Hirurg Srđan Mijatović o radu u Urgentnom centru u doba korone: Kakva je budućnost laparoskopskih operacija?
Zaposlene u Urgentnom centru COVID 19 nije sprečio da svoj posao obavljaju besprekorno.
- S obzirom na postojanje virusa, a respiratorni trakt je jako podložan njegovom širenju, laparoskopske operacije se rade samo kod pacijenata za koje imamo test da je kovid negativan - objašnjava ass dr Srđan Mijatović, specijalista opšte hirurgije, generalni sekretar Udruženja endoskopskih hirurga Srbije i načelnik hirurgije 1 u Urgentnom centru KCS
Sutra će biti četiri meseca kako je korona virus prvi put potvrđen u Srbiji, a za to vreme redovno čujemo izraz "crvena" zona. Misli se, naravno, na infektivna odeljenja i kovid bolnice, međutim, ne treba zaboraviti da je Urgentni centar Kliničkog centra Srbije (KCS) upravo takva zona 365 dana u godini, 24 sata dnevno.
Zbog epidemije korona virusa, rad u ovoj ustanovi, koja zbrinjava ne samo Beograđane, već pacijente iz cele Srbije, malo je reorganizovan, ali zaposlene u Urgentnom centru COVID 19 nije sprečio da svoj posao obavljaju besprekorno. Bez obzira na to što se proces rada odvija pod posebnim uslovima, jer je pandemija ta koja je "diktira" drugačiji način i organizaciju.
SRĐAN JE DOŽIVEO TEŠKU NESREĆU NA VIDOVDAN U AMERICI: Kamion je SMRSKAN, prijatelji MOLE ZA POMOĆ (FOTO)
"Stariji ljudi nisu išli po ŽURKAMA" Dr Stevanović objasnio promenu uzrasta NOVOOBOLELIH U SRBIJI
"KORONA JE ZA NAS JOŠ UVEK NEPOZNANICA" Doktorka objašnjava zašto je NAJBITNIJE URADITI SKENER PLUĆA, a ne rendgen
Kako se u toku epidemije zbrinjavaju pacijenti u Urgentnom centru, da li se prvo testiraju pa operišu ili ipak mora drugačije, da li se izvode sve hirurške intervencije, ali i da li je u toku vanrednog stanja smanjen broj saobraćajnih trauma, objašnjava specijalista opšte hirurgije dr Srđan Mijatović, načelnik Hirurgije 1 Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije i generalni sekretar Udruženja endoskopskih hirurga Srbije.
- Izvinite, morao sam u operacionu salu - rekao je odmah na samom početku, i objasnio da i on kao hirurg, ali i njegove kolege, i sa i bez korona virusa u toku smene ne mogu baš ništa tačno da isplaniraju.
Na pitanje koliko se način rada u hirurgiji izmenio otkako je korona virus prisutan u našoj zemlji, koliko je zahtevniji i teži, hirurg odgovara.
- Generalno gledajući, Urgentni centar je centar za zbrinjavanje hitnih traumatskih stanja kako abdominalne, tako i grudne traume, koje ovde radimo. Takođe, u Centru za ortopedsku hirurgiju i mikrohirurgiju, koji se nalazi u sklopu Urgentnog centra, zbrinjava se traumatizam koštano-mišićnog sistema, dok Odeljenje neurohirurgije zbrinjava povrede glave i vrata. S obzirom na trend udruženih povreda, u poslednje vreme je sve veći broj pacijenata kojima je neophodno operativno lečenje od strane maksilofacijalnih hirurga, koji imaju veliki doprinos u potpunom ozdravljenju pacijenata - navodi dr Mijatović.
- Naravno, takav multidisciplinarni pristup lečenju ne bi bio moguć bez izvanredne službe Centra za anesteziju i Odeljenja za radiologiju i dijagnostiku UC, sa kojima svakodnevno blisko sarađujemo. Kompletnu sliku o multidisciplinarnom pristupu lečenju upotpunjuje rad sa gastroenterološkom, kardiološkom i neurološkom službom u UC - dodaje on.
- Potpuno smo kompletirani, možemo da uradimo i kompletnu dijagnostiku i da zbrinemo sve pacijente. Zato smo pravi Trauma centar u tom smislu. Pored ovoga navedenog, svakodnevno se u Centru za urgentnu hirurgiju UC zbrinjavaju akutna abdominalna stanja - naveo je hirurg.
- Ali, svi smo se našli u jednoj čudnoj situaciji. Morali smo potpuno drugačije da organizujemo zbrinjavanje urgentnih pacijenata. Jer, nemaju svi pacijenti koji dođu rezultat testa na koronu, koji potvrđuje da su negativni ili pozitivni. Tako da pacijente kod kojih postoji sumnja ili ukazuju na postojanje infekcije COVID 19, na samom prijemno trijažnom odeljenju, hospitalizujemo u posebno izolaciono odeljenje - priča doktor.
- U saradnji sa epidemiološkom službom rade im se serološki testovi, PCR testovi. U slučaju da je pacijent pozitivan, a neophodno je hirurško lečenje, operišu se u posebnim operacionim salama, koje su potpuno opremljene za zbrinjavanje takvih bolesnika. Postoperativno lečenje se nastavlja u izolacionom odeljenju a nakon toga ih upućujem na dalje lečenje u kovid bolnice - KBC Zemun, KBC "Dr Dragiša Mišović", KBC "Zvezdara" i odnedavno u KBC"Bežanijska kosa" - dodaje Mijatović.
Na pitanje o tome koliko hitna stanja dozvoljavaju da se pacijentima prvo uradi test na koronu, a zatim kompletno hospitalizuju da bi se lečili, doktor odgovara.
- Procedura je takva da se hospitalizuje svako čije stanje zahteva akutno hirurško lečenje. Ako se utvrdi potreba da on mora odmah da se operiše, odmah i ide u operacionu salu, pa se posle toga radi dijagnostika na COVID 19. U slučaju da može da se odloži hirurško lečenje, prvo se pacijent testira. Na taj način štitimo i druge pacijente i osoblje, da ne bi došlo do interhospitalnog širenja infekcije, koju nismo imali ovde, na šta sam vrlo ponosan - objasnio je hirurg.
Na pitanje da li je među pacijentima bilo više onih koji su bili pozitivni na koronu ili onih koji nisu, doktor odgovara.
- Ta slika se menja u zavisnosti od dužine i trajanja pandemije, zavisi od toga da li je pik epidemije, kada je došlo do naglog porasta novih zaraženih pacijenata u populaciji odnosno smanjenja broja obolelih od korona virusa. Tako da se ta slika menjala iz dana u dan, u zavisnosti od toga koliko je pacijenata pozitivno a koliko negativno - odgovara dr Mijatović.
Doktor je objasnio i na koji način i kako se zbrinjavaju pacijenti, da li im se rade sve hirurške procedure, i da li se rade laparoskopske operacije.
- S obzirom na postojanje virusa, a respiratorni trakt je jako podložan njegovom širenju, laparoskopske operacije se rade samo kod pacijenata za koje imamo test da je kovid negativan. U tom slučaju pristupamo laparoskopskim operacijama. Kod akutnih hirurških stanja, gde nemamo jasno definisanu sliku o pacijentu da li je pozitivan ili negativan na korona virus, ne radimo laparoskopske operacije, iz razloga jer postoji preporuka i evropskog Udruženja za laparaoskopsku hirurgiju sa kojom smo mi u stalnom kontaktu, da se laparoskopske operacije kod pacijenta koji su kovid pozitivni ne izvode - objasnio je dr Mijatović.
- Udruženje endoskopskih hirurga Srbije je organizovalo svoj Drugi kongres sa međunarodnim učešćem u novembru prošle godine u Beogradu, kojim sam lično predsedavao, a na kojem su bili prisutni svi hirurzi iz regiona, kao i vodeća evropska i svetska imena i laparoskopske i miniinvazivne hirurgije, kao što su prof. dr Selman Uranus, predsednik svetskog Udruženja za urgentnu laparoskopsku hirurgiju, prof. dr Giusto Pignjata, kod koga su danas eminentni laparoskopski hirurzi iz Srbije i celog sveta regiona bili na edukaciji. Takođe, aktivno učešće je uzeo i predsednik Evropskog udruženja laparoskopskih hirurga (EAES) prof. dr Andrea Pietrabisa, sa kojim smo u stalnom kontaktu i i razmenjujemo sadašnja iskustva u vreme pandemije COVID 19, u lečenju pacijenata minimalno invazivnom tehnikom zbog njege specifičnosti - dodaje on.
- Inače, Udruženje endoskopskih hirurga Srbije (UEHS) je u proteklih godinu dana održalo više bazičnih kurseva za laparoskopsku hirurgiju, i to uz učešće predavača koji su vodeći stručnjaci iz svih oblasti laparoskopske hirurgije i edukovalo više od 100 mladih hirurga iz Srbije, Republike Srpske, Makedonije i Crne Gore - navodi hirurg.
Na pitanje da li postoji određeni rizik ako se kod kovid pacijenata radi laparoskopska operacija, dr Mijatović navodi.
- Da, postoji veliki rizik. Moramo da štitimo i pacijenta i sve osoblje u sali, jer da bismo ušli u laparaoskopsku operaciju moramo da kreiramo pneumoperitone a gde je veća mogućnost širenja aerosola (prenošenje virusa) nego kod drugih pacijenata. Tako je veća mogućnost infekcije i anesteziologa, instrumentarki, hirurga... - objašnjava on.
Kao nastavak ovog pitanja, upitan je i da objasni da li to onda znači da je korona uticala na smanjenje broja urađenih laparoskopskih operacija, na šta je doktor odgovorio.
- U svakom slučaju je mnogo manje izvedenih laparoskopskih operacija u periodu postojanja korona virusa. Ova metoda se, inače, može primeniti u abdominalnoj traumi, kod akutnih krvarenja, kod zbrinjavanja raznih performacija na parenhimatoznim organima, kod karcinoma debelog creva, akutne upale žučne kese, slepog creva i drugih stanja koja iziskuju hirurško lečenje - objašnjava on.
Kao odgovor na pitanje, kakva je budućnost robota hirurgije u Srbiji, doktor odgovara.
- U našoj zemlji i manje razvijenim evropskim i svetskim zemljama se o minimalno invazivnoj hirurgiji govori kao o hirurgiji budućnosti. U ekonosmki razvijenim zemljama minimalno invativna hirurgija je daleka sadašnjost uz primenu najmodernije tehnologije i tehnike, koja je neizostavna u modernom pristupu hirurgiji. Uvođenje robotskog sistema u zdravstveni sistem zemlje bi mnogo tome doprinelo, jer je Srbija uz Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru, jedina zemlja u regionu koja ne poseduje robotski sistem. Njegova multidisciplinarnost i mogućnost primene u abdominalnoj hirurgiji, kardiohirurgiji, urologiji, ginekologiji bi mnogo doprinela boljem, kvalitetnijem i kraćem oporavku pacijenata - objašnjava dr Mijatović.
Na pitanje koje je zanimalo sve, koliko se dnevno operacija uradi u Urgentnom centru, hirurg je odgovorio.
- Nikada taj broj nije isti. Nekada postoji veći saobraćajni traumatizam, nekada ima više akutnih abdominalnih, grudnih i neurohirurških traum, tako da ne možemo tačno definisati koji se u toku 24 sata, ali svi koji dođu u Urgentni centar, budu zbrinuti, ne samo iz Beograda, već iz Srbije, pa i regiona - navodi on.
Na temu karantina i vanrednog stanja, kao i podacima Zavoda za statistiku koji pokazuju da je u tom periodu od 15. marta do 6. maja, kada je bio na snazi policijski čas, bilo manje saobraćajnih nezgoda i nesreća u odnosu na isti period prošle godine i da li su i zaposleni u Urgentnom centru to primetili, doktor odgovara.
- Jeste, značajno manji broj saobraćajnih trauma je bio ali po popuštanju mera došlo je do povećanog broja saobraćajnog traumatizma, naročito u populaciji koja voze moticikle, mopede... Uglavnom je to populacija nešto starija od 18, 19 godina - dodaje dr Mijatović.
Na pitanje da objasni kako njemu kao hirurgu izgleda borba našeg zdravstvenog sistema protiv korona virusa, i koja bi njegova poruka bila građanima, doktor odgovara.
- Ja mislim da menadžment ove kuće na čelu sa Ministarstvom zdravlja izvanredno radi svoj posao, mi imamo kompletnu opremu, osoblje koje radi sa pacijentima je izuzetno stručno, sprovode se kontinuirane edukacije i što je najvažnije, mladi lekari, sestre i ostalo osoblje se na najkvalitetniji način uvodi u poslove, koji ih očekuju u budućnosti. Postoji velika motivacija svih zaposlenih od najnižeg do najvišeg kadra, i menadžmenta, da se maksimalno pomogne svim pacijentima u ovom trenutku - poručio je dr Mijatović.
- Mislim da je jako važno sprovoditi edukaciju kadra, primenjivati multidisciplinarni pristup radu, posebno slušati savete epidemiologa, pratiti uputstva Ministarstva zdravlja i pridržavati se svih mera i izolacije i samoizolacije - dodao je za kraj.
"POSTOJI RAZLOG ZAŠTO TESTIRANJE NA GRANICI I NIJE TAKO LOŠE" Ovo je ispovest Srpkinje sa odmora u Grčkoj
KAKVA JE SITUACIJA U NOVOM PAZARU? "Moj prijatelj je UMRO OD KORONE, a imao je TRI NEGATIVNA TESTA"
SRĐA JANKOVIĆ O KOLEKTIVNOM IMUNITETU: Rizik od virusa će postojati CELE GODINE, pozvao na OPREZ
KORONA SE U BEOGRADU NE SMIRUJE: U KBC Zemun za JEDAN DAN primljeno 175 pacijenata
POVEĆAVA SE BROJ HOSPITALIZOVANIH: Promenjena KLINIČKA SLIKA pacijenata, evo kada ćemo videti EFEKTE MERA
