DANAS SE SEĆAMO TROJE SVETIH MUČENIKA: Stradali su za hrišćansku veru, a OVE reči će vam doneti spasenje
Pravoslavna crkva seća se Svetog mučenika Karpa i Svetih mučenica Zlate Meglenske i Bosiljke Pasjanske.
Karp beše episkop Tijatirski, a Papila đakon.
Rodom behu iz Pergama, gde najzad i postradaše za veru Hristovu od opakog namesnika Valerija, a u vreme carovanja Dekijeva. Veza ih Valerije za konje i otera u Sard, gde ih baci na ljute muke, no angel Božji javi im se, isceli ih od rana i ukrepi.
DANAS SLAVIMO TRI SVETA MUČENIKA: Ko god se danas nađe u tami OVO mora da uradi - STIŽE SPAS sa NEBESA!
Evo zašto ćete se JUTROM RADOVATI ako NOĆ provedete u PLAČU - sutra slavimo SVETE MUČENIKE Taraha, Prova i Andronika
Na sutrašnji praznik Bog OPRAŠTA, izgovorite OVE reči i okajte sve svoje grehe - Slavimo svetog Filipa i Teofana
Sluga Karpov Agatodor sledovaše s velikom žalošću svome gospodaru, dok i njega ne uzeše na mučenje.
Po tom ih Valerije ponova veza za konje i iz Sarda dovuče u Pergam.
Kada Karpa svetog vezaše za drvo i toliko šibaše, da mu sve telo u rane pretvoriše i krv njegova potokom zemlju napoji, nasmeja se sv. Karp usred tih strašnih muka.
Kada ga pitahu, zašto se smeje, odgovori sv. mučenik, da vide nebesa otvorena i Gospoda gde sedi na prestolu, sa heruvimima i serafimima unaokolo.
Prilikom mučenja Papile, ovaj sv. mučenik molitvom isceli jednog čoveka, slepog u jedno oko. I mnogi videvši verovaše u Hrista Gospoda.
Vrgnuti pred zverove mučenici ostaše nepovređeni.
Kada ih baciše u peć ognjenu, to vide Agatonika, sestra Papilina, pa i ona uskoči u oganj. No oganj ih ne opali.
Najzad ih sve mačem posekoše, 251. god. I tako posle dobrih podviga primiše venac slave u carstvu Hristovom.
Tropar (glas 4):
- Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.
Sveta velikomučenica Zlata Meglenska je rođena u selu Slatini u Meglenskoj oblasti, od siromašnih seoskih roditelja, koji imahu još tri kćeri.
Sveta Zlata beše krotka i pobožna devojka, mudra mudrošću Hristovom i zlatna ne samo po imenu nego i po srcu bogobojažljivom.
Kada Zlata jednom izađe na vodu, uhvatiše je neki besramnici Turci i odvukoše u svoju kuću. Kada joj jedan od njih nuđaše da se poturči i da mu bude žena, neustrašivo odgovori Zlata:
- Ja u Hrista verujem, i njega jedinoga znam kao ženika svoga; njega se neću odreći nikada, makar me vi i na hiljade muka metnuli i na komade sekli.
Tada joj dođoše roditelji njeni sa sestrama. I rekoše joj roditelji:
- Kćeri naša, smiluj se sebi i nama, roditeljima svojim i sestrama, odreci se Hrista prividno, da budeš srećna i ti i mi, a Hristos je milostiv, oprostiće ti greh, učinjen u nuždi života.
I plakahu gorko roditelji bedni i sestre i rođaci.
No, viteška duša svete Zlate ne dade se pobediti đavolskim zamkama. Ona odgovori roditeljima svojim:
- Kad me vi savetujete da se odreknem Hrista, istinitog Boga, niste više roditelji moji, ni sestre moje; imam oca Gospoda Isusa Hrista, i majku Bogorodicu, i braću i sestre – svetitelje i svetiteljke.
Tada je Turci baciše u tamnicu, gde ležaše tri meseca i izvođahu je svaki dan i šibahu dok krv njena ne zatopi zemlju.
Najzad je obesiše strmoglav i podložiše vatru, da bi se od dima ugušila.
No Gospod beše sa Zlatom i davaše joj silu u stradanju.
Na posletku je obesiše o drvo i isekoše svu na male komade.
I tako ova mužestvena devica predade duh svoj Bogu i preseli se u rajska naselja 1796. godine. Komade njenih moštiju razneše hrišćani po svojim domovima radi blagoslova.
Sveta Bosiljka /Rajčić/ je u Pasjanu živela u 18. veku, a njene mošti su bile pohranjene u temeljima crkve Preobraženja Gospodnjeg u Pasjanu gde je 26. oktobra 2019. godine vladika Teodosije služio Svetu arhijerejsku liturgiju povodom obretenja moštiju svetiteljke.
Bosiljku je kao 17-godišnju devojku zapazio jedan Arnaut, te su je trojica otela od oca i brata i na silu odveli u arnautsku kuću.
Kolebljiva i, Arnautima naklonjena, turska vlast je otezala sa istragom i presudom.
Jednostavno, prepuštali su vremenu da okonča to nasilništvo, verujući da će devojka, zbog srama od sveta i rodbine, pomiriti se sa sudbinom. I arnautske siledžije i turski ugnjetači, međutim, nisu računali na tvrdu veru ove mlade pravoslavne Srpkinje.
Bosiljka je u sasvim stranoj i tuđoj, bezbožničkoj sredini trpela silna iskušenja, uvrede i nasrtaje, ali je odlučno i nepokolebljivo odbijala sva navaljivanja i poniženja, uzdajući se u silu Božije milosti i nadu na spasenje.
Morili su je žeđu i nesanicom, neprestanim divljačkim i demonskim nasrtajima, ubeđivanjima.
Sa Gospodom u srcu i molitvom na usnama, mlada Srpkinja se snažila i odolevala svim iskušenjima.
Bosiljka je ostala nepokolebljiva ubeđivanjima poručivši:
- Ja svoju veru imam. Ne treba mi bolja, jer je nema.
Razgnjevljen, ponižen i posustao, Arnautin je odlučio da je pogubi. Pozvao je dvojicu svojih rođaka, te su je, vezanu i iznemoglu, odvukli konjem uz reku Lapušnicu i na proplanku, kraj puta, dovršili svoj satanski čin: izboli su je noževima.
A kada su razjareni ovim silnim, proročkim rečima, divljački počeli da joj kasape i komadaju telo, hrabra Pasjanka je ispustila svoju plemenitu dušu i preselila se u rajska naselja Gospodnja.
