JUNAK ZA VOLANOM! Vozač saniteta objašnjava kako je raditi tokom korone: Teže je bilo samo u ratu
Provesti 13 časova u zaštitnom odelu, pod maskom, dok znoj nagriza oči, bez kapi vode, nije nimalo lako, ali izdrži čovek i teže kada pred sobom ima plemenit cilj, a to je da spasi život svome sugrađaninu.
Ispričao je to vozač saniteta u bolnici u Zvorniku Jovo Ilić (61), koji sa svojim kolegama radi bez predaha kako bi svaki pacijent zaražen virusom korona na vreme bio prevezen u zdravstvenu ustanovu.
Svako ko je zaražen ima OBAVEZU DA URADI JEDNU STVAR: Slovenci imaju interesantan način za suzbijanje korone
SADA JE JASNO SA KIM ŠURUJE MILO: Stigle čestitke iz Vatikana, primio pohvale direktno od pape Franje
HRVATSKA I SRBIJA TREBA DA SARAĐUJU: Pupovac najavio da će u ponedeljak biti poznato ime potpredsednika vlade
U vreme epidemije koja ne posustaje, nisu retkost ni situacije zbog kojih ovaj plemeniti čovek i po dva puta tokom dana mora prevaliti put od Zvornika do Banjaluke, kako bi teško obolele prevezao na Univerzitetski klinički centar (UKC) RS.
- Kada obučete zaštitnu opremu, nema nazad dok se posao ne završi. Posao kao posao nije težak, ali u tim skafanderima imate osećaj da gorite. Znoj se sliva niz lice, oči peku, a ne smete ni da ih dodirnete. Nema druge nego da hrabrite sami sebe i izdržite do kraja. Morate, zbog zadatka koji vam je poveren, zbog pacijenta koji je zaražen i kome je u tim trenucima sigurno mnogo teže nego meni, jer ne zna šta će biti sutra - ispričao je Ilić kome su do penzije ostale nepune četiri godine. Za volanom saniteta proveo je 36 godina, teže nego sada kada svakodnevno gleda zarazi u oči, bilo mu je, kako kaže samo u vreme rata.
Iako nekoliko časova dnevno provede bukvalno na izvoru zaraze, za svoje zdravlje ne strahuje, sa osmehom dodaje da je zdrav i da bi on sve to pobedio i da ga, ne daj Bože zadesi.
- Jednoga dana obukao sam zaštitni skafander oko podne i u njemu ostao 13 časova. Sreća pa sam ujutro popio samo šolju kiselog mleka, pa nisam imao potrebe ni za toaletom. Uzalud je zaštita ako je nećemo nositi kako treba. Toga dana morao sam u Bijeljinu, pa prevesti pacijenta u Miliće, a onda su mi na pola puta javili da moram i u Banjaluku, jer nema ko drugi - rekao je Ilić, naglasivši da je teško, ali da se na putu do plemenitog cilja sve izdrži.
Ovaj hrabri čovek nije jedini u porodici Ilić koji već četiri meseca zbog prirode svoga posla gleda koronu u oči i ne ustupa pred njom. Njegova supruga zaposlena je u Službi hitne pomoći, jedan sin lekar u Zvorniku, drugi na specijalizaciji u Banjaluci.
Ilić kaže da na radnom mestu provede i po 24 časa, ali navikao je i ne žali se. Srećan je kaže, što do sada nije bilo komplikacija u putu i nada se da će i dalje na sva odredišta stizati na vreme.
Pomoć građana
Direktor Bolnice u Zvorniku Ivan Popović ispričao je da su zaposleni u borbi protiv Covid-19 preživeli sve i svašta.
- Vozili su zaraženog pacijenta u Banjaluku i proveli čitav dan na putu. Kada ih je glad savladala nisu znali šta da rade stali su pred pekaru i upalili rotaciju jer nisu smeli izaći, svi su bili u zaštitnim odelima. Iz pekare je istrčala radnica da vidi šta se dešava, a kada su rekli da su gladni, doneli su im punu kesu peciva i poželeli sreću u ovoj borbi - ispričao je Popović.