EPIDEMIOLOZI I LEKARI BEZNADEŽNI: Zaraza u Srbiji se širi nezaustavljivo, inficiranih i do 10 puta više!
Ni uz pomoć drugih doktora i studenata ne mogu se naći svi s kojima su novoinficirani bili u dodiru
Srbija ima svega 126 epidemiologa, što je apsolutno nedovoljno da se isprate svi kontakti zaraženih kada dnevno imamo i više od 1.500 pozitivnih. Niko ne može naći hiljade i hiljade kontakata, pa je vrlo važno da svi nose maske, drže distancu i jave se u kovid ambulantu čim primete i najmanji simptom.
Korona ušla u nekoliko vrtića u Novom Sadu: Zaraženo šestoro zaposlenih
KORONA BUKTI U KOMŠILUKU: Epidemija ne posustaje, broj obolelih i dalje raste, preminulo 6.867 osoba
U Kovid bolnici u Krčagovu smešteno 78 pacijenata: Dvanaest osoba više nego juče!
Na problem manjka epidemiologa prvi je, pre dva dana, ukazao dr Srđa Janković, imunolog iz kriznog štaba, koji je rekao da ih Srbija ima svega stotinak i da ne mogu da isprate svaki kontakt svakog zaraženog. A epidemiolog i član kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović precizirao je juče za Kurir da Srbija trenutno ima 126 epidemiologa.
- Ali oni su koncentrisani u „Batutu“, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, a treba da bude pokrivena cela država. Ima i mesta koja uopšte nemaju epidemiologa, pa se to pokriva iz područnih instituta i zavoda za javno zdravlje. Međutim, ovde nije stvar ni u tome da li će epidemiolozi da pronalaze kontakte, to mogu da rade i lekari opšte prakse i edukovani studenti i volonteri. Epidemiolozi, pre svega, treba da organizuju rad, utvrđuju strategiju prilikom pojave zaraze u velikim kolektivima, školama, vrtićima... Stvar je u tome što to niko na svetu sada ne može da postigne ni uhvati jer su brojke enormne. Kontakte kod nas traže i domovi zdravlja, i zavodi, i instituti za javno zdravlje, ali nije isto uraditi 100, 200, 300 pa i 2.000 kontakata i njih 20.000 - istakao je Tiodorović i dodao:
- Nemojte biti sigurni da ste zdravi i da virus nije stigao do vas jer ste, recimo, mladi i nemate tegobe. Mladi su najveći prenosioci virusa. Zbog svega toga je vrlo važno da svi nose maske, drže distancu, peru ruke i da se redovno obavlja dezinfekcija.
On je objasnio i da upravo zato što je teško pohvatati hiljade i hiljade kontakata postoji skrining.
NOVE MERE
Nove mere biće onog trenutka kad situacija postane ozbiljna da ne može da se kontroliše. I nije tu stvar u brojevima, već u oceni situacije. U Beogradu 1.000 novozaraženih je kao 200 u Nišu, pa kreće selekcija mera. Prvo skraćivanje rada ugostiteljskih objekata do 21 sat, pa da nema muzike i točenja alkohola posle toga. Druga faza je još ozbiljnija - zatvaranje bioskopa, pozorišta. Pa smanjenje okupljanja na 10 osoba, i pet ako treba. I ne mora to da bude ceo Beograd, može da bude deo grada - kazao je Tiodorović.
- To vam je u prostom prevodu prosejavanje, a znači da ispituješ jednu sredinu i u njoj pronalaziš novozaražene. Ideš ciljno, u školu ili radni kolektiv, ili možda redakciju, deo grada. Za to treba da imaš povod - da se povećava broj prvih pregleda ili da odatle pristižu u bolnice više nego iz ostalih krajeva. I baš zato su procene da ima mnogo više zaraženih, čak i do 10 puta, nego što su zvanične brojke - naglasio je Tiodorović.
Profesor je dodao da su među novozaraženima doskoro mladi starosti između 20 i 40 godina činili 80 odsto, ali sada se ta podela pomera ka starima od 40 do 60 godina, kojih je već 40 odsto.
- To pomeranje virusa u starije grupe znači da se on lakše širi, a to znači i teži oblici oboljenja koji će napuniti bolnice. Ali treba praviti razliku između onih koji pokažu pozitivnost od onih koji su bolesni - rekao je i naveo da niko živ ne može sve da testira i da to ne uspeva ni jednoj Nemačkoj, Francuskoj, a tek ne SAD.
Zapostavljena prevencija
Zapostavljena je preventiva, specijalisti preventivne medicine, gde spadaju i epidemiolozi, higijenolozi, mikrobiolozi, virusolozi, kao i niz godina infektolozi i pulmolozi. Godinama je ograničen broj specijalizacija za epidemiologiju. A epidemiolozi se ne bave samo zaraznim bolestima već i masovnim obolevanjima, hroničnim nezaraznim bolestima, kao što je praćenje malignih, kardiovaskularnih oboljenja. Pandemija nam je pokazala da moramo mnogo više da razmišljamo o preventivnoj medicini - istakao je Tiodorović.
Kazne za maske i 2.500
Izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, prenosi Tanjug, komunalna milicija izdaće prekršajni nalog za nepoštovanje mera, pa će kazna za one koji ne nose masku biti 5.000 dinara,a ako je plate u roku od osam dana 2.500.
