EVROPA SE BORI SA DRUGIM TALASOM, A U SRBIJI JE UVELIKO POČEO TREĆI: Postoje važni razlozi zbog čega se ovo dogodilo
Sada više nema nikakve dileme: Srbija se nalazi u trećem talasu korona virusa koji bi, prema prognozama naših epidemiologa, trebalo da bude najduži, ali ne i najopasniji po stanovništvo.
- Treći talas korona virusa koji je počeo u Srbiji i koji je poranio, trajaće duže od prethodna dva, ali to ne znači da će biti teži. Biće teži u smislu da će biti dugačak, ali da će biti teži u smislu visoke stope obolevanja, umiranja i komplikacija zavisi od pridržavanja protivepidemioloških mera - rekao je prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19.
On je objasnio "da smo u julu imali drugi talas, a ne kako su mnogi tvrdili drugi pik prvog talasa".
POSTOJI OPASNOST DA SE SITUACIJA POGORŠA! Dr Janković otkrio da li će se uvesti VANREDNA SITUACIJA U BEOGRADU
SRPSKI LINGVISTA OTKRIO KAKO NAJLAKŠE MOŽEMO DA SE ZARAZIMO: Od ovoga preti najveća opasnost
U OVOM GRADU VIRUS SE NE STIŠAVA: Da li imamo novo žarište korone u Srbiji?
Međutim, mnogima je nejasno zašto onda u Španiji, Italiji, Francuskoj, pa čak i predstavnici Svetske zdravstvene organizacije pričaju da je pred nama drugi talas. A odgovor je prilično jednostavan, pandemija korona virusa nije na isti način pogodila sve zemlje, što se najbolje može videti na grafikama sa brojem novoobolelih po danima.
Ono što je evidentno je da, na primer Španija, Italija, Francuska ili Velika Britanija, imaju dva talasa korone, prvobitni iz februara i marta meseca i ovaj sadašnji, dok su u Srbiji jasno vidljiva tri talasa. Ali, zašto postoji ta razlika?
Zvanično objašnjenje još ne postoji, ali nije teško zaključiti da je prvi talas u Srbiji završen znatno pre nego u drugim evropskim zemljama, pre svega zahvaljujući veoma strogim i restriktivnim merama koje su primenjivane tokom marta i aprila, uključujući i vanredno stanje i policijski čas.
U tom trenutku u Srbiji su bile strože mere, po tzv. kineskom modelu, nego u zemljama koje su imale hiljade i hiljade mrtvih i gde su se nalazila glavna žarišta epidemije na Starom kontinentu - Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj...
Zbog toga je taj prvi talas u Srbiji bio verovatno i najkraći, ali smo za razliku od većine evropskih zemalja imali i drugi udar krajem juna i tokom jula, koji je bio još smrtonosniji. Logično objašnjenje za njegov nastanak bilo je prebrzo popuštanje mera kojem se pribeglo u maju mesecu.
Podsetimo, dok su u većini zemalja bila zaustavljena sportska nadmetanja ili su se utakmice igrale pred praznim tribinama, mi smo imali večiti derbi u Humskoj pred više od 20.000 gledalaca! Baš kao što smo za razliku od mnogih širom otvorili granice za goste iz svih zemalja.
- Istorijska greška ostaje na nama to što smo mislili da se sa gašenjem vanrednog stanja gasi i epidemija - rekao je početkom septembra epidemiolog dr Predrag Kon i dodao:
- Mi smo bili ubeđeni da će virus leti imati manji potencijal, to se nije dogodilo. Tada nismo znali ni za aerogenu transmisiju virusa, koja je tada bila krivac za masovno prenošenje. Mi to tada nismo znali, a imali smo mature, veselja, svadbe, rođendane, predizborne i postizborne proslave, pa onda i proteste... Sve to je doprinelo širenju virusa - rekao je Kon.
Nasuprot Srbiji, druge zemlje poput Španije, Italije, pa i susedne Hrvatske, drugi udar su odložile tek do pred kraj letnje sezone. Ipak, ako nam je za utehu, poslednji brojevi pokazuju da su letos preduzete mere kod nas, poput obaveznog nošenja maski u zatvorenom, a kojima drugi tek sada pribegavaju, dale rezultate, pa sada imamo znatno manji broj zaraženih od drugih.
