Godinama nas muče i opet im nije dosta: Jedna država je kriva za POMERANJE SATA i MALTRETIRA CEO SVET
Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put 27. 3. 1983. godine
Iako pomeranje časovnika nije toliko stara praksa, iako je regulisana zakonima većine zemalja sveta tek u 20. veku, a kako sada stvari stoje, verovatno će se od nje i odustati, ideja je postojala vekovima ranije.
(VIDEO) PRIZOR OD KOGA ZASTAJE DAH: Jedinstven snimak najvećeg bića u istoriji
(FOTO) STRAVA I UŽAS USRED BANATA! "SEKTE NE MIRUJU": Ptica obešena o kanap na ulazu u selo
SRBI SVAŠTA BACAJU U SMEĆE Kada budete videli šta je Desanka pronašla - i vi ćete početi da kopate!
Još su drevne civilizacije prilagođavale svoje obaveze prema izlasku i zalasku sunca, pa su na primer Rimljani koristili drugačije, vodene časovnike za različite mesece u godini.
Da dnevna svetlost može da se mnogo efikasnije iskoristi samo jednostavnim pomeranjem sata unapred ili unazad u odnosu na doba godine prvo je formulisao krajem 19. veka Džordž Vernon Hadson, entomolog sa Novog Zelanda. On je, sakupljajući primerke za svoju kolekciju insekata, uočio koliko je za ljude bitno da iskoriste dan. Zato je u svom radu pred Kraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata.
Međutim, ideja bi verovatno ostala zaboravljena da je, deset godina kasnije, nije vaskrsao britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet. Priča kaže da je Vilet tokom jednog ranojutarnjeg jahanja po okolini Londona, u leto 1905. godine, primetio kako veliki broj ljudi i dalje spava iako je sunce odavno izašlo. I tako je, znajući da se vreme sunčevog izlaska menja tokom godine, Vilet pokrenuo veliku kampanju za uvođenje takozvanog "britanskog letnjeg vremena" koje bi podrazumevalo da se svake nedelje u aprilu kazaljke na časovnicima pomeraju za po 20 minuta unapred, a zatim vrate unazad tokom četiri nedelje u septembru.
Neumorno lobirajući sve do Prvog svetskog rata, Vilet je pridobio neke poslanike u engleskom parlamentu, uključujući i tada mladog Vinstona Čerčila. Nažalost, nije dočekao da vidi pobedu svoje ideje. Umro je za vreme epidemije gripa 1915. godine.
OBRATITE PAŽNJU: Mafija štampa LAŽNE NOVČANICE od 10 i 20 evra, a evo KAKO DA IH PREPOZNATE
Doktori nose bele mantile, a evo zbog čega hirurzi nose samo PLAVE i ZELENE mantile kada operišu
Da li je ovo NAJČUDNIJA KOMBINACIJA KOJU STE IKADA ČULI? Devojka se pojavila na televiziji, ljudi sa nevericom čitali njeno ime!
Ironično, njegov predlog je prvo prihvatila "neprijateljska" Nemačka 1916. godine zakonom regulisavši "letnje" računanje vremena. Poslovično preduzimljivi Nemci su tako kazaljke prvi put pomerili sa 23h na ponoć 30. aprila 1916. mada su njihovi motivi bili praktične prirode – želeli su da smanje upotreba veštačkog osvetljenja kako bi se štedelo gorivo potrebno za ratne snage tokom Prvog svetskog rata.
Britanci su ih sledili 1921.godine, a potom i gotovo sve evropske zemlje i SAD. Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje ukazno vreme. Sistem nije jedinstven, ali je skoro planetarno prihvaćen i primenljiv. Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put 27. 3. 1983. godine.
