CRKVA DANAS PROSLAVLJA CARA KONSTANTINA VELIKOG I NJEGOVU MAJKU CARICU JELENU! Prvi hrišćanin među carevima i prvi car među hrišćanima rođen je u Srbiji!

Sveti car Konstantin i carica Jelena

Roditelji Konstantinovi behu car Konstancije Flor i carica Jelena. Flor imaše još dece od druge žene, no od Jelene imaše samo ovoga Konstantina. Tri velike borbe imaše Konstantin kad se zacari: jednu protiv Maksencija, tiranina u Rimu, drugu protiv Skita na Dunavu i treću protiv Vizantinaca. Pred borbu sa Maksencijem, kada Konstantin beše u velikoj brizi i sumnji u uspeh svoj, javi mu se na danu presjajan krst na nebu, sav okićen zvezdama, i na krstu stajaše napisano: ovim pobeđuj. Car udivljen naredi da se skuje veliki krst, sličan onome što mu se javi, i da se nosi pred vojskom. Silom krsta, on zadobi slavnu pobedu nad brojno nadmoćnim neprijateljem. Maksencije se udavi u reci Tibru. Odmah potom Konstantin izda znameniti Edikt u Milanu 313. godine, da prestanu gonjenja hrišćana. Pobedivši Vizantince, on sagradi divan prestoni grad na Bosforu, koji se od tada prozva Konstantinopolj. No pred tim Konstantin pade u tešku bolest prokaznu. Žrečevi i lekari savetovahu mu kao lek kupanje u krvi zaklane dece. No on to odbi. Tada mu se javiše apostoli Petar i Pavle i rekoše mu da potraži episkopa Silvestra koji će ga izlečiti od strašne bolesti. Episkop ga pouči veri hrišćanskoj i krsti, i prokaza iščeze sa tela carevog. Kada nasta razdor u crkvi zbog smutljivog jeretika Arija, car sazva I vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine, gde se jeres osudi, a Pravoslavlje utvrdi. Sveta Jelena, blagočestiva majka careva, revnovaše mnogo za veru Hristovu. Ona poseti Jerusalim i pronađe Časni Krst Gospodnji, i sazida na Golgoti crkvu Vaskrsenja i još mnoge druge crkve po Svetoj Zemlji. U svojoj osamdesetoj godini predstavi se ova sveta žena Gospodu 327. godine. A car Konstantin nadživi svoju majku za deset godina i upokoji se u svojoj šezdeset petoj godini u gradu Nikomidiji. Telo njegovo bi sahranjeno u crkvi Svetih Apostola u Carigradu.

Tropar (glas 8):

Kresta tvojego obraz na nebesi vidjev, i jakože Pavel zvanije ne ot čelovjek prijem, vo carjeh apostol tvoj Gospodi, carstvujuščij grad v rucje tvojej položi: jegože spasaj vsegda v mirje, molitvami Bogorodice, jedine čelovjekoljubče.

Prepodobni mučenik Pahomije

Rodom iz Male Rusije. U mladosti uhvate ga Tatari i prodaju jednom Turčinu kožaru kao roba. Proveo u ropstvu dvadeset sedam godina, u mestu Usaki u Maloj Aziji. Nasilno ga poturče. Ode u Svetu Goru, zamonaši se i provede dvanaest godina pri manastiru svetog Pavla. Reši se da postrada za Hrista. Njegov starac duhovnik Josif otprati ga u Usaki gde se Pahomije javi svom bivšem gospodaru kao hrišćanin u monaškom odelu. Turci ga udare na muke, potom bace u tamnicu, i najzad poseku 8. maja 1730. godine na sam dan Vaznesenja. Od njegove krvi i moštiju desila se mnoga čudesa. Sahranjen na ostrvu Patmosu u crkvi svetog Jovana Bogoslova. Tako ovaj seljak maloruski postade mučenik i vencenosac u carstvu Hristovom.

Prepodobna Jelena Dečanska

Sveta Jelena Dečanska je bila sestra Svetog kralja Stefana Dečanskog i žena bugarskog cara Šišmana drugog. Da bi zaratio sa Srbijom Šišman je svoju ženu na silu oterao u jedan manastir u Bugarskoj. Nakon što je on doživeo poraz u sudaru sa srpskom vojskom, Neda (njeno svetovno ime) je oslobođena i došla je u Srbiju, gde se zamonašila pod imenom Jelena. Podvizavala se u isposnicama dečanskim. Nije nam poznata tačna godina kada se upokojila (polovinom 14. veka) a sahranjena je u dečanskom hramu, gde joj se i danas nalaze njene svete mošti. Jednom prilikom, kada su Turci pokušali da unište manastir Dečane, iz njene grobnice, kao i iz grobnice Svetog kralja Stefana izbio je plamen koji je oterao napadače. Slavi se na dan Svetih Konstantina i Jelene - 03. juna. U Metohiji se nalazi jedna njena zadužbina, manastir Budisavci (kod Kline), koji je građen kad i manastir Dečani, samo je znatno manji. Manastir je danas metoh Pećke Patrijaršije i preživeo je uništavanje po okončanju rata. U Budisavcima Patrijaršija još uvek ima znatno imanje. U manastiru su tri monahinje, a nakon rata, u Budisavcima je kidnapovan jeromonah Stefan Purić, o kome se još uvek ništa ne zna.