GODINA PROĐE, ALI DAN U 2020. NIKADA: Smrt je harala i nosila poznate, a lista je sve duža i duža!
Godina u kojoj se desilo "sve i ništa" - kratka retrospektiva 2020. godine.
Došao je kraj godine... Mesec decembar, mesec koji nas je navikao da sve u njemu svetluca, raspoloženje ljudi leprša, osmesi se prelivaju po ulicama, spremaju se pokloni, praznična atmosfera, atmosfera koja miriše na sve verske praznike, bogatu trpezu i okupljenu porodicu oko iste.
Međutim, decembar 2020. godine miriše na sve, osim na ovo.
Ne zaustavlja se smrtonsoni talas u Čačku: Korona virus odneo još pet života
HITAN APEL INSTITUTA ZA TRANSFUZIJU: Mnogo ljudi je zaraženo koronom, nema ko da daje krv
NOVO ŽARIŠTE U SRBIJI? Pozitivan je svaki drugi testiran - uvedena VANREDNA SITUACIJA!
Kako se bliži kraj ove famozne, čudne, sive, tmurne i beskonačno duge godine, sve češće na društvenim mrežama vidimo komentare "svašta se desilo u ovoj godini, a nije se desilo ništa".
Vođeni time, izvukli smo kratku retrospektivu ove "ništa i svašta" godine, koliko se zapravo nije desilo ništa, a desilo se svašta.
Novembar 2019. godine, pronađeni prvi zaraženi do tada nama nepoznatim virusom COVID-19 u nekoj provinciji, u Vuhanu, u Kini... Daleko je Kina, mislili smo, ostaće tamo... Malo po malo, eto ga u Japanu, malo po malo, širi se sve više i brže... Opet, daleko je, govorili smo. Ostaće tamo. Čitali smo vesti o koroni, i dosadne i zanimljive, pojačali vitamine i ishranu, ali čisto reda radi, bliži se zima doba kada vladaju gripovi i prehlade, ne zbog neke tamo korone, govorili smo... Vremenom nam vesti o koroni postaju dosadne, nismo čitali, slušali o njima, menjali smo portale, TV programe i radio stanice na kojima se o famoznom virusu govorilo... Nismo slušali o broju zaraženih i preminulih... A virus raste, širi se i steže obruč oko kugle zemaljske sve jače.
Virus, slučajno ili namerno ubačen, pušten iz laboratorije u Kini odnosi živote, zaključava svetske metropole, a mi se spremamo za proslave, bezbrižni, srećni, ušuškani u poljupce i zagrljaje svojih najmilijih o kojima sada samo možemo da maštamo.
E, kada je već stigao do Italije, malo nas hvata panika, blizu su braća Italijani, nije navino, govorili smo. Vraćamo pojačanu ishranu, peremo ruke tu i tamo, ali nastavljamo da se grlimo i ljubimo, nije baš toliko blizu, neće nas, govorili smo. I tako smo ispratili staru i dočekali novu godinu, srećni, jer, neće to nas. Išli na koncerte, pevali...
Malo po malo, naši građani proslavili su sve verske praznike, kad, ali, eto ga taj čuveni mart u Srbiji. Pojavili su se prvi zaraženi korona virusom, uvode se nove mere koje menjaju naše svakodnevne životne navike iz korena, bivamo uplašeni i tada kreće nikad duža, nikad čudna godina za sve nas.
Čitali smo u ovoj godini o merama koje uvode zemlje širom sveta, strahovali šta će se kod nas uvesti. Bili u karantinu, svađali se i voleli sa porodicama, radili od kuće, nismo viđali bake i deke, slavili smo Vaskrs, rođendane, slave na potpuno drugačiji način do sada, manje smo se ljubili i grlili, ali smo bili bliži jedni prema drugima. Prihvatili smo činjenicu da su odložene sve utakmice, sva dešavanja, gledali smo već snimljene i viđene serije, filmove, utakmice, koncerte. Nismo se poznavali pod maskama, ali smo se poznavali po zdravlju, čuvali smo jedni na druge, poštovali mere koliko je to u našoj ljudskoj moći i prirodi. Aplaudirali medicinarima sa svojih terasa i balkona. Voleli smo se, grlili i ljubili na jedan potpuno drugačiji način.
Međutim, crnih vesti sve više, sablasno, ali realno, crne vesti o koroni nizale su se kao biseri. Danas najviše zaraženih, danas najviše preminulih, obaramo crne rekorde, poštujte mere ili nas čeka scenario kao u Italiji, preminuo slavni muzičar, kompozitor, sportista, glumica... Neki od korone, neki zbog više sile... Možda je tako trebalo, možda nije, ali ovu godinu definitivno bojimo u crno, crno uz malo svetla i nade da nas čeka nesto lepše, bolje, da nas čekaju neki drugi, bolji, lepši, uspešniji dani, ljudi, glumci, pevači, sportisti...
Sigurno ne poslednji pozdrav, ali poslednji pozdrav u ovoj godini dajemo svima koji su iz nje otišli možda i pre vremena.
Svet se u suzama ove godine, usred korone i crnila vezanim za nju, oprostio i od velikog Kobija Brajanta, crne mambe, košarkaške ikone i idola kako mladih, tako i starih. Ispratili smo ove godine i Majkla Odža, Mišu Tumbasa, Vladicu Popovića, Iliju Petkovića i Radomira Antića, Bobanu Veličković koja je preminula prilikom porođaja. I možda najtragičnije i najbolnije, za kraj, svet je primio vest o smrti velikog Dijega Maradone. Nisu svi umrli od korone, ali ova godina je crna sama po sebi.
Otišli su nam daroviti i kvalitetni pevači, glumci, pesnici, muzičari, pisci poput Isidore Bjelice, Desimira Stojanovića, Bore Drljače, Miše Aleksića, Ivana Bekjareva, Nede Arnerić, Bojana Zlatanovića, Kiće Slabinca, Dobrivoja Topalovića, Mustafe Nadarevića, Gorana Paskaljevića, čuvenog Džeja Ramadanovskog, našeg poznatog glumca Tihomira Arsić.
Oprostili smo se od velikih stručnjaka, od dr Miodraga Lazića Laze, koji je život dao da bi spasao naše živote, Momčila Krajišnika, Vlade Bjelogrlića, dočekala nas je i smrt državnog sekretara Branislava Blažića...
I možda najbitnije za nas i verni narod Crne Gore, ispratili smo zbog posledica korona virusa patrijarha SPC Irineja Gavrilovića i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića. Za manje od mesec dana oprostili smo se od dve bitne i važne ličnosti za vernike Srbije i Crne Gore, za državu, za crkvu. Odnela ih je korona onda kada nije trebalo i pre vremena.
Odnela nam je korona mnogo, i mnoge, ali ne preostaje nam ništa drugo nego da nastavimo onde gde smo stali. Da sačekamo bolje dane, bolji život, neke srećnije dana, neke dane koji će mirisati na sreću dok gledamo u neke nove sportske, muzičke, pesničke, glumačke nade dok se smejemo, grlimo i ljubimo, ponovo, kao nekada!
Život je beskrajni niz slika, događaja, suza i sreće, a u momentima i spoj tragičnih junaka, koji su ratnici života, inspiracija, ali i opomena svima nama da uvek možemo bolje, više, ali možemo i do samog kraja.
