ZIDOVI BOLNICA NAJBOLJE ZNAJU! Videli su bezbroj tužnih sudbina: Iskustva obolelih iz klinike Dragiša Mišović
Zidovi "Mišovića", kao i zdravstveni radnici, od početka epidemije videli su bezbroj tužnih sudbina
Biti oboleo od kovida je kao da si riba na suvom i boriš se za vazduh. Istog trenutka kada se skineš sa kiseonika, treba ti samo pet do deset sekundi da počneš da škripiš. I onda panika... Strah je normalna ljudska osobina. Panika je problem. Ako savladaš paniku, savladao si sve.
KAKO TREĆI TALAS KORONE UTIČE NA DECU? Dr Dučić iz "Tiršove" objašnjava šta kovid radi dečjem organizmu
SPREČAVA BOLEST U 90 ODSTO SLUČAJEVA: Vakcina HPV cepivo "ubija" rak grlića materice
ŠTA ĆE BITI SA SRBIJOM, POSLE ZATVARANJA EVROPE? Otkriveno kada je pravo vreme za karantin i ZABRANU KRETANJA
Ovako započinje priču dr Nebojša Krstić (58) iz Vranja, zaposlen u domu zdravlja u Hitnoj pomoći Bujanovac, koji je 22. oktobra primljen u beogradski KBC "Dragiša Mišović" sa obostranom upalom pluća. Ova ustanova od marta zbrinjava kovid pacijente. Svi zaposleni, kao vojnici na ratištu, neprekidno i neumorno vode bitku. Cilj je jedan - život!
- Prve simptome sam dobio na poslu, na dežurstvu. Temperatura s bolovima u kostima, a posle sve po redu... Testirao sam se. Pozitivan. Dva dana u bolnici u Vranju, pa sam prebačen u "Mišović" na intenzivnu negu - priča dr Krstić.
Više se plašio za suprugu, koja je takođe zaražena, nego za sebe. Srećom, ona je prošla bezbolno:
- Ja sam završio na intenzivnoj. Na kiseoniku 24 sata. Od 15 do 17 litara... O beskrajnim satima u bolnici ne želim ni da mislim...
On je, srećom, ključnu bitku dobio i spremao se kući, da vidi unuke, koji su mu najviše nedostajali.
Mnogim pacijentima u "Mišoviću" borba tek predstoji. Blok B, gde je oko 80 kreveta i 22 postelje za najteže pacijente, popunjen je. Na intenzivnoj nezi sablasna tišina. Pištanje respiratora i tihi govor užurbanih sestara. Deo pacijenata je na invazivnoj intubaciji, uspavani kako bi lakše podneli bol. Ipak, njihova lica, ozbiljna i bezizražajna, nagoveštavaju borbu. Kao i oči pacijenata koji su na neinvazivnoj mehaničkoj ventilaciji. S vakumiranom maskom preko lica. Svesni. Kod njih se, ipak, vidi i strah.
- Mesta! Sestro! Hitno! - viče jedan od lekara dok zajedno s kolegama trčeći gura krevet s pacijentom. Muškarac, srednjih godina, mokar od znoja, otvorenih usta, polusvestan, ali s jasnim izrazom panike na licu, pokušava da dođe do daha. Apsolutnu tišinu zamenio je žamor glasova i užurbanih pokreta. Za nepun minut, pacijent je bio prikačen na kiseonik.
Ovo se često dešava, objašnjava Nataša Bogunović, glavna sestra KBC "Dragiša Mišović". U intenzivnu dolaze pacijenti "u pogoršanju".
- Stavili su mu fejs masku i sada ga stavljaju u prone položaj (ležanje na stomaku). Ulažu sve napore da odlože stavljanje na respirator - objašnjava Bogunovićeva.
Novi pacijenti stalno pristižu, kaže dr Tatjana Milošević, načelnica odeljenja pulmologije, a posebno zabrinjava to što su u prvom i drugom talasu, bar ovako na početku, to bili dosta mlađi pacijenti - između 20 i 40 godina. Sada, veliki broj njih ima preko 65 godina.
- Broj zaraženih zabrinjavajuće raste. Ne znamo koliko će njih imati tešku kliničku sliku. Već sada imamo raznovrsnu patologiju i dosta teških pacijenata. Imamo one koji su razvili bubrežnu insuficijenciju, pacijente koji se inače dijaliziraju, dosta dijabetičara i pacijenata s drugim hroničnim bolestima... Prvih nekoliko dana bolesti većina bolesnika nije u tako teškom stanju, ali pogoršanje počinje između sedmog i desetog dana. Što je pacijent stariji, što ima više komorbiditeta, očekujemo i težu kliničku sliku - kaže dr Milošević.
Ona upozorava da sezona respiratornih infekcija inače traje do maja meseca i da u tom periodu ima vrlo mnogo bakterijskih upala pluća. Šta će se desiti u sudaru s koronom i kada će biti novi pik, dr Milošević kaže da u velikoj meri zavisi od nas:
- Kada bi ljudi samo malo više vodili računa - da nose maske i peru ruke, sve bi bilo drugačije i svima bi nam bilo mnogo lakše.
Njen siguran glas nadjačava zvuk respiratora, a dok zdravstveni radnici u skafanderima trče od pacijenta do pacijenta, pitajući se: "Zar je toliko lako i zašto je to toliko teško?!"
Zidovi "Mišovića", kao i zdravstveni radnici, od početka epidemije videli su bezbroj tužnih sudbina.
- Imali smo slučajeve da su deca bila na pedijatriji, a roditelji kod nas. Ili majka u jednoj zgradi, otac u drugoj. Imali smo jako teške pacijente koji su dugo bili na respiratoru i stvarno je čudo kako su se izvukli. Imali smo i vrlo teških pacijenata koji bi, i da nije kovida, možda umrli za dva, tri meseca. Nama je bitno da uvek damo sve od sebe i nikada vam nije lako, posebno kada neko mlad leži. I kod kuće brinemo, razmišljamo o pacijentima i šta bismo još mogli da uradimo, kako da im pomognemo... - priča dr Milošević.
Retkost: Radiolog po drugi put bolestan
Među pacijentima je i radiolog ove bolnice, koji je po drugi put oboleo.
- On je bio bolestan letos, ali nije dokazano da ima kovid. Bris mu je stalno bio negativan, ali je imao tipičnu kliničku sliku, a i u porodici je imao slučajeva kovida. Dva, tri meseca je stalno imao tegobe. Pre nekoliko dana je ponovo dobio temperaturu. Mi smo to shvatili kao da se virus ponovo aktivirao. Mnogo je pacijenata prošlo, ali se nismo nagledali baš mnogo takvih slučajeva - kaže dr Milošević.
Bogdan Ćosić, tehničar s prijema, kaže da je zdravstveno osoblje u toj bolnici zabrinuto zbog naglog povećanja pacijenata, ali spremno na, kako kaže - apsolutno sve.
- Već imamo iskustva. U tom smislu nam je sada lakše. Brzo je napravljen plan posla, smena, odmora... - kaže Ćosić. Iako se od marta mnogo toga menjalo, jedno je sigurno, kako kaže, ostalo isto.
Strah pacijenata:
- Pacijenti su uplašeni. To se nije menjalo. Bili su uplašeni i u prvom, i u drugom, i sada u trećem talasu.
