"TO JE JEDINI PUT" Siniša (21) je izdominirao u Poteri i Slagalici i otkriva KAKO da "POKIDATE" u kvizovima
Manje zabave, a što više čitanja može da dovede do uspeha.
Siniša Vulić, student istorije iz Beograda, domaćoj javnosti je postao poznat zahvaljujući učešću u kvizovima Potera i Slagalica.
"NA NOGAMA SMO SVE VREME" Devojčice u Nišu prati muškarac srednjih godina, roditelji u panici
HITNO POTREBNI DAVAOCI: Iz Instituta za transfuziju mole građane da odvoje vremena da daju krv
STIŽE NAM PROLEĆE I DONOSI LEPŠE DANE: Kreće i letnje računanje vremena, evo kada ćemo pomerati kazaljke na satu
On je izdominirao početkom godine u kvizu Potera kada je zajedno sa svojom ekipom osvojio do sada rekordnu sumu od više od milion dinara. Nakon toga prijavio se za Slagalicu, gde je već ostao primećen u igri "Korak po korak" jer je i tu postigao rekord - odmah je pronašao rešenje i osvojio 30 poena. Prvi korak glasio je: "U tituli je kralja Saudijske Arabije", što ga je odmah asociralo na rešenje - čuvar.
- Za kvizove se interesujem gotovo od kako znam za sebe. Oni su za radoznalog dečaka bili način da dođe do novih saznanja, ali i izvor zadovoljstva kada bi znao odgovore na pitanja koja su predstavljala problem odraslim takmičarima. Naravno, takmičarski karakter ih je takođe činio pogodnim za malog gledaoca željnog zabave - kaže Siniša.
Na pitanje koji je to prelomni trenutak kada čovek zna da ima dovoljno znanja za odlazak u kviz, kaže da je sve individualno.
- Zavisi od učesnika. Neki dolaze u kviz radi zabave i izazova, neki radi novca, a neki, poput mene, da bi ostvarili značajan rezultat "na velikoj sceni". Upravo se gledanjem kvizova i proveravanjem sopstvenog znanja stiče samopouzdanje koje je neophodno za pojavljivanje u kvizu. Vera u uspeh mora da bude jača nego strah od neuspeha. Naravno, takmičar mora biti spreman na mogućnost da sreća ne bude na njegovoj strani, a upravo sreća najčešće bude presudna, iako je znanje, naravno, neophodno - rekao je on.
Često smo svedoci da voditelji kvizova pitaju debitante na koji način su se spremali za kviz. Siniša smatra da je priprema skroz nepotrebna.
- Mislim da je nemoguće spremati se za kvizove, a da je učenje opšte kulture sasvim beskorisno. Kvizovi su mesto gde takmičar pokazuje svoj karakter, radoznalost, sklonost ka novim saznanjima, a ne opsesiju jednom takvom aktivnošću koja ne vodi nikuda. Opšta kultura je beskrajno širok pojam i nemoguće je steći znanje iz iste na silu. Ukoliko tako nešto pokušate, samo ćete tapkati u mestu, jer će odnos onoga što ste saznali i onoga što niste saznali uvek biti jedan prema beskonačno. To je stvar ciljeva. Jedini ispravan cilj na putu saznanja jeste čisto zadovoljstvo i "gašenje žeđi" za novim znanjima, idejama i iskustvima. Upravo je to ono što je mene dovelo. Ne pristajem da moja interesovanja budu sužena kako bih mogao da stanem u nečiju kutiju. Svaki medij koji mi može pomoći da proširim svoje duhovno bogatstvo predmet je mog interesovanja. Jeste kliše, ali je, kao i mnogi drugi klišei, istina: budite ono što jeste i težite da budete bolji u tome, a ne da budete neko drugi. To je jedini put - smatra Siniša.
Nepisano je pravilo da mislimo da oni koji pokidaju u nekom kvizu slobodno vreme provode učeći. Manje zabave, a što više čitanja može da dovede do uspeha. Tu nastaju i zadirkivanja, a na pitanje koje komentare dobija od drugova nakon učešća i da li je u školi bio štreber, Siniša ima diplomatski odgovor.
- Paralelno sa procesom sazrevanja tekao je i proces socijalizacije. U početku nije bilo jednostavno naći pravo mesto za sebe, iz pomenutih razloga. Svaka grupa ima određeni krug interesovanja i nije uvek bilo lako naći pravo mesto. Ipak, kako je školovanje odmicalo, prirodno sam bivao upućen na ljude sve sličnijih interesovanja i tako sam i uspevao da nađem način da iskoristim svoje kvalitete da se nametnem u društvu. Dakle, na ovo pitanje ne postoji jasan odgovor. Postoji samo pređeni put - kaže on.
