KAKO LEČITI ANEMIJU? Svako drugo dete u Srbiji je anemično! Doktor objašnjava KOJI SU UZROCI
U zemljama u razvoju, u koje spada i Srbija, od anemije pati čak 40 odsto dece uzrasta do pet godina.
Anemija u dečjem uzrastu je češća nego što se misli. U razvijenim zemljama, od malokrvnosti pati svako deseto dete uzrasta do dve godine. U zemljama u razvoju, u koje spada i Srbija, od anemije pati čak 40 odsto dece uzrasta do pet godina.
ŠTA KADA SE IZGUBITE NA PLANINI? Ljudi nepripremljeni izlaze na staze, Gorska služba UPOZORAVA
"ŠPANSKA OLUJA" STIGLA U SRBIJU - Da li nam preti LEDENO DOBA? Srpski meteorolog otkrio detaljnu prognozu
"KADA SE MRTAV VIRUS UBRIZGA U RUKU..." Kako kineska vakcina razvija imunitet i šta je razlikuje od američke
O najčešćim uzrocima anemije kod dece i o načinima lečenja je govorio primarijus dr Boris Kovačević.
- Najčešći uzrok anemije kod dece je deficit gvožđa. Ovaj tip anemije stručno se naziva sideropenijska anemija (u 'prevodu' - malokrvnost izazvana smanjenim ugrađivanjem gvožđa u eritrocite) i to je problem koji je prisutan kod oko dve milijarde ljudi. U razvijenim zemljama ovaj problem ima 3 do 5 odsto dece uzrasta do dve godine, a u zemljama u razvoju, u koje spada i Srbija, sideropenijska anemija beleži se kod 40 odsto dece uzrasta do 5 godina. To znači da gotovo svako drugo dete mlađe od pet godina u nekom trenutku pati od nedostatka gvožđa. Anemija je, dakle, frekventan problem, i zdravstveni i socio-ekonomski - kaže dr Kovačević.
NAJČEŠĆE VRSTE ANEMIJA
Sideropenijska: nastaje usled nedostatka gvožđa. U pitanju je malokrvost zbog smanjenog ugrađivanja gvožđa u eritrocite. Hemolitička: opna eritrocita je slaba, pa crvena krvna zrnca lako pucaju. Megaloblasna: ako nema dovoljno folata (vitamina B kompleksa) eritrociti postaju veliki i nepravilnog oblika, ali slabo funkcionalni.
Deficit gvožđa ne znači samo anemiju, gvožđe je neophodno i za sistemske funkcije u organizmu, pa nedostatak ovog mikronutrijenta može dovesti i do poremećaja u funkcionisanju drugih organa.
- Oko dve trećine ukupne količine gvožđa u organizmu vezano je za hemoglobin. Preostala trećina deponuje se u jetri, slezini, limfnim čvorovima... Gvožđe je od presudne važnosti za transport kiseonika, ali ono ima ulogu i u enzimskim procesima u organizmu, u radu jetre, sintezi mijelina, funkcionisanju neurotransmitera. Kad to sve uzmete u obzir, jasno je zašto je kod nedostatka gvožđa takva klinička slika: deca su apatična, bezvoljna, pospana - uticaj na nervni sistem, smanjena je fizička aktivnost, niska je tolerancija na napor - zbog otežanog rada jetre, u na kraju imate i otežan rad srca i pluća zbog nedostatka kiseonika. Kod anemije, dakle, imate celokupnu patnju organizma izazvanu nedostatkom gvožđa - objašnjava dr Kovačević.
Šta može da bude uzrok nedostatka gvožđa?
- Najčešći uzrok je nedovoljan unos, što se naročito često dešava u periodima brzog rasta dece, kad imamo disproporciju između potreba organizma i mogućnosti preuzimanja iz hrane. Takođe, i određena oboljenja digestivnog trakta mogu da budu uzrok nedostatka gvožđa jer mi hranom unesemo gvožđe, ali ono ne može da bude preuzeto zbog oštećenja sluzokože creva. Treći uzrok je gubitak ili krvarenje - kaže dr Kovačević.
- Novorođenče se rađa sa rezervama gvožđa koje su pasivno prenete od majke, i te rezerve, deponovane u jetri, dovoljne su do četvrtog, ili šestog meseca. To je 'kapital' koji mama pokloni svom detetu, pod uslovom, naravno, da mama nije bila anemična u trudnoći. Dakle, ako mama nije bila anemična, ako je dete rođeno s normalnom težinom, u terminu, sideropenijska anemija ne može da se javi u prvoj trećini ili prvoj polovini prve godine.
Kako se postavlja dijagnoza?
- Ako roditelji primete da je dete ubledelo, ako primete apatiju, promene u ponašanju i posumnjaju na malokrvnost, treba da se obrate pedijatru. Dijagnoza se postavlja u nekoliko koraka: uzima se anamneza, od roditelja se uzimaju podaci o navikama u ishrani, ali i o eventualnim promenama u ponašanju deteta, a zatim se radi fizikalni pregled, pri čemu se naročita pažnja obraća na eventualno bledilo kože i vidljivih sluzikoža. Na anemiju ukazuje i 'usporenost' deteta, fizička i psihička. Nakon toga, uzima se uzorak krvi, radi se krvna slika, biohemija i serumsko gvožđe - objašnjava dr Kovačević.
Zona loše ishrane: Kozje mleko je TOKSIČNO za decu
Za nedovoljan unos gvožđa kriva je jednolična ishrana, brza hrana, konzumacija namirnica siromašnih gvožđem ili namirnica koje uopšte nemaju gvožđe, a ljudi nemaju ta saznanja i daju ih deci. Recimo, "čuveno" kozje mleko u sebi nema folate, osnovnu gradivnu supstancu za izgradnju tkiva. A roditelji ga, podstaknuti pogrešnim verovanjem u "čudotvornost" kozjeg mleka, daju deci. U takvim slučajevima, kad je primarno mleko koje dete pije kozje, može doći do teških folat-zavisnih megaloblastnih anemija, takvih da čak bude potrebna i transfuzija krvi. Kozje mleko je zabranjeno u ranom uzrastu, toksično je za decu. Ovo mleko je mleko za odrasle, stare, one koji se bore za život, koji imaju maligne bolesti, ali NE za decu.
A ako je krvna slika dobra a nivo gvožđa nizak?
- Anemija je vrlo podmukla bolest, jer krvna slika može dugo vremena polako da pada, a da se organizam adaptira na te niske vrednosti. Ponekad se dešava da dugo nema ispoljavanja simptoma, iako je dete uveliko u problemu - objašnjava dr Kovačević.
- Kad je krvna slika dobra, a nivo gvožđa nizak, to ukazuje da postoji opasnost od razvoja anemije. Sledeća faza, u kojoj i dalje ne mora da bude očiglednih simptoma anemije, je da i dalje ima dovoljan broj eritrocita, ali hemoglobin pada... I to je onda klasična hipohromija: radi 'fabrika' u koštanoj srži, prave se eritrociti, ali se ne ugrađuje hemoglobin jer nema gvožđa i onda eritrociti idu 'prazni' na periferiju. Taj raskorak između vrednosti eritrocita i hemoglobina je takođe međufaza, koja vodi u pravu malokrvnost, kada rezultati pokazuju pad i količine hemoglobina i broja eritrocita.
Najčešći simptomi
Dva najčešća simptoma anemije su bledilo (naročito unutrašnjosti očnih kapaka i nokatnih ploča) i malaksalost (koja može biti praćena i gubitkom apetita, razdražljivošću ali i potištenošću).
Kako se leči anemija?
- Anemije izazvane nedostatkom gvožđa su najčešće, a leče se, na svu sreću, prilično jednostavno. Korekcija ishrane uz dodatak preparata gvožđa dovodi do potpunog izlečenja kod većine dece. Nakon saniranja osnovnog problema, koštana srž se relativno brzo oporavlja. Ostali tipovi anemija leče se nadoknadom obnoga što nedostaje, recimo vitamina B12 ili folne kiseline.
Šta je "prva mera" u lečenju?
- Kad se konstatuje anemija, prva terapijska mera je redukovanje unosa mleka. Ovo se, naravno, odnosi na decu koja su na adaptiranom mleku, ili, što je kod nas zbog standarda relativno često, na dvotrećinskom kravljem mleku. Ako dete sisa, vi mu ne možete redukovati unos mleka, ali ako je na dohrani, u slučaju anemije prvo se ograničava unos mleka na do 500 mililitara u toku dana, a u težim slučajevima i na 300 mililitara. Stvar je u tome što povećana količina unosa mleka koje nije majčino može da ometa resorpciju gvožđa koje dete dobija nemlečnom ishranom. I to ograničenje traje dok se ne uspostave normalne vrednosti eritrocita, hemoglobina i gvožđa - objašnjava dr Kovačević.
Kravlje mleko u prvoj godini
Ukoliko dojenje nije moguće, a finansijsko stanje ne dozvoljava davanje adaptiranog mleka (koje bi bilo bolja zamena za dojenje), detetu se u prvoj godini može davati kravlje mleko, ali ono MORA da bude dvotrećinsko (na 100 mililitara mleka ide 50 mililitara vode), zbog teške disproporcije u sastavu kravljeg i majčinog mleka.
- U prvim fazama, kad je gvožđe nešto niže, i rezultati pokazuju manje defekte u krvnoj slici, naročito ako se zna da je i majka u trudnoći bila anemična, situacija se može popraviti korekcijom ishrane. Uz redukciju unosa kravljeg mleka, trebalo bi pojačano detetu davati hranu koja je bogata gvožđem: žumance, crveno meso i tamnozelena povrća. Ako to ne pomogne, uvode se preparati gvožđa, tokom šest do osam nedelja. Zatim se ponavljaju analize krvi, i ako je krvna slika u redu, terapija se ukida. Ali, jako je važno da roditelji i nakon normalizacije krvne slike nastave da vode više računa o ishrani deteta, poštujući preporuke pedijatra - kaže dr Kovačević.
I bez anemije, deficit gvožđa mora da se leči, jer može da dovede do promena u centralnom nervnom sistemu, lošeg razvoja mijelina i neurotransmitera u mozgu, što vodi u promene u ponašanju i mentalnom razvoju deteta. Kod male dece manjak gvožđa se manifestuje apatijom, a kod starije može da dođe i do poremećaja intelektualnih funkcija.
Odstupanja u ponašanju ponekad mogu biti vrlo upadljiva, nalik poremećajima iz grupe onih koji se povezuju s autizmom, a da detetu zapravo samo fali gvožđa.
Nedostatak gvožđa utiče i na respiratorni sistem. Ponekad čak može dovesti do respiratorne afektivne krize - zacenjivanja. Jedan od uzroka tog afektivnog plakanja, kad deca bukvalno gube dah, ponekad čak i poplave može, dakle, biti i anemija.
Iako zvuči zastrašujuće, utešno je to što su svi ovi simptomi reverzibilni: dete primi terapiju gvožđem i sve se vrati u normalu.
