake godine uradi ovo isto. Ništa nismo sigurni dok virusolozi ne uzmu stvar u svoje ruke i slikaju sve sojeve virusa. Veoma je važno da se sada na planeti pokupe sojevi i da se uporede. Postoji istraživanje koje ukazuje da se svi korona virusi mogu svrstati u tri grupe. Prva grupa su svi sojevi iz Kine, druga su virusi iz Bugarske i Kenije, oni su srodni, a treća su sojevi iz ostalih zemalja - objašnjava.
Doktorka navodi da postoji mogućnost da postoje neki intermedijalni prenosioci, i da sada ostaje da čekamo da se ovo malo stiša i da virusolozi preuzmu stvar.
- Oni moraju da ispitaju prokuženost stanovništa, da se uzmu serumi iz banke seruma i da se ispitaju serumi i pre ove epidemije, da se vide da li je bilo pre cirkulacije korone. Treba da mu se ispitaju imunološke karaksteristike - rekla je Gligić.
Ona navodi da ovde postoji još nešto u šta ona sumnja.
- Pošto su domaćini virusa u prirodi, ti slepi miševi, ima ih više vrsta, a imamo jednog koji je napustio stanište i uselio se u gradove kao što je Beograd, njemu su visoke zgrade asocijaca na planine i tu se gnezdi, i sad je pitanje da li su slepi miševi zaraženi kod nas, oni lete noću i ispuštaju sekrete, da li virus kada bude ispušten kroz urin ili izmet miša, padajući može da se konzervira (virusi se u laboratoriji konzerviraju u tečnom azotu na niskim temperatura i tako se dugo moge održavati), da li se to dešava velike svetske laboratorije će to da proučavaju - pojasnila je.
Ona je rekla da kod ovog virusa nema ništa sigurno, ali ima nešto čudno.
- To je način prenošenja i tolika zaraznost. Poznato je da se virus zadržava dugo na metalnoj podlozi, i ako neko uhvati, npr kvaku, i prinese je nosu, on može da udahne ovaj virus - objasnila je.
Komentarišući zaražene medicinske radnike, doktorka je rekla da je to vrlo čudno.
- Poznate su laboratorijske infekcije virusologa i ljudi koji rade u laboratorijama to ne znači da se nisu čuvali, već kod virusa postoji nešto, odnosno, desi se nešto sa virusom neobjašnjivo. Virus je virus, to bi bila definicija koju bih ja mogla da kažem - navela je Gligić i dodala da će se ovo savladati, samo mora da se upozna virus sa svih strana.
- U ovoj epidemiji izgleda da dobro prolazimo, ovaj virus ne zabrinjava toliko letalitetom koliko onim što radi zdravstvenom sistemu i ekonomiji. On će koštati svet ogromnih para. Kada je reč o vakcini, ona će biti pronađena, naučnici će brzo ovladati virusom, treba ovladati sojem, ako bude trebalo napraviće triptihnu vakcinu, za svaki soj. Tako se radi i za grip, svake godine imamo novi soj za vakcinu - objasnila je ona.