SLAVIMO NAJVEĆI SRPSKI PRAZNIK! Srpska pravoslavna crkva obeležava VIDOVDAN i sećanje na SVETE KOSOVSKE MUČENIKE! Ima brojne običaje

Smatra se da je 1892. godine Srpska pravoslavna crkva Vidovdan prvi put unela kao praznik u svoje kalendare, a obeležava se u znak sećanja na Kneza Lazara i junake koji su poginuli u Kosovskom boju na Vidovdan 1389. godine. Spomenik na Gazimestanu podignut je 1953. godine.

Smatra se da je 1892. godine Srpska pravoslavna crkva Vidovdan prvi put unela kao praznik u svoje kalendare, a obeležava se u znak sećanja na Kneza Lazara i junake koji su poginuli u Kosovskom boju na Vidovdan 1389. godine. Spomenik na Gazimestanu podignut je 1953. godine.

Naziv je, prema jednoj verziji, potekao od Svetog Vida, mučenika sa Sicilije koji je još kao dečak stekao isceliteljsku moć, a po drugoj i verovatnijoj od boga Svetovida koji se smatra i vrhovnim božanstvom stare srpske vere. U nekim krajevima Srbije i danas postoje verovanja i običaji koji se vezuju za Svetog Vida, ali je ipak u kolektivnoj svesti ovaj datum urezan kao sećanje na Kosovski boj.

Vidovdan je praznik koji je nastao u čast starog slovenskog boga Svetovida, u kog su naši preci verovali pre primanja hrišćanstva. U narodnim predanjima, Svetovid leči od očnih bolesti i omogućava slepima da progledaju, pa se Vidovdan smatra i praznikom koji “otvara oči”.

Običaji na Vidovdan

Postoje i različiti narodni običaji koji se vezuju za ovaj datum. Jedan od njih je da devojke uoči Vidovdana pod jastuk stave vidovu travu, parče hleba i malo soli, kako bi ubrzo otkrile budućeg mladoženju.

Na ovaj dan se ne igra i ne peva u znak poštovanja prema mrtvima.

Na Vidovdan se izbegava svaki rad. Sa druge strane, “valja se” da se jede zrelo voće.

SV. KNEZ LAZAR - VIDOVDAN

Ovaj velikomučenik i ugodnik Božiji, knez Lazar rodio se 1329 godine u gradu Prilepu. Još kao dete bio je blage naravi, oštrouman i dobrodušan. Vaspitavan je u hrišćanskoj veri i pobožnosti. I kao takav od Boga dobi mnoge darove, koje umnoži, te tako darovit privuče na sebe pažnju carevu i bi uzet na dvor cara Dušana, gde postade slavan i uvažavan od svih zbog svoje čestitosti, viteštva i pobožnosti. Oženi se carevom rođakom, Milicom, kćerkom kneza Vratka, koja je bila od loze Nemanjića. Godine 1353, bi mu dato dostojanstvo kneza.

Blagočestivi gospodar Srpski, Lazar bio je veoma Hristoljubiv i tu svoju ljubav ispoljavao je prema Crkvi Božijoj. Njegova najveća briga je bila da izmiri Srpsku i Carigradsku Patrijaršiju. Kao izaslanika Carigradskom patrijarhu poslao je monaha Neaniju, da ga zamoli da sa Srba skine prokletstvo (anatemu), što bi i učinjeno. Borio se ovaj ugodnik Božiji protiv Turske najezde i u sukobu, koji se odigrao 15 juna (28. juna po novom kalendaru) 1389. godine protiv Turskog cara Murata bi posečen. Telo mu je preneto i sahranjeno u njegovoj zadužbini, manastiru Ravanici (kod Ćuprije), a zatim preneto u Ravanicu (Sremsku), odakle je 1942 godine preneto u Sabornu Crkvu u Beogradu. Sada se njegove svete i čudotvorne mošti nalaze u manastiru Ravanica kod Ćuprije, gde se dešavaju mnoga čudesa i isceljenja bolesnih i ubogih. Svima onima koji mu se sa iskrenom molitvom obrate on pomaže.

Za vreme svog života obnovio je manastir Hilandar i Gornjak, podigao manastir Ravanicu i Lazaricu i mnoge druge crkve i manastire.

S pravom možemo reći da Svetosavski svenarodni ideal i program: "Sve za Hrista - Hrista ni za šta" niko nije u potpunosti ostvario kao sveti knez Lazar. On je to ostvario opredelivši se za carstvo nebesko i prinevši sebe za kosovsku žrtvu i sa sobom sav narod Srpski. Učinio je to iz čisto Jevanđelskih razloga što i sama pesma kaže:

"Zemaljsko je za malena carstvo,

a nebesko uvek i doveka".

Tropar (glas 3):

Krasotu vozželjev slavi Božija, vo zemnjej tomu blagougodil jesi, i poručenij ti talant dobrje vozdjelav usugubil jesi, o njemže i podvizavsja do krove, otonjuduže i mzdu boljeznej tvojih jako mučenik prijal jesi ot Hrista Boga, jegože moli spastisja pojuščim tja Lazare.

Sveti prorok Amos

Rođen u selu Tekuji blizu Vitlejema. Prost poreklom i životom, Amos je bio čuvar svinja bogataša jerusalimskih. No Bog koji ne gleda ko je ko po spoljašnjosti nego po čistoti srca, i koji je i Mojseja i Davida uzeo od ovaca i postavio ih za vođe naroda, izabrao je ovoga Amosa za svog proroka. On je izobličavao cara Oziju i njegove žrečeve za idolopoklonstvo, i odvraćao je narod od klanjanja zlatnim junicama u Vetilju učeći ga da se klanja Bogu jedinome i živome. Kad ga je glavni žrec Amasija gonio, on prorekne, da će Asirci pokoriti Izrailj, da će poseći cara i sinove Amasijine, i da će Amasijinu ženu na oči njegove vojnici asirski bludom oskvrniti zato što je i Amasija zaveo narod na bluđenje s idolima. Sve se ovo potom i zbilo. Sin žrečev udari proroka štapom po čelu tako silno, da on padne. Jedva živ bude donesen u svoje selo Tekuju, gde ispusti svoju svetu dušu. Živeo je u VIII veku pre Hrista. (Videti Stari Zavet, Knjiga proroka Amosa.)

Prema nekim izvorima, Sv. Proroka Amosa je kao krsnu slavu slavio Sveti knez Lazar. U selu Grbicama je pre više od šest vekova bio sagrađen srednjovekovni manastir ili crkva manjih dimenzija, namenjena za bogosluženja meštanima koji su naselili ove krajeve i moguće je da je ova crkva bila posvećena upravo ovom svecu.

Sveti mučenici Vit, Modest i Kriskentija

Sveti Vit rođen je u Siciliji, od slavnih no nevernih roditelja. Modest mu je bio učitelj a Kriskentija dadilja. Sveti Vit rano se krstio i već u dvanaestoj godini pošao na podvig veliki. Angeli mu se javljali, i rukovodili ga i krepili u podvigu, a i sam on bio je svetao i krasan kao angel Božji. Sudiji, koji ga je tukao, osuši se ruka, i on mu molitvom ruku isceli. Otac mu oslepi videći u njegovoj sobi dvanaest svetih angela "kojima oči behu kao zvezde, a lica kao munje". No Vit mu molitvom povrati vid. Kada ga otac htede ubiti, angel mu se javi i prevede ga, zajedno sa Modestom i Kriskentijom u Likaniju, na obalu reke Silar. I tu sveti Vit pokaza mnoga čudesa nad bolnim i sumašedšim. Na poziv cara Dioklecijana ode u Rim gde izgna zlog duha iz sina careva, za što ga car ne nagradi nego, naprotiv, ljuto namuči, jer se ne hte pokloniti glupim idolima. No od svih muka izbavi ga Gospod i Svojom nevidljivom rukom prenese ponovo u Lukaniju, gde se i on i Modest i Kriskentija predstaviše Gospodu. Mošti svetog Vita nalaze se u Pragu.

Prepodobni mučenik Dula

Živeo svetim životom u jednom manastiru u Misiru. Neki njegov sabrat iz zavisti okleveta ga za svetotatstvo, krađu crkvenih stvari. Nevinom Duli svuku rasu i predadu ga knezu na osudu. Knez naredi te ga šibahu, i htede mu ruke odseći, shodno zakonu za takva nedela, no u tom se onaj sabrat raskaje i objavi nevinost Dulinu. Povraćen u manastir posle dvadeset godina izgnanja i uniženja, on trećeg dana upokoji se u Gospodu. Telo njegovo čudesno iščezne.Sveti Jefrem, patrijarh srpskiKao sin jednoga sveštenika odmalena težio za duhovnim i podvižničkim životom. Odbegao u Svetu Goru, kada su roditelji hteli da ga žene. Docnije se vratio i podvizavao se u Ibarskoj klisuri i Dečanima. Kada nasta mnogonačelije i borba o prvenstvo u državi, pa nažalost i u crkvi, Sabor izabra Jefrema za patrijarha na mesto upokojenog Save 1375. godine. Kada mu je saopšten izbor, on se gorko zaplakao, no nije se mogao otkazati. On je venčao kneza Lazara za cara 1382. godine, otkazao se prestola i predao ga Spiridonu, a on se opet povukao u pustinju; no po smrti Spiridonovoj, 1388. godine, umoli ga car Lazar te se ponovo primi dužnosti. Upravljao Srpskom crkvom u teško vreme Kosovske propasti i docnije do 1400. godine, kada skonča, u osamdeset osmoj godini svoga života, i preseli se ka Gospodu, koga je ljubio. Mošti mu počivaju u manastiru u Peći.

Tropar (glas 8):

Veliki ukrase patrijaraha, lepoto svetitelja, pravilo monaha, slavo postnika, davaoče milostinje, svetlosti rasuđivanja. Pohvalimo sabrani verni učitelja krotosti, Božanskog ljubitelja, premudrog arhipastira,velikog svetitelja i oca Jefrema, patrijarha Srbskoga, zvezdu koja ljude omračene posvećuje i sve verne ozaruje. Zato pripadajući ka moštima njegovim, sa ljubavlju ih celivamo i kličemo: Sveta svetlosti, ne prestaj moliti Hrista Boga da spase duše naše!

Blaženi Avgustin, episkop iponski

Blagodareći savetima, suzama i molitvama majke mu Monike obraćen iz neznaboštva u Hrišćanstvo. Veliki učitelj crkve i uticajan pisac, s izvesnim neodobrenim krajnostima u učenju. Trideset pet godina proslavljao Gospoda kao episkop iponski, i svega na zemlji poživeo sedamdeset šest godina (354-430).Sveti Spiridon, patrijarh SrpskiPosle povlačenja svetog patrijarha Jefrema u samoću. saborski je izabran za četvrtog patrijarha srpskog ovaj sveti Spiridon, godine 1380. On mudro upravljaše Srpskom Crkvom i u svemu pomagaše blagočestivom knezu Lazaru. Godine 1380. on „sa celim saborom svete i velike naše Crkve" potvrdi darove kneza Lazara manastiru Ždrelu, kao i povelju Lazarevu crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice na Ibru. 2. marta 1382. godine odobrio je sa knezom Lazarom osnivanje kinovitskog manastira Drenče, zadužbine monaha Doroteja i sina njegovog Danila (potonjeg patrijarha srpskog Danila III). Povelja je izdata u Žiči, gde je tada opet bilo sedište patrijarhovo. Posle pogibije Lazareve i ostalih Srba na Kosovu, i patrijarh Spiridon se uskoro prestavi, 11. avgusta 1389. godine, i otide ka Gospodu Kome je služio.