Hajdemo do PUŠIONICE da povučemo dim: Može li KULTNA PROSTORIJA ponovo u škole - SPAS ZA ĐAKE ILI NE?
Ne tako davno, pre svega nekoliko godina, u Srbiji se u srednjim i osnovnim školama mogla naći i jedna posebna prostorija za pušače.
Duvanski dim i nikotinske doze nisu nepoznanica mladima, ali i onim starijima od njih. Među pušačima u Srbiji ima i đaka, pretežno srednjoškolaca, a nažalost beleže se pušači i među starijim osnovcima, iako je pušenje zabranjeno maloletnicima. Puše i njihovi profesori, a kako je od pre par godina zabranjeno pušenje u obrazovnim ustanovama mladi pušači i njihove "profe" dovijaju se za puš-pauze.
UPOZORENJA SU SVE JASNIJA - ŠTA MI TAČNO ČEKAMO? Nedovoljan procenat vakcinisanih - najveći problem mladi ljudi
DA LI JE BEŽANJE SA MESTA NESREĆE KRIVIČNO DELO ZA VOZAČA? Šta kaže zakon i kako je moguće da se nađe na slobodi?
BABA ZORKA OBRNULA IGRICU: Na kladioničarsku "foru" prevarila kamenoresca - o ovome svi pričaju godinama (FOTO)
Ne tako davno, pre svega nekoliko godina, u Srbiji se u srednjim i osnovnim školama mogla naći i jedna posebna prostorija za pušače. Takozvana "pušionica" bila je deo svake škole i u njoj su uglavnom boravili profesori na malim odmorima i koristili tu pauzu kako bi ispušili cigaretu. Ulazak đacima bio je zabranjen, a oni su uprkos zabrana pušili u školskim dvorištima.
Zakon o zabrani pušenja u institucijama ozvaničio je kraj takvoj praksi, a pušionice su otišle u prošlost. Ipak, u poslednje vreme se u mnogim lokalnim samoupravama može čuti ideja da se u srednje škole i studentske domove vrate "pušionice", jer bolje da mladi puše na obezbeđenim mestima nego da se kriju i neretko ugrožavaju svoju i tuđu bezbednost.
Iako iz ove perspektive ta ideja deluje neostvarivo, pitanje je šta će biti u budućnosti. Naime, prema slovu trenutnog Zakona o zabrani pušenja u institucijama apsolutno je zabranjena konzumacija cigareta u obrazovnim ustanovama, kako školama tako i studentskim domovima i bilo kakvo odstupanje donosi sa sobom sankciju za tu ustanovu. Ali da li bi bilo dobro imati pod kontrolom mlade pušače i sprečiti ih da se kriju po ćoškovima, sede na prozorima , puše u toaletima ili bilo šta tome slično?
Doktor Aleksandar Vujošević, psihijatar Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj za portal SrbijaDanas rekao je da je važno da se zna da pušenje apsolutno nije dobro i da je štetno po zdravlje, posebno kada se počne u ranim godinama života te stoga pozdravlja što je u našoj državi takva praksa i zabranjena.
- Veoma je loše da deca u ranim godinama svog života formiraju zavisnost prema nikotinu. To nikako nije dobro. Zakonom je regulisano i nije dozvoljeno da po školskim domovima i prostorijama postoji prostorija za pušenje. Ne može zahtev biti stariji od zakona. Svi znamo da je duvan, nikotin, duvanski dim štetan, a opet većina društva ga konzumira. Puše i lekari, puše stariji, mlađi... Nije nam cilj da priča ide u tom pravcu da se bilo šta zabranjuje, što se zabraniti ne treba, ali treba ići u tom pravcu da prema zakonu, postojanje prostorije za pušenje u domovima za učenike ili studente nije dozvoljena i ne bude dozvoljena ponovo - objašnjava dr Vujošević.
Problem koji se javlja jeste što srednjoškolci, a sve češće i osnovci ne biraju mesta na kojima će bezbedno iskoristiti svojih "pet minuta puš pauze" već krijući se dovode sebe u razne rizike. Rizik od pada sa prozora, ogrebotina, posekotina i preloma prilikom preskakanja kapije raznih domova, sukobi sa starijima i slično.
- Ako je zakonom propisano da prostorija za pušenje nije dozvoljenja, ako je jasno propisano gde se, kako i kada mogu konzumirati cigarete, da se ne mogu konzumirati u bolnici, na fakultetu, na mnogim drugim mestima i ustanovama, jasno je da bilo kakva peticija ne može protiv zakona. Ako razmišljamo u tom pravcu, onda prvo moramo da promenimo zakon, da bismo uopšte o tome i razmišljali - ističe Vujošević.
"Pušionica" dobra ili loša praksa?
Pitanje koje se samo nameće kada je reč o ovoj ideji o otvaranju posebne prostorije za pušače među decom jeste, da li bi ovakav potez bio dobra ili loša praksa? Da li bi deca, kao slobodna, suzbila zavisnost od nikotina ili je pak smanjila, ili bi uslovila porast pušača među decom?
- Što se zavisnosti od nikotina tiče, oni ako su zavisni, oni neće ograničiti sebi unos nikotina, niti ga smanjiti. Oni će sebi na ovaj ili onaj način obezbediti unos nikotina. Ta mera, zabrane konzumiranja nikotina u posebnim ustanovama je doneta u cilju javnog zdravlja i zaštite onih ljudi koji nisu pušači, da oni ne budu izloženi duvanskom dimu koji je dokazano štetan. Zabrana pušenja nije zabrana za osobu koja je pušač da se ona sama ne bi trovala štetnim materijama iz nikotina, već da ne bi svojim činom štetila zdravlje drugih ljudi, takav je stav i kada je reč o najmlađima - objašnjava dr Vujošević i dodaje da svako ima pravo da bude pušač, ako to želi, to nije zakonski kažnjivo, ali postoje zabrane gde je ta konzumacija dozvoljena, a gde nije, a to sigurno nije škola ili studentski dom.
Bilo kako bilo, pušionice za sada ostaju istorija, a inicijative koje se spominju s vremena na vreme uglavnom ne dođu do realizacije. Ponovno uvođenje kontrolisanih uslova za pušenje u obrazovnim instucijama daleko je od ostvarenja i nije realno ostvarivo bez odrađene naučne studije koja bi pokazala koliko bi to doprinelo smanjenju broja pušača među đacima.
Deca sve češće pale cigaretu
Prvu cigaretu srednjoškolci u Srbiji zapale u uzrastu između 13 i 15 godina, puše u proseku pola paklice dnevno, novac za cigarete uglavnom dobijaju od roditelja, pušenje ih asocira na relaksaciju i opuštanje, a mesečno na cigarete troše između dve i 10 hiljada dinara.
Najveći podsticaj za posezanje za prvom cigaretom dolazi od vršnjaka ali, posredno, i od porodice u kojoj ima pušača. Većina navodi da su njihovi najbliži prijatelji pušači i da vršnjaci imaju presudan uticaj na njih. Mesta na kojima najčešće puše su škola i tokom izlazaka sa društvom.
Mladi su vrlo dobro informisani o štetnim posledicama pušenja i kao takve su prepoznate: kašalj, glavobolja, smanjenje kondicije, žuti zubi, nokti i koža, ubrzavanje starenja, rak pluća, jezika, grla. Ipak, samo pušenje ne vide kao bolest zavisnosti i ističu da nemaju ni želju ni potrebu da ostave pušenje.
Broj pušača u Srbiji, pa tako ni pušača među mladima do 19 godina, nije precizno utvrđen jer u Srbiji ne postoji registar za evidentiranje aktivnih pušača. Globalno istraživanje koje je pre tri godine sproveo Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" utvrdilo je da je od 10 učenika starijih razreda osnovne škole jedan - pušač.
