JANKOVIĆ: Osuđivati žrtve nasilja je kulminacija agresivnih stereotipa u našem društvu
Mlade žene koje su odlučile da prijave različite oblike seksualnog nasilja su naišle na veliku podršku nadležnih, kao i na efikasnost policije.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je da komentari u kojima se osuđuju žrtve koje su javno progovorile o seksualnom nasilju i zlostavljanju, predstavljaju kulminaciju seksizma i agresivnih stereotipa koji decenijama postoje u našem društvu.
"STOJIM UZ MILION ŽENA KOJE SU BILE ŽRTVE": Oglasila se glumica Iva sa najemotivnijom porukom do sada (FOTO)
EMOTIVNA PORUKA GLUMIČINE MAJKE "Ovo je mnogo VIŠE OD JEDNOG SLUČAJA i Milenine lične borbe" (FOTO)
"NAJMLAĐA ŽRTVA JE ZLOSTAVLJANA PRE SAMO DVA MESECA" Advokat objasnio da li će Mikina žena biti predmet istrage
Brankica Janković je rekla da se protekle nedelje u našem javnom diskursu pokazalo da čak i teme kao što su seksualno zlostavljanje i uznemiravanje, kao i žrtve toga, postaju izložene podrugljivim komentarima, omalovažavanjima, čak i preispitivanju ispovesti žrtava o ličnim tragedijama.
- Na takav govor se često gleda kao na nešto nevažno i bezazleno, a posledice mogu biti prilično teške, naročito za devojčice i mlade žene kojima je potrebno više podrške i razumevanja - rekla je Jankovićeva na panelu "(Ne)kultura nasilja".
S druge strane, mlade žene koje su odlučile da prijave različite oblike seksualnog nasilja su, kaže, naišle na veliku podršku nadležnih, kao i na efikasnost policije, što je, ističe, veoma važno.
Ukazala je na to da praksa pokazuje da govor mržnje nije uvek eksplicitan, otvoren i direktan, kao i da su žene vulgarizmima svakodnevno izložene u javnom prostoru, posebno na društvenim mrežama.
Podsetila je na istraživanje Beogradskog centra od pre dve godine koje pokazalo da je od 750.000 komentara na društvenim mrežama, govor mržnje prepoznat u čak 15.000 komentara.
- Kada se taj podatak uporedi sa iskustvima institucije, vidimo koliki je problem. Češće su na meti bile žene, ali su i muškarci često bili izloženi govoru mržnje - rekla je Jankovićeva na panelu u okviru konferenciju Ženske parlamentarne mreže, posvećene stanju rodne ravnopravnosti u Srbiji, pod nazivom "Hrabrost je ženskog roda".
Poverenica je ukazala da su diskiriminacija i diskvalifikacija žena široko rasprostranjene i da se uvrede odnose na godine, fizički izgled, bračni status, profesionalne kompetencije.
Istakla je da se sa govorom mržnje suočavaju sve zemlje EU i da to nije ekskluzivitet Srbije, ali da su, od države do države, na udaru različite grupe.
Podsetila je da je Savet Evrope prošle godine doneo preporuku za sprečavanje i borbu protiv seksizma što, kako je ocenila, govori o tom narastajućem i ozbiljnom problemu u svim društvima.
- Na svima nama je obaveza i odgovornost da sopstvenim primerima stvaramo klimu uvažavanja i poštovanja, da razvijamo kulturu nenasilnog dijaloga i tolerancije, da stvaramo ambijent u kojem je jasno da su seksistički komentari, dvosmislene poruke i omalovažavajući stavovi zabranjeni i u kojem muškarac zna da nije vlasnik žene i da nema pravo da je zlostavlja - naglasila je Jankovićeva.
Dodala je da je za to potrebna i iskrena uključenost muškaraca, kao i da problem neće rešiti cenzura već što više javnih osuda i govora o štetnim posledicama govora mržnje i diskriminatornih izjava.
Jankovićeva je istakla značaj preventivnog delovanja i učenja novih generacija ravnopravnoj komunikaciji i uvažavanju sagovornika i neistomišljenika.
- Da u školama uče sadržaj koji promoviše toleranciju i poštovanje različitosti i da prepoznaju diskriminaciju i sajber nasilja kojeg je sve više. Treba razmisliti i o uvođenju obrazovanja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju - navela je Jankovićeva.
