VEĆINA ŽRTAVA DECA! Za pet godina na vagonima nastradalo 13 osoba od udara struje, uglavnom stradaju zbog SELFIJA
Zbog penjanja na vagone, od posledica strujnog udara iz kontaktne mreže godišnje na srpskim prugama nastradaju tri do četiri osobe
Tinejdžer (16) zadobio je u sredu teške opekotine kada ga je udarila struja dok je, kako se sumnja, bio na vagonu na pružnom prelazu Klenje u Ripnju. Ovaj slučaj samo je jedan u nizu od ukupno 33 koliko se od 2016. godine dogodilo na vagonima, a u kojima su žrtve mahom deca.
JOVANA DOBILA KORONU POSLE DVE DOZE - OVO SU NJENI SIMPTOMI IZ DANA U DAN! Velika opomena za sve, evo šta je nju IZNENADILO
SRBIJA IZMEĐU CIKLONA I ANTICIKLONA! Novo upozorenje meteorologa, naša zemlja će se naći na jakom UDARU VETRA
NAJNOVIJI PODACI! Korona brojke padaju, ponovo veliki broj preminulih: Buster doza je svima potrebna
Zbog penjanja na vagone, od posledica strujnog udara iz kontaktne mreže godišnje na srpskim prugama nastradaju tri do četiri osobe, a najčešće je reč o mladima. U periodu od 2016. godine do septembra ove godine od strujnog udara na prugama preminulo je 13 osoba.
Većini njih zajedničko je jedno - u želji za dobrom fotografijom, odnosno dokazivanjem u društvu upuštaju se u opasne situacije nesvesno rizikujući sopstvene živote. Kako za "Blic" priča Nenad Stanisavljević, portparol "Infrastrukture železnice Srbije" nesreća koja se u sredu dogodila u Ripnju šesti je slučaj u ovoj godini da su se nesreće dogodile kao posledica strujnog udara iz kontaktne mreže, koja se nalazi iznad železničke pruge. U tim nesrećama, samo u ovoj godini, nastradale su dve osobe, a pet osoba je bilo teško povređeno i sa velikim opekotinama. Od tog broja, dve nastradale i dve teško povređene osobe su bila maloletna lica.
Nesreće
- Od 2016. do danas dogodile su se 33 nesreće kao posledica strujnog udara na prugama u Srbiji, a u njima je nastradalo 13 i teško su povređene 23 osobe. Polovina od broja poginulih i povređenih osoba su bila maloletna lica. To su uglavnom tinejdžeri od 14, 15, 16 godina, koji se penju na vagone, čineći to uglavnom iz igre i zabave, da bi se dokazali pred društvom, ili da bi napravili selfi. Oni pri tome ne uviđaju kakve opasnosti to sa sobom nosi - kaže Stanisavlljević i naglašava da kroz kablove kontaktne mreže iznad pruge prolazi struja jačine od 25.000 volti, i penjanjem na železničke vagone ulazi se u strujno kolo koje može biti udaljeno i po nekoliko metara od kontaktne mreže.
To dovodi do strujnog udara, koji se gotovo po pravilu završava tragično ili sa izuzetno teškim povredama i velikim opekotinama.
- "Infrastruktura železnice Srbije" žali zbog svakog ovakvog slučaja, svake povređene i nastradale osobe. Ali, železnica ne može da ogradi tri i po hiljade kilometara svojih pruga, ne može da isključi struju u stanicama, niti bilo kakvo fizičko obezbeđenje može da spreči ovakve nesreće. Primera radi, vagon na koji se nesrećni dečak juče popeo u železničkoj stanici Klenje, bio je u sastavu teretnog voza, koji je bio u saobraćaju i čekao na ukrštanje kako bi nastavio dalju vožnju - objašnjava Stanisavljević.
On je u ime "Infrastrukture železnice Srbije" ponovo apelovao da se niko ne penje na železničke vagone.
Apel
- Na taj način se ugrožava život. Upoozoravao sam i da se niko ne kreće po pruzi i da se poštuju upozorenja na opasnost od visokog napona koja postoje u svim železničkim stanicama. To je jedini način da se ovakve nesreće i tragedije izbegnu. "Infrastruktura železnice Srbije" nastaviće svoju akciju koju već nekoliko godina sprovodi u osnovnim školama širom Srbije, kako bi najmlađe osnovce upozorili na sve opasnost koje sa sobom nosi pruga i kontaktna mreža iznad nje, jer edukacija i informisanje mladih predstavljaju jedno od najboljih rešenja za ovu pojavu, sa kojom se danas susreću i sve druge inostrane železničke uprave - pojašnjava naš sagovornik.
Procena rizika
Zbog čega tinejdžeri rizikuju svoje živote? Prema rečima psihološkinje Radmile Vulić Bojović deca i mlade osobe nisu svesne opasnosti penjanja na vagone, a postoji i problem kod procene rizika kada su mladi u u pitanju.
- Deca do 16 godina još nisu razvila svest o opasnostima i nemaju unutrašnje sposobnosti da procene koliko je nešto opasno. Oni možda izgledaju zrelo, ali kod njih postoji ideja o svemoći. Zato je veoma važno da svi - roditelji, ali i profesori, psiholozi... sa njima razgovaraju i nauče ih kako da se kreću kroz život, da procenjuju šta je opasno, a šta nije, te i da im pomognu da razumeju svakodnevnicu - naglašava Vulić Bojović.
Ona dodaje i da se deca u ovakve stvari upuštaju jer im je to neka vrsta izazova.
- Verujem i da hoće li se neko popeti na vagon ili ne, zavisi od deteta do deteta. Oni imaju prirodnu potrebu da se istaknu, a većina dece ima prirodni strah od nepoznatih situacija i klone se toga. Međutim, oni koji nemaju strah ili ga imaju u maloj dozi, pokušavaju da ga preovladaju suočavanjem sa njim, misleći da je to hrabrost. To nije hrabrost - naglašava ona.
Nesreće na vagonima
Avgust
Dečak (15) teško je povređen kada ga je u krajem avgusta oko 20 sati udarila struja na železničkoj stanici u Šidu. On je sa opekotinama opasnim po život prevezen u Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu. Ovaj dečak preminuo je pre sedam dana od posledica koje je izazvao ovaj strujni udar.
Jul
Petnaestogodišnji dečak iz Paraćina povređen je u strujnom udaru, a posle zbrinjavanja u ćuprijskoj bolnici zbog težine povreda prebačen za Beograd. Dečak je zadobio povrede posle penjanja na vagon voza na trećem koloseku u železničkoj stanici Paraćin.
Maj
Jedan mladić poginuo je na železničkoj stanici Ruma od strujnog udara iz kontaktne mreže, kada je pokušao da se popne na vagon teretnog voza.
