Kako je patrijarh Pavle pomogao Đokoviću i šta se desilo kada se sreo sa Miloševićem: Priča koja je ušla u LEGENDU!
Ove godine, tačnije 15. novembra, navršiće se 9 godina od smrti patrijarha Pavla, 44. vrhovnog poglavara Srpske pravoslavne crkve, koji je na tom mestu bio od od 1990. do 2009. godine.
Patrijarha je možda najbolje opisao akademik Matija Bećković koji je u jednom intervjuu rekao:
- Niko nije tiše govorio a da se dalje čuo; niko s manje reči nije rekao više, niko nije lakše hodio zemljom a da je ostavljao dublje tragove; niko nije bio manjeg rasta a da se video s veće daljine! Otuda, ni više ljudi ni veće tišine nego na njegovom pogrebu!
Patrijarh Pavle je rođen 11. septembra 1914. godine kao Gojko Stojčević u selu Kućanci, srez Donji Miholjac u Slavoniji, tada u Austrougarskoj, a sada u Hrvatskoj. Rano je ostao bez roditelja. Otac Stevan je otišao da radi u SAD, tamo je dobio tuberkulozu i „vratio se kući da umre“ kad je dečaku bilo tri godine, iza njega su ostala dva sina Dušan i Gojko. Posle toga majka Ana se preudala i rodila tri ćerke, i pri rođenju treće je umrla. Dušan i Gojko su ostali sa babom Dragom i tetkom, najstarijem očevom sestrom.
U Beograd je došao 1936. godine, gde je upisao Bogoslovski fakultet. Tu je vanredno završio i više razrede Šeste beogradske gimnazije da bi mogao da upiše uporedo i Medicinski fakultet. Na Medicinskom fakultetu je stigao do druge godine studija, a Bogoslovski fakultet je završio. U Beogradu ga je zatekao i Drugi svetski rat.
Za patrijarha Srpske pravoslavne crkve izabran je 1. decembra 1990. Sutradan, 2. decembra, ustoličen je u Sabornoj crkvi u Beogradu.Novi 44. patrijarh SPC tada je rekao: „Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena. Mi nemamo nikakav program patrijaršijske delatnosti, naš program je Jevanđelje Hristovo.”
Svako jutro, osim ako nije išao u neku drugu crkvu, služio je liturgiju u Patrijaršiji i pričešćivao se, a svako veče je bio na večernjoj službi u Sabornoj crkvi zajedno sa ostalim sveštenicima za pevnicom. Sa sobom je uvek nosio Sveto pismo i molitvenik. Po Beogradu je išao gradskim prevozom ili peške. Živeo je asketskim životom, sam je šio i krpio odelo i cipele, i obavljao ostale majstorske poslove u Patrijaršiji.
Na Savindan 1997. predvodio je u Beogradu litiju koja je prošla kroz kordon policije u Kolarčevoj ulici. To je bilo u vreme demonstracija posle lokalnih izbora iz novembra 1996. godine. Dok je bio patrijarh nije primao patrijaršijsku platu, nego jedino penziju iz perioda dok je bio episkop raško-prizrenski.
Patrijarh Pavle umro je 15. novembra 2009. na VMA.
SASTANAK SA MILOŠEVIĆEM
Snežana Milković, unuka patrijarha Pavla otkrila je zbog čega je njen deda išao kod tadašnjeg predsednika Slobodana Milčoševića.
Naime jedan kolega iz škole u kojoj je radila ju je zamolio da pita dedu zašto je išao kod Miloševića.
- Ko sam ja da ga pitam... Reći ću kolegi da sam zaboravila. Kako sam ušla u taj deo stana gde boravi deda Pavle. I ja ga onako pitam kako je šta radi a on mi reče: "Čekaj da ti prvo nešto kažem. Ja nisam išao kod Slobodana Miloševića. Ja sam išao kod predsednika države da mu čestitam što je postao predsednik...
Srbi masovno traže povećanje peni*a: Razlog ŠOKANTAN, a tek CENA! JAVNE LIČNOSTI NA SPISKU!
KAKO JE PATRIJARH PAVLE POMOGAO NOVAKU ĐOKOVIĆU!
-Novak je dete koje je rođeno sa anđelima. Ispričaću vam jednu priču iz vremena našeg patrijarha Pavla, koga mi svi u porodici smatramo za živog sveca- ispričao je svojevremeno Novakov otac, Srđan Đoković u intervjuu za TV Hram.
-Patrijarh Pavle je bio na VMA. Mi kada smo ušli kod njega u sobu, on je sedeo u nekoj fotelji. Bila je cela porodica, sedeli smo na njegovom krevetu, a Novak je sedeo pored patrijarha na stolici. Patrijarh Pavle je bio u nekom stanju polusna. Đakon mu je govorio: Stigao je Novak Đoković, blagoslovite ga.
- Patrijarh Pavle se u jednom trenutku okrenuo ka Novaku i rekao mu: "Sine, Bog te blagosiljao. Od tog momenta je krenula neverovatna ekspanzija njegovog uspeha u svakom pogledu. On je od tog momenta imao 44 pobede zaredom. Osvojio je ne znam koliko turnira, i postao broj jedan - ispričao je Srđan Đoković.
FBI AGET NA KOLENIMA PRED PATRIJARHOM PAVLOM!
U jednom periodu svog života kada je otišao u službenu posetu SAD kako bi obišao srpske eparhije na severnoameričkom kontinentu, uspeo čak da ostavi bez reči i jednog FBI agenta koji ga je čuvao i koji nije mogao da veruje šta mu se ukazuje pred očima.
- Polazeći s jednog na drugi kraj Amerike, iz Los Anđelesa u Čikago, u leto 1992. godine, dok je bio u misiji povratka u kanonsko jedinstvo Srpske pravoslavne crkve njenih američkih otcepljenih eparhija, Njegova svetost patrijarh srpski Pavle zavrnu mantiju i uđe u vode Pacifika. Postoja tako neko vreme, zagledan u daljinu i u visinu, očigledno s molitvom u sebi, sagnu se i iz vode uze dva bela kamenčića, poljubi ih i stavi u džep, potom prekrsti se i krenu prema kolima koja su ga nedaleko odatle čekala. Jedan od agenata američkog FBI, koji su bili u obezbeđenju, priđe, kleknu na kolena i poljubi ruku srpskom patrijarhu, rekavši glasno: “Ovo je svetac koji hoda!"
LEGENDA O PATRIJARHOVIM -ISTROŠENIM- CIPELAMA!
U svešteničkim krugovima dugo će se prepričavati kako je patrijarh Pavle imao lepe cipele – lake, udobne i besprekorno sjajne.
"Jeste", osmehivao se patrijarh Pavle kada su ga pitali za cipele.
-Udobne su, mogu u njima dugo da pešačim.-
Gde ste ih kupili?"
-Eh, kupio!" rekao i odmahnuo rukom kao da je stavio tačku na razgovor.
Te cipele su nekad bile ženske čizme, a patrijarh ih je našao, bačene, blizu kuće svoje sestre. Zagledao ih, prevrtao, video da su stare i očuvane. Posle nekoliko dana u svojoj maloj radionici načinio je sebi dobre cipele. Patrijarh Pavle je bio veoma cenjen zbog svoje skromnosti i mudrosti. Nije mu bilo ispod časti da šije ili da popravlja prozore. Sećanje na ovog neobičnog, blagog čoveka, koji je bio istovremeno i intelektualac i zanatlija, ostalo je živo i osam godina nakon njegove smrti. Dok su mnogi kupovali luksuzne automobile, on je svuda išao peške ili javnim gradskim prevozom. I to u cipelama koje je sam pravio, ali i popravljao.
Obućarskom zanatu naučio čovek koji je popravljao cipele u blizini Patrijaršije, a neki kažu da je zanat “pendžetiranja đona” naučio u manastirima. Jednog dana je video vozača ispred patrijaršije kako menja gumu i zatražio da mu pozajmi parče od gume koju je čovek nameravao da baci. Od te gume je izrezao kalup i tako zakrpio svoje cipele.
