Danas se obavezno pomolite Svetom Stefanu i Jeleni: Čudotvorne mošti sremskog kneza još uvek stvaraju čuda!
Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Svetog Stefana i Jelene Štiljanović
Blaženi knez Stefan Štiljanović, poreklom je iz srpskog plemena Paštrovića, južno od Huma, sa crnogorskog primorja, rođen je od pravoslavnih i blagočestivih roditelja i odgajen u svakoj dobroj nauci Gospodnjoj.
RADOJKI IZ ČAČKA KOMŠIJE ZAZIDALE PROZORE: Umesto u park, iz dnevne sobe pogled "puca" na prikucanu ivericu (FOTO)
JEDNA STVAR NAM MOŽE SPASITI ŽIVOTE! Dr Kisić Tepavčević: Situacija u regionu bi trebalo da nas brine
OVAJ NALET KORONE TRAJAĆE DO APRILA? Srbija ulazi u TREĆI TALAS EPIDEMIJE, jedna stvar je sada ključna
Još kao mlad pokazao se kao veoma bogoljubiv i čovekoljubiv i starao se da srce svoje svagda ima upravljeno ka Gospodu. Kada je odrastao on je usrdno radio u delatnom ispunjavanju volje Božje, kojoj se učio iz Svetog Pisma.
Stefan je takođe bio vešt i u vojnoj veštini i veoma hrabar, kao što se to kasnije pokazalo u borbama sa bezbožnim Agarjanima, to jest Turcima.
Otišavši iz svog rodnog kraja u Srem (krajem 15. ili početkom 16. veka), on je postao despot Srpski i dobio je na upravu mesto Morović u Sremu, gde od tada beše njegovo sedište. Pravedni Stefan se i ovde, kao i svuda do sada, klanjao svakog zla i činio je svom narodu mnoga dobra.
On je sebe uvek ograđivao strahom Božjim i bogoljubivim čovekoljubljem. Bio je veoma obuzet verom pravoslavnom, molitvom i milostinjama, kako prema ljudima, tako i prema crkvama i manastirima.
Iako beše opasan vlašću, on nikada nije zaboravio da čini pravdu. Vremena u kojima je on upravljao behu vrlo teška, i neprilike su ga pritiskale kao i njegov narod sa svake strane. Pravedni Božji rodoljub, ovaj divni knez i despot Srpski može se zaista uporediti sa svetim Aleksandrom Nevskim ili sa svetim Jovanom Vladimirom.
Upokojio se početkom XVI veka (po nekima 1515. god.). Na grobu njegovom pojavljivala se noću svetlost, prema kojoj su i pronađene njegove svete mošti, koje su dugo počivale u fruškogorskom manastiru Šišatovcu, pa su za vreme Drugog svetskog rata prenete u Beograd i položene u Sabornu crkvu pored tela kneza Lazara. Njegova žena Jelena kada je videla netruležne mošti Stefanove, kao i čuda istih, zamonašila se i predlala verskom podvigu do smrti.
Na današnji dan vernici treba da se pomole ovim rečima:
"Na Zemlji si premudrošću stekao slavu, bogatstvo tvoje Gospodu predavši, i On te je među nebeske žitelje naselio. Telo tvoje, sveti, na zemlji je sačuvao netruležno, jer si u celomudrenosti i čistoti pravedno poživeo: Zato sa slobodom moli Boga da nas spase, Sveti Stefane."
