"KAD UĐEŠ U JAMU: NEMA PROZORA, VRATA" Preživeli rudari nerado govore o nesreći: To je deo posla
Dan posle nesreće u rudniku u Aleksincu nije nimalo lakši od jučerašnjeg. Osam rudara pušteno je na kućno lečenje.
Stabilno je zdravstveno stanje devetorice rudara u aleksinačkoj bolnici, kao i trojice koji su na toksikologiji u Nišu. Vlada Srbije uputiće osam miliona dinara pomoći porodicama nastradalih rudara. O riziku koji ovaj posao sa sobom nosi govore kolege, među kojima je i otac najmlađeg povređenog ruda koji ima samo 21 godinu.
Dan posle, rudari nerado govore o strašnoj nesreći koju su preživeli. Naizged nemaju teže povrede, iako je koncetracija metana kojoj su bili izloženi bila velika.
VOZAČ HITNE POMOĆI IZ ALEKSINCA O NESREĆI: ''Od tog momenta mrtve su iznosili i unosili u kola pogrebnih preduzeća''
POBEGAO OD RATA SA RANJENIM BRATOM! Prevelika tuga - Brankov kovčeg nosile njegove kolege rudari (VIDEO)
"NE DOLE, NE DOLE, GDE SADA DA SE VRATIM" Potresni jecaji supruge rudara, plakali čak i sveštenici (FOTO)
- Može ostaviti posledice na respiratorne organe, na funkciju mozga svakako, ali kažem, prateći u ovih 24 sata rudare koji su kod nas, očekujemo da će oni biti dobro, da neće imati takve komplikacije ili da će one biti možda minimalne - rekao je dr Goran Vidić, direktor Opšte bolnice u Aleksincu.
Najmlađi među povređenima ima samo 21. godinu. Njegov otac Saša Mitković rudar je takođe, a rudari su mu bili i deda i pradeda.
- Sad sam upravo bio kod njega, izašao sam, tek sad mislim da ne zna kako se zove. Vidim da su mu dali inekciju, znači nervoza je počela da ga hvata. Mogu da ga razumem, mlad je dečko, šta je njemu bilo u glavi ujutru, preksinoć, to samo on zna i to neću nikad da ga pitam, jer ne mogu to da ga pitam - gledao je smrt u oči - rekao je Mitković.
Saša kaže da je teško pristao na sinovljevo nagovaranje da i on postane rudar, svestan rizika posla.
- Svi mi kad ulazimo u jamu, mi ne razmišljamo o tome, ne razmišljamo, jer kad uđeš u jamu tu si gde si, jedan ulaz, jedan izlaz, nema vrata, nema prozora, nema ništa. Navikli smo na to, godinama radimo, evo i moj sin je navikao - dodaje Saša.
O teškom, rizičnom poslu govore i kolege koje obilaze povređene, donose pakete, žele da daju podršku.
- Nesreće su nažalost u ovom poslu jedan deo posla, da tako kažem, ali kad god se desi - nikome nije lako, i svi smo na neki način i tužni i umorni od posla ali mora da se ide napred - rekao je Vladica Bobičić iz sindikata "Nezavisnost".
U Aleksincu, Sokobanji i Trgovištu proglašen je dan žalosti zbog stradalih sugrađana, najmlađi među njima bio je 1991. godište.
