Danas je Sveti Andrej Prvozvani: Patron Romanovih i slava Karađorđevića, zaštitnik životinja – u narodu poznat i kao Mečkin dan
Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara, a one su mu pokorne
Srpska pravoslavna crkva obeležava danas praznik posvećen Svetom apostolu Andreju Prvozvanom — Svetom Andreju, prvom Hristov apostolu, zbog čega je prozvan prvozvani. Bio je i apostol Carigrada i Rusije i patron ruskog carstva i doma Romanovih.
Prema predanju, Sveti Andrej bio je stariji brat apostola Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja, a Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde je stradao.
Iako razapet, sa krsta se obraćao okupljenom narodu, propovedao hrišćanstvo i molio se Bogu sve do smrti.
Ova krsna slava poznata je i po tome što je proslavlja porodica Karađorđević. Ranije se svetkovala i kao narodni praznik, jer je za vreme Karađorđa na taj dan Beograd oslobođen od Turaka.
Zaštitnik velikih životinja
Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su cigani mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.
Uoči Andrejevog dana, kuva se kukuruz za medvede, ili poseban kolač — mečkina pobojnica, kojim se tobože zavezivala čeljust medvedu, da ne kolje stoku.
U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se Mečkin dan
U krajevima gde ima medveda, uoči ovog dana, kuvao se kukuruz "za medvede", koji se ostavlja da prenoći na krovu, pa ako ga "mečke ne izjedu", onda ga ukućani pojedu ujutru.
Po planinskim selima pravili su "mečkin kolač" - mečkina pobojnica, koji deca rano odnesu na "mečkina mesta", da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, zato tada ne valja ići u lov na njih.
Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji ne štavi se koža niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom - da ga mečke ne bi pocepale.
Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave „hleb za mečku“, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.
