SLAVIMO VELIKOG PROROKA! Kada su Jevreji krenuli stranputicom, on se nije odrekao Boga, OVU besedu obavezno pročitajte, Hrista radi
Veliki praznik za sve hrišćane
Sveti prorok Avdija bio je rodom iz sela Vitaharamska. Živeo je na dvoru cara Ahava. Od mladosti je Avdija bio veoma bogobojažljiv i kada je čitav Izrael odstupio od Boga i počeo da se klanja Valu, on je tajno služio Bogu otaca svojih koji je spasao Izrael iz Egipta i proveo ga kroz Crveno more. Kada je car Ahava odstupio od pravog bogopoštovanja i pokloni se idolima, Avdija nije krenuo za njim, već se posvetio Bogu.
STANOVNICI IVANJIČKIH SELA U VELIKOM STRAHU, OVO NISU OČEKIVALI: Prizor koji su juče ujutru zatekli ih je SLEDIO!
ŠTA JE OVO NA NEBU IZNAD UŽICA? Građani bili ŠOKIRANI PRIZOROM (FOTO)
RAZBUKTAO SE POŽAR U KRAGUJEVCU Vatra guta sve pred sobom, vatrogasci se bore da obuzdaju stihiju
Zla carica Jezavelja je zbog Svetog proroka Ilije podigla hajku na sve Božije proroke, a Avdija ih je sve sabrao, njih stotinu, i sakrio u dve pećine gde ih je hranio i davao im vodu.
Po njih 50 stavio je u svaku od dve pećine. Prorok Avdija bio je savremenik velikog proroka Ilije koga je veoma poštovao i cenio. Bio je njegov učenik. Ostavio je knjigu proročanstava o carstvu gospodnjem. Kada je umro, sahranjen je sa svojim precima.
Beseda na današnji dan govori o proslavljenju Boga zbog Hrista Gospoda:
Slava Bogu! Slava Bogu u crkvi! Slava Mu zbog Hrista Isusa! Slava Mu u sve naraštaje! Slava Mu va vijek vijeka! Nikome ne priliči slava kao Bogu. Niti iko slavi Boga kao crkva Božja. Hristos je otkrovitelj Boga; otuda sva slava Bogu mora ići kroz Hrista Gospoda. Crkva će trajati kroz sve rodove i naraštaje do kraja vremena; crkva je najčistije telo Hristovo, ispunjeno silom, mudrošću i čudotvorstvom; otuda se slava Bogu diže iz crkve – iz svetinje Svetome, iz čistote Čistome. Bogu je najmilije slavoslovije iz crkve još i zbog toga što je u crkvi mnogo duša i mnogo glasova, pa ipak jednodušnost i jednoglasnost. Neka se niko, dakle, ne izdvaja iz opšteg slavljenja Boga; i neka niko i ne pomisli, da je njegovo slavljenje Boga, u odvojenosti i zasebnosti, bolje nego li slavljenje Boga u jedinstvu i u celini svih vernih. Nije istina, da se jedan član gubi u množini, te se njegov glas pred Bogom ne čuje.
