IMA MRTVIH, UPOZORENJA NA SMRTONOSNE VRUĆINE I DALJE NA SNAZI Meteorolozi: Osveženje stiže, a sa njim JOŠ JEDNA POŠAST koja najviše preti Balkanu!

Ekstremne vrućine koje su pogodile mnoge južne i istočne zemlje ovog meseca delom su uzrokovane talasom toplog vazduha iz severne Afrike.

U Italiji je prijavljeno nekoliko smrtnih slučajeva, a upozorenja na smrtonosne vrućine nastavljaju se izdavati za zemlje od Portugala do Rumunije i Kipra.

Ipak, smrtonosne vrućine konačno bi mogle popustiti u mnogim mestima tokom sledeće nedelje. Evo šta stručnjaci predviđaju.

Zašto toplotni talasi u južnoj Evropi traju tako dugo?

„Sve ima veze sa prilično postojanim velikim vremenskim obrascem“, objašnjava Lars Lovinski, meteorolog u službi Weather & Radar.

„Južni i istočni delovi Evrope su pod onim što zovemo greben visokog pritiska (poznat i kao toplotna kupola), osnovno, to je veliko područje visokog pritiska sa puno veoma toplog vazduha koji se ne pomera mnogo.“

Nasuprot tome, područja sa niskim pritiskom i hladnijim, promenljivijim uslovima dominiraju bliže Atlantiku. Severna Evropa je pošteđena vrelih vrućina zahvaljujući mlaznom strujanju: pojasu brzopokretnog vazduha u gornjim slojevima atmosfere koji razdvaja ova dva vremenska režima.

Tamo gde se ove dve vazdušne mase susreću - od južne Francuske i Alpa do Baltičkih država - bilo je nekoliko talasa obilnih kiša i jakih oluja sa krupnim gradom i jakim vetrovima, dodaje Lovinski.

Kada će se završiti toplotni talasi u južnoj Evropi?

Temperature su bile 6-12C iznad prosečnih vrednosti za ovo doba godine, što je podstaklo požare i zahtevalo rekordnu potrošnju energije. Neka područja su uvela posebne planove za vrućinu, uključujući otvaranje klimatizovanih prostora i zabranu rada na otvorenom kako bi se zaštitili ljudi.

Neobično toplo vreme će se nastaviti još nekoliko dana, prema službi Weather & Radar, sa temperaturama koje će ponovo dostići 35-40C u mestima kao što su Srbija, Italija, Albanija, Grčka, Rumunija i Bugarska.

Ali dobra vest je da je najgori deo ovog ekstremno toplog perioda sada iza nas, kaže Lovinski, s tendencijom da se od nedelje i sledeće nedelje temperature postepeno vraćaju ka sezonskim vrednostima.

„Ovaj nalet hladnijeg, svežijeg vazduha početkom sledeće nedelje mogao bi takođe izazvati neke jake oluje u mestima, posebno širom Balkana“, kaže on.

Italijanski vremenski portal IlMeteo takođe upozorava na ovu mogućnost, s prognozama oluja u mnogim delovima zemlje u nedelju.

Iako se toplotni talas povlači, temperature će i dalje ostati visoke do kraja meseca. AccuWeather prognozira temperature u niskim do srednjim 30-im stepenima za mnoga mesta u južnoj Evropi do 25. jula.

Koliko ekstremnih toplotnih talasa se još očekuje širom Evrope ovog leta?

S obzirom na veliki vremenski obrazac iza njega, meteorolozi su ovaj trenutni toplotni talas predvideli unapred, sa znacima već krajem juna.

Ali prognoziranje toplotnih talasa - posebno njihove intenzivnosti i trajanja - ostaje izazov, i stručnjaci nisu sigurni šta nas čeka do kraja leta.

Viši meteorolog AccuWeather-a, Tajler Rojz, kaže da je malo verovatno da ćemo videti ponavljanje ove nedelje širom rasprostranjene vrućine od Italije do Ukrajine.

„Verovatnije je da će se lokalizovane ekstremne vrućine (35C+) pojaviti na dan ili dva u tipičnim lokacijama, posebno sredinom avgusta“, dodaje on. „Izgleda da postoji mogućnost da će temperature u drugoj polovini avgusta dostići 30-35C na određeni period.“

Za Lovinskog, veći izazov je komunikacija rizika koji dolaze s produženim toplotnim talasima.

„Ekstremne, a ponekad i rekordno visoke temperature koje smo videli proteklih dana takođe su jasan pokazatelj da klimatske promene pogoršavaju ove toplotne periode“, kaže on.

„Toplotni talasi sada teže da budu intenzivniji, uključujući noćne temperature. Prenošenje tog rizika i kako pripremiti ljude, životinje i infrastrukturu (misleći na klimatizaciju i dodatni pritisak na elektroenergetske mreže, na primer) postaje sve važnije.“

Srbija Danas/Euronews