DANAS PROSLAVLJAMO SVETOG PROROKA JELISEJA! Počinio je velika čuda svedočeći Boga Živoga!
Crkveni kalendar za 27. jun 2024. godine
Sveti prorok Jelisej
Živeo na devet stotina godina pre Hrista. Kada je Gospod hteo uzeti k Sebi prestarelog proroka Iliju, otkrije ovome, da mu je za naslednika u proročkoj službi odredio Jeliseja, sina Safatova, od plemena Ruvimova, iz grada Avelmaula. Ilija kaza Jeliseju volju Gospodnju i ogrnu ga svojim ogrtačem i isprosi od Boga dvogubu proročku blagodat za njega. Jelisej odmah ostavi dom svoj i rod svoj i pođe za Ilijom. A kada Gospod uze Iliju na ognjenim kolima, Jelisej osta da produži proročku službu sa još većom silom od Ilije. Po čistoti i revnosti on je bio ravan najvećim prorocima, a po čudesnoj sili, koja mu se dade od Boga, prevazilazio ih je sve. Razdvojio je vodu u Jordanu kao negda Mojsej u Crvenom moru; gorku vodu u Jerihonu učinio pitkom; nizveo vodu u iskopane rovove za vreme rata s Moavićanima; umnožio ulje u loncima bedne udovice; ženi Somanićanki vaskrsao umrlog sina; sa dvadeset hlepčića nahranio sto ljudi; iscelio od prokaze vojvodu Nemana; nizveo prokazu na slugu svoga Giezija zbog srebroljublja; oslepio celu jednu vojsku sirijsku, a drugu, opet, nagnao u bekstvo; predskazao mnoge događaje, kako narodu, tako i pojedincima. Predstavio se u dubokoj starosti.
Tropar (glas 4):
Anđeo u telu, temelj proroka, drugi preteča dolaska Hristovog, Ilija slavni, koji je odozgo poslao Jeliseju blagodat da odgoni bolesti i čisti gubave. Zbog toga i onima koji ga poštuju, izliva isceljenje.
Sveti Metodije, patrijarh carigradski
Rodom iz grada Sirakuze u Siciliji. Po svršetku svetskog školovanja zamonaši se i počne se podvizavati u manastiru. Patrijarh Nikifor uzme ga k sebi na službu. U vreme ikonoboračkih careva pročuo se svuda kao odlučni branilac ikonopoštovanja. Opaki car Teofilo zatoči ga zbog toga na jedno ostrvo, u tamnicu, sa dva obična razbojnika, gde provede punih sedam godina, u vlazi, bez svetlosti i bez dovoljno hrane, kao u grobu. U vreme blagočestive carice Teodore i sina joj Mihaila, oslobođen i izabran za patrijarha (po ranijem proročanstvu svetog Joanikija Velikog). Prve nedelje Velikog posta Metodije svečano unese ikone u crkvu, i napisa kanon u čast ikone. Ne mogući mu nikako doskočiti, skverni jeretici najmiše neku ženu, koja izjavi, da patrijarh s njom ima nečiste telesne odnose. Ceo se Carigrad uzbuni od te klevete. Ne znajući kako inače da dokaže svoju nevinost, patrijarh pređe preko stida i svuče se nag pred sudom, koji je sam tražio, i pokaza svoje suho i od posta izmoždeno telo. Sud se očigledno uveri, da je patrijarh oklevetan. Narod čuvši za ovo, obraduje se, a jeretici postide. Tada i ona žena prizna, da je nagovorena i plaćena, da tu klevetu iznese na svetitelja Božjeg. I tako oni koji su mislili naneti sram Metodiju, i nehotice mu povećaju slavu. Ovaj veliki ispovednik vere mirno je skončao 846. godine i preselio se u Carstvo Božje.
Tropar (glas 4):
Istina stvari objavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, a siromaštvom bogatstva: Oče Metodije, moli Hrista Boga da spase duše naše.
Sveti Jovan, mitropolit evhaitski
Prozvan Mavron. Vrlo obrazovan no u isto vreme i duhovan muž. Tek u starosti pri caru Aleksiju Komnenu, postane mitropolitom evhaitskim. Proslavljen naročito time, što su mu se javili sveti Vasilije, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatoust (v. 30. januar) i objasnili mu, kako su oni sva trojica podjednako proslavljeni na nebu. Posle tog viđenja utiša se prepirka u narodu oko toga, ko je od ta tri svetitelja veći, a ko manji. Još je sveti Jovan sastavio poznati kanon Isusu Sladčajšem, i kanon Angelu Hranitelju, a pored toga ostavio je i druge korisne spise. Skončao mirno 1100. godine.
Prepodobni Nifont
Rođen u oblasti Argirokastra u selu Lukovu od oca sveštenika. Od mladosti vukla ga želja samoći i molitvi. Ta ga želja najzad dovede i u Svetu Goru, gde se podvizavao najpre u pešteri svetog Petra Atonskog a potom u pustinji svete Ane. Nije hteo ni hleb jesti, nego se hranio travom i korenjem. Neki zavidljivci optuže ga kao da se on gnuša hleba, od čega se on lako i brzo opravda. Najzad se združi sa svetim Maksimom na Kapsokalivi. Zbog svoje iskrene ljubavi prema Bogu Nifont bude obdaren od Boga darom čudotvorstva i prozorljivosti. Isceljivao je bolesne molitvom i pomazanjem uljem, a prozirao je u događaje koji se se zbili i koji će se zbiti. Prorekao za sebe da će umreti uz Petrov post. I kad je osvanuo dan njegovog upokojenja, on rekne bratiji oko sebe: "Ne plačite nego radujte se, jer ćete u meni imati molitvenika pred Bogom za spasenje vaše". Najzad reče: "Vreme je da idem!" I predade svetu dušu svoju Bogu 14. juna 1330. godine.