DEČAK-UBICA "POVUKAO NOGU": Broj dece na psihijatriji DRASTIČNO PORASTAO nakon 3. maja
U Srbiji se čeka i do nekoliko meseci na pregled kod dečijeg psihijatra.
Anksioznost, depresija, agresija, mešoviti poremećaji, samo su delić dijagnoza, koje psihijatri postavljaju iz dana u dan, kod sve većeg broja pacijenata u Srbiji, uzrasta od 12 do 18 godina. Na dečijim psihijatrijskim odeljenjima u poslednjih godinu dana gužve su drastično povećane, termini za pregled čekaju se mesecima, a lekare zabrinjavaju posledice pandemije i zaključavanja, ali i duševni poremećaji, koji se javljaju od maja 2023. i tragedije u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.
LEPE VESTI STIŽU IZ NIŠA: Šest devojčica i četiri dečaka došli na svet kao POSEBNE BEBE
PRAVA ZIMA SE VRAĆA: Čeka nas debeo minus od ovog datuma! Stižu kiša i SNEG, izvestan i MRAZ
DANAS SLAVIMO SVETOG ONISIMA: Ovaj svetac nas uči da ništa nije NEMOGUĆE - ako imate NEOSTVARENE želje, pravi je dan da to promenite (VIDEO)
U celoj Srbiji, na milion i po maloletnika ima samo 40 dečjih psihijatara.
U Institutu za mentalno zdravlje, na Klinici za decu i omladinu, roditelji se žale da čekaju termin za pregled deteta i po dva meseca.
- Kod lekara u domu zdravlja nam je rečeno da moramo da odvedemo dete kod psihijatra, da potražimo stručnu pomoć i dobili smo uput za Institut u Palmotićevoj. Međutim, onda nam je doktorka napomenula da bi bilo dobro da potražimo vezu, jer su termini po dva meseca unapred zauzeti. Mnogo je dece sa problemima, a ona je starija doktorka, pred penzijom, koja kaže da ne pamti periodu u kojem je ovoliko uputa pisala za dečje psihijatre - priča za Novu majka trinaestogodišnje devojčice, koja ima problema sa depresijom.
U bolnicama u Srbiji, u kojima deca traže pomoć zbog mentalnih poremećaja, trenutno su sve sobe pune.
- U poslednje vreme nam intenzivno raste broj pacijenata, ali ne mogu da kažem šta je konkretno razlog tome. Mogu biti posledice svih kriza u zemlji ili to što roditelji ranije prepoznaju problem, jer su svakako osvešćeniji. Nekada je ljudima bilo nezamislivo da prihvate da dete ima psihički problem, ali sve ove krize utiču i na nas odrasle. Dešava se da roditelji i iz straha dovode decu, samo na preventivni razgovor, iako nema nikakvih ozbiljnih simptoma. To je ranije bilo nezamislivo - priča za Novu psihijatar sa Klinike za decu i omladinu Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu.
Na termin za pregled se dugo čeka, jer je malo dečjih psihijatara, a adolescenata sa poremećajima sve više.
- Dobro je što se javljaju na vreme, posebno kad su razvojni poremećaji u pitanju. Dugo se čeka na termin jer imamo malo dečjih psihijatar, svega 40 u celoj zemlji, a mnogo pacijenata, milion i po dece. Gotovo svi psihijatri su u velikim gradovima, a dolaze nam osim dece iz cele Srbije, i maloletni pacijenti iz regiona Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Do skoro je u Crnoj Gori bio samo jedan dečji psihijatar, a nemaju bolničko odeljenje, dok u Banjaluci ima samo jedno kliničko odeljenje, ali je jako malo - objašnjava doktor.
On navodi da su simptomi samopovređivanja i adolescentske krize češći kod devojčica, dok su razvojni poremećaji zastupljeni kod dečaka.
- Deca imaju danas kraći fitilj, jer im je opseg pažnje manji, a to je zbog ekrana i neposvećenosti roditelja. Kritikuju decu što su na telefonima, a onda zateknem mamu i ćerku u čekaonici, obe na telefonu i nema komunikacije, ni sa jedne strane. Milenijalci sada postaju roditelji, a oni su odrasli sa elektronikom - naglašava.
Manja dečja psihijatrijska odeljenja su neprestano puna.
- Imamo sve više pacijenata i često smo puni. Iako smo malo odeljenje, imamo samo 10 kreveta. Ima i dečaka i devojčica, a najviše roditelji dovode decu u periodima posle raspusta. Kad treba da krenu u školu uznemire se, anksioznost se pojača i potrebna im je terapija i razgovor - priča za Novu specijalistkinja dečje i adolescentne psihijatrije, načelnica Odeljenja za adolescente na Klinici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.
Povećan broj maloletnih pacijenata na psihijatrijskim odeljenjima, lekari objašnjavaju pandemijom i zaključavanjem, koje je na decu ostavilo traga, ali i situacijom u društvu, koje potencira nasilje.
Masovno ubistvo u OŠ “Vladislav Ribnikar”, u maju prošle godine, kod jednog procenta dece dovelo je do “nove dijagnoze”.
- "Do 3. maja sam mogao da se kontrolišem jer sam mislio da ću ići u zatvor, a kad sam shvatio da nisam odgovoran za to što radim, nije više bilo kočnic" nešto je što možete čuti od maloletnih pacijenata, koji pokušavaju da imitiraju dečaka-ubicu. Oni o svojim razmišljanjima i idejama govore tako što se pozivaju na tragediju u ‘Ribnikaru’. Žele da se o njima priča, da postanu popularni. Nažalost, masovno ubistvo dece je u srpskim medijima bilo vrlo propraćeno, kod mnogih bez ikakve cenzure i deci je to bilo predato na ‘tacni’, sa televizije, novina, interneta, na mrežama - objašnjava dr.
Mnogo je više dece sa agresivnim idejama danas, nego pre 3. maja 2023, upozorava doktorka.
Izvor: Srbija Danas/Nova/Autor: Ana Marković
