POSRAMIO JE SATANU I NJEGOVE DEMONE! Danas slavimo Prepodobnog Jovana Prozorljivog!

Prepodobna Matrona Solunska

Kao sirota devojka bi služavka u kući jednoga Jevrejina u Solunu. Žena toga Jevrejina neprestano se rugaše Matroni zbog njene vere u Hrista, i nagonjaše je da odbaci Hrista i da ide u sinagogu. No krotka Matrona savesno iđaše za svojim poslom i ne odgovaraše gospođi svojoj ništa, a u potaji se moljaše Hristu Bogu. Jednom dozna Jevrejka, da je Matrona krišom od nje išla u crkvu, pa sva gnevna upita je zašto nije išla u sinagogu nego u crkvu? Na što Matrona odgovori: "Zato što u hrišćanskoj Crkvi Bog živi, a od sinagoge jevrejske On odstupi". Besna zbog tako mužestvenog odgovora, Jevrejka je istuče i zatvori u jednu mračnu odaju, gde je, povrh toga, još i veza. No sutradan nađe je odvezanu silom Božjom kako kleči na molitvi i hvali Boga. Posle je u dva maha ponovo zatvaraše dok je najzad glađu ne umori. Tada uze opaka žena telo svete devojke i baci sa visine svoje kuće na zemlju. Hrišćani uzmu telo mučenice i česno sahrane, a Aleksandar episkop, saznavši za mnoga dogođena čudesa od svete mučenice, podiže crkvu na grobu njenom. A zlu Jevrejku uskoro postiže pravedna kazna: sa onog istog mesta na kući, sa koga je bacila dole telo Matronino, ona se omakne, padne na kaldrmu i razbije se na mrtvo.Tropar (glas 4):

Ovčica Tvoja Isuse, Matrona, zove silnim glasom: "Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe." Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.

Prepodobni Jovan Prozorljivi

Beše drvodelja do svoje dvadeset pete godine, a onda, gonjen neodoljivom željom za stalnom molitvom, udalji se u pustinju, gde prožive do smrti svoje, tj. do devedesete godine. Telesan, no kao bestelesan. Proziraše u srce svakoga čoveka, koji mu se približi, i mogaše pogoditi njegovo ime i njegovu želju i misao. Proricao je caru Teodosiju ishod njegovih bitaka; proricao vojvodama, monasima, i svakome ko se nuždavao u tome da dozna šta se u tami budućih dana skriva za njega. Neki knez moljaše ga da primi njegovu ženu, koja naročito poželi da ga vidi. Ne hte svetitelj da udovolji praznoj radoznalosti, no na snu javi se ženi kneževoj onakav kakav je. I kad žena opisa snoviđenje, muž njen potvrdi da je, zaista, takav lik svetiteljev. Svakoga posetioca svoga poučavaše smernosti, kao osnovnoj vrlini, uvek navodeći primere iz života, kako je gordeljivost mnoge uzvišene karaktere oborila u prah i navela na teške grehe. Izdržao je velike napade od zlih duhova. Jednom javi mu se satana sa mnoštvo demona u vidu sjajnih angela. I ovi ga gonjahu, da se pokloni satani, lažući ga da je to Hristos. A on odgovori mudro: "Caru mome Isusu Hristu ja se klanjam svaki dan; da je to On, ne bi potrebovao od mene naročito da mu se sada poklonim". Posle tih reči sva zla sila iščeze kao dim. Skončao mirno, klečeći na molitvi, u devedesetoj svojoj godini.

Prepodobni Pafnutije

Učenik svetog Antonija Velikog. Svetošću svoga života obratio je mnoge grešnike na put pokajanja (kao svetu Taisu, 8. oktobra). Više je ličio na bestelesnog angela nego na telesnog čoveka. Upokojio se krajem IV veka.