GDE SU I ŠTA RADE NAŠI HEROJI SA "OŽILJCIMA"? Pobedili koronu pa ponovo navukli "plašt" i vratili se u crvenu zonu
Dr Milena Stojanović, koja se se u prvom talasu i sama razbolela od korone, ali se brzo i oporavila i odmah vratila na posao, kaže da je treći talas epidemije apsolutno neuporediv sa bilo čime
Lica lekara i medicinskih tehničara sa ožiljcima, podlivima i modricama od višečasovnog nošenja maski, naočara i zaštitne opreme, na veoma upečatljiv način već mesecima svedoče o tome kroz kakve muke prolaze zdravstveni radnici u borbi sa korona virusom.
"RAZBUCALI" TRAGAČA I PARE IZ POTERE DELE NA RAVNE ČASTI: Uigrani tim koji se upoznao sat vremena pred kviz
PORODICA MALE MONIKE NA OKUPU ZA BOŽIĆ: Nakon svega što je proživela žrtva Malčanskog beberina ima samo JEDNU ŽELJU
Danas slavimo SABOR PRESVETE BOGORODICE: Drugi je dan Božića, ispoštujte običaje!
Njihovo herojstvo postaje još veće i jače ako se zna da su mnogi od njih i sami bili oboleli od kovida 19 te da su se odmah po izlečenju vratili u prve borbene redove da pomognu kolegama u boju sa opakom zaraznom bolešću.
Fotografija anesteziologa dr Milene Stojanović i anestetičara Nikole Trajkovića sa Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC u Nišu među prvima je ukazala na to kako izgledaju lica heroja, koji posle četiri časa pod zaštitnom opremom, imaju snage i za osmeh.
Oboje su pre nekoliko dana upućeni u Kruševac, gde će u novoj kovid bolnici obučavati kolege koje su počele da rade, i preneti im svoja iskustva.
Dr Milena Stojanović, koja se se u prvom talasu i sama razbolela od korone, ali se brzo i oporavila i odmah vratila na posao, kaže da je treći talas epidemije apsolutno neuporediv sa bilo čime.
- Ovo što se sada dešava je ono što smo slušali da se dešavalo u Italiji, a što smo se molili da se nama ne desi a to je veliki broj pacijenata. Imali smo u KC Niš veliki broj mlađih pacijnata i teške kliničke slike koje se brzo razvijaju. U jednom dežurstvu imate pacijenta koga ste ostavili u nekom stabilnijem stanju, a već u narednoj smeni ga zatičete na respiratoru ili je već izgubio bitku sa koronom. Najteže je kada pričate sa njima i bukvalno gledate kako opada nivo saturacije kiseonikom na monitoru i kako morate odlučiti da ga stavite na mašinu za disanje. To su pacijenti između 30 i 50 godina, kažu vam da mu je dobro, a vi gledate na monitoru kako je ta saturacija daleko od onoga što je prihvatljivo. Prinuđeni ste da ga stavite na mašinu za disanje i onda saznate sutradan, ili čak posle par sati, da nije preživeo. A pričali ste prethodno sa njim o porodici, o tome kako se zarazio... Sve ovo je mnogo teško - kaže dr Milena na ivici suza.
Prema njenim rečima stariji pacijenti uglavnom kažu da im je neko mlađi iz porodice doneo virus, dok mlađi ne znaju gde su se zarazili jer su imali više kontakata, kažu uglavnom da se nisu pazili ili nisu verovali da virus postoji.
- Već kada dođu do intenzivne nege i krenete da im objašnjavate da kao mladi edukovani ljudi nisu smeli da budu tako lakoverni da poveruju u teorije zavere, tada već bude kasno. I oni shvate da su kasno shvatili jer je brzina razvoja kliničke slike kod mlađih ljudi stvarno frapantna - kaže dr Milena.
Anestetičar Nikola Trajković, koji je takođe "prekomandovan" u Kruševac gde kolegama prenosi svoje bogato iskustvo, kaže da je početak epidemije bio najdramatičniji. Njegova fotografija sa dr Milenom Stojanović, na veoma upečatljiv način otkrila je svu težiu borbe sa kovidom na samom početku epidemije.
- Najteže je bilo svo to upoznavanje sa nečim stranim što nismo do tada imali, sa čim se nismo borili, sva ta oprema… Nekako je posle sve išlo lakše i lakše, do te mere da nam sada i ne predstavlja neki veliki problem. Već smo ušli u neku rutinu, u neku svakodnevnicu i nekako smo se saživeli i privikli na to. Navikli smo se i na ožiljke i na tu težinu skafandera i na umor, i nekako smo oguglali na sve to. Ne znam, šta bi moglo da se desi, šta bi nam u budućnosti bilo toliko teško kao svo to privikavanje na početku, kaže Trajković. On je u drugom talasu oboleo od korone, ali je srećom bio samo na kućnom lečenju, bez nekih težih simptoma, nakon čega se odmah vratio na posao, znajući da je svaki zdravstveni radnik dragocen u ovoj bici.
I fotografija dr Milice Marković, koja će za mesec dana završiti specijalizaciju iz anesteziologije u KC Niš, svojevremeno je otkrila je svu težinu borbe sa kovidom.
Ona je takođe nedavno preležala ovu tešku bolest, ali se po oporavku odmah vratila na posao i trenutno je i ona sa kolegama u novoj bolnici u Kruševcu.
- Najteže je to što smo mi već jako umorni, zato što smo već dugih 10 meseci, konstantno radili sa kovid pacijentima sa nekom pauzom od mesec i po dana, tako da svaki sledeći turnus u koji ulazimo, mi ulazimo iskusniji ali sa druge strane i umorniji. I dalje su to jako teški pacijenti, virus kao da se menja iz turnusa u turnus, a zvaničnog leka koji bi mogao da spasi svakog pacijenta nema… Trudimo se da bodrimo pacijente na neinvazivnoj ventilaciji na kojoj se često nalaze, koja je stepenica pred respirator. Trudimo se da ih zadržimo što duže, bodrimo ih da se bore. Posebno nam teško pada to kada znamo da pacijenti imaju kod kuće malu decu. Kad završimo smenu često i od kuće zovemo da vidimo da li je neki pacijent dobro - kaže dr Milica.
Ona je preležala kovid pre 10 dana a već je poslu, na novom radnom mestu u kovid bolnici u Kruševcu.
- Imala sam sreću da sam imala lakšu kliničku sliku, prebolela sam kroz mirovanje i vitaminsku terapiju. Prvih sedam dana razmišljala sam samo kada ustanem da li ću da dobijem neke teže simptome. Bolesni su bili i otac i sestra, za njih sam se više plašila jer znam šta sve može da se desi, ali hvala Bogu sve se završilo dobro - dodaje ona.
Ono što se još nije završilo to je ova svetska pošast, ali dobra vest je da sledeća godina neće ni da liči na ovu, jer smo sada, uz vakicnu, mnogo jači protivnik opasnom virusu. U svakom slučaju, lica ovih heroja treba zauvek da pamtimo i poštujemo!
Izdržimo još malo, pridržavajmo se mera, zbog nas, zbog onih koje volimo i zbog ovih ljudi koji već 10 meseci daju svaki atom sebe da bi spasili možda baš nekoga ko je vama drag.
