OVA MERA BI DECU I MLADE SPASILA OD KLADIONICA: Uvođenje kladioničarskih kartica u Srbiji bi drastično smanjilo broj zavisnika od kocke
Srbija je u poslednjih nekoliko godina postala Meka kladioničarske industrije.
Zbog broja kladionica na teritoriji naše zemlje i broja patoloških kockara, u martu 2020. godine stupio je na snagu Zakon o igrama na sreću, koji je trebalo da uredi do tada neuređeno tržište kladionica u Srbiji. Međutim, iako je Zakon donet, od tada do danas, i to samo u Beogradu na Klinici za bolesti zavisnosti, lečilo se i leči više od hiljadu patoloških kockara. Zastupljenost ovog poroka kod maloletnika je takođe u porastu, rapidnom i opasnom!
DA LI STE VI NORMALNI?! Uprava za igre na sreću nam TRAŽI NOVAC da bi potvrdili da li neka od kladionica krši zakon?
MALOLETNICI U KANDŽAMA KOCKE, A KLADIONICE TIK PORED ŠKOLA! Istražili smo i pitali PinnBet da li ovako krši zakon, a ostali bez odgovora - objašnjenje izbegava i Uprava za igre na sreću
Iako je u Zakonu o igrama na sreću navedeno da udaljenost kladionice od zgrade obrazovnih ustanova (osnovnih i srednjih škola) ne može biti manja od 200 metara, kao i da udaljenost između dve kladionice ne može biti manja od 100 metara, u praksi to ne izgleda tako, pa su škole neretko okružene velikim brojem kladionica i igračnica, koje se nalaze jedna pored druge.
ZATVARANJE KLADIONICA UKOLIKO KRŠE ZAKON
Za one koji krše pravila propisane su i drakonske kazne, i to, da se od 100.000 dinara (oko 850 evra) do dva miliona dinara kazni pravno lice koje priređuje igre na sreću u automat klubu ili kladionici na udaljenosti manjoj od propisane. U njemu je i odredba u kojoj se između ostalog navodi da se može doneti rešenje o oduzimanju odobrenja priređivaču posebne igre na sreću - klađenja ukoliko prestane da ispunjava zakonom propisane uslove. Međutim, i pored propisanih novčanih kazni problemi nisu rešeni, pa se čak preko 30 kladionica samo u Beogradu nalazi na manje od 200 metara od škola.
Zbog evidentnih problema sa neregulasanim kockanjem u Srbiji i brojem maloletnih i punoletnih patoloških kockara jasno je da su izmene Zakona o igrama na sreću neophodne. Stručnjaci su saglasni da bi se sa drugačijim pristupom i propisanim pravilima kojih bi kladionice bile u obavezi da se pridržavaju, broj kockara koji se odlučuju na radikalne poteze i čine krivična dela smanjio.
UVOĐENJE OBAVEZNE KLADIONIČARSKE KARTICE U SRBIJI
Kao dobro rešenje, a po uzoru na zakone zemalja EU, jedan od predloga je da se uvede obavezna kladioničarska kartica za uživo i onlajn klađenje, a posedovanje iste bi bio osnovni uslov za bilo kakav vid klađenja. Odnosno, samo lica koja imaju kladioničarsku karticu će moći da se klade bilo uživo, bilo onlajn.
Personalizovana kladioničarska kartica bi bila izdata od strane Uprave za igre na sreću, koja je u nadležnosti Ministarstva finansija, a sadržala bi osnovne lične podatke i fotografiju punoletnih lica koja žele da se klade. Preko kartica, Uprava za igre na sreću mogla bi da evidentira i vrši monitoring svake kladioničarske aktivnosti na teritoriji Srbije. Što bi značilo da bi baza podataka lica kojima je izdata kladioničarksa kartica bila dostupna samo Upravi, odnosno nadležnom ministarstvu koje bi na taj način definisalo dozvoljeni limit klađenja na osnovu prihoda pojedinaca. Uprava bi definisala dnevni i mesečni limit koji pojedinac može da potroši igrajići igre na sreću, a koja ne bi uticala na njegovo normalno funksionisanje u društvu (čime bi se sprečilo pozajamljivanje novca od zelenaša, ili izvršenje krivičnih dela kako bi se obezbedila novčana sredstva za kockanje)
Po uzoru na austrijske zakone, a kako bi kontrola kladioničarskih aktivnosti bila moguća, neophodno je i sistematsko umrežavanje Uprave za igre na sreću sa svim kladionicama na teritoriji naše zemlje.
Kako bi se smanjio broj patoloških kockara, po uzoru na vrlo efikasne zakone u Nemačkoj, potrebno je i ograničavanje klađenja na osnovu ličnih podataka lica koji bi bili dostupni samo Upravi za igre na sreću, a koja bi preko sistema kladioničarskih kartica određivala dnevne i mesečne limite klađenja.
Na osnovu materijalnog stanja, ličnih dohodaka i starosnog doba, odredili bi se dnevni i mesečni novčani limiti, ali i vreme koje određeno lice sme da provede u kladionici.
BEOGRAĐANKA UKRALA OD FIRME 55 MILIONA I SVE PROKOCKALA
Zbog problema sa kockanjem, patološki zavisnici se odlučuju na radikalne poteze. Stručnjaci kažu da su skloni impulsivnim ispadima, a usled stalnog stresa u kom žive, postaju skloniji agresivnom ponašanju koje može eskalirati u fizičko nasilje. Slučaj koji se nedavno dogodio u Beogradu govori o tome da zavisnici ne prezaju ni od činjenja krivičnih dela.
U Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu saslušana je Beograđanka (42) zbog sumnje da je proneverila novac dva privredna društva, koji joj je bio poveren u radu i sebi pribavila korist od oko 55,9 miliona dinara, za koliko je nanela ukupnu štetu privrednim društvima, a nezvanično se saznaje i da je veći deo novca potrošila na online klađenje.
Proverama je utvrđeno da je u jednoj kladionici, na nalogu otvorenom na njeno ime, vršila uplate za online klađenje i u navedenom periodu potrošila ukupno 53.719.649 dinara.
POSLEDICE NEEFIKASNOG ZAKONA I JOŠ NEEFIKASNIJEG SPROVOĐENJA
Koliko su neodgovornost priređivača igara na sreću, kršenja zakona i pronalaženja rupa u njemu opasni, pokazali su i alarmantni podaci Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Od početka 2020. godine do septembra 2022. godine čak 16 maloletnika zavisnih od klađenja lečilo se na Institutu, dok najmlađi zavisnik ima svega 12 godina!
Direktorka SOS centra, dipl. psiholog i psihoterapeut Jelena Manojlović za portal Srbija Danas kaže da bi metod uvođenja kladioničarskih kartica bio veliki pomak u rešavanju problema kockanja u Srbiji, ali da treba da predstavlja samo prvi korak u jednom kompleksnom procesu.
- Kao psihoterapeut koji se vec 15 godina bavi odvikavanjem od patološkog kockanja i kao lični svedok sve većeg broja kockara u Srbiji, smatram da bilo koji oblik prevencije, kao uvođenje kladioničarskih kartica, jeste veliki pomak u rešavanju problema kockanja u Srbiji. S obzirom da prevencija i edukacija o patološkom kockanju maltene ne postoji, svaki korak treba da bude pozdravljen i prihvaćen. Lično smatram da ovo treba da bude samo prvi korak, i da može da dovede do određenih pomaka, al da nikako ne sme stati na ovome - kaže psiholog Jelena Manojlović.
Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje Prim. dr Ivica Mladenović govori o ozbiljnom problemu zavisnosti od kockanja i sistemskim potrebama koje bi mogle da utiču na podizanje svesti društva i eventualnoj prevenciji sve većeg broja zavisnosnika od kockanja:
- Problem kockanja prisutan je u ljudskom društvu od pamtiveka, a kao dijagnostička kategorija definisan je krajem XX veka. Izuzetno je teško u jednom demokratskom društvu rešiti problem kockanja, jer je čovek Homo ludens, a s druge strane zloupotreba priče o ljudskim pravima još više smanjuje manevarski prostor za rešavanje ovog važnog problema. Smatram da probleme treba rešavati sistemski, a u ovom slučaju to znači rad na osnaživanju porodice, rekonstrukcija obrazovnog sistema (na globalnom nivou) i definisanje sistema vrednosti. Pravna država i adekvatan životni standard se podrazumevaju. Sa preduslovima koje sam naveo mi dobijamo društvo zrelih i odgovornih ljudi, ali nažalost jako smo daleko od toga. S druge strane igre na sreću su nepresušan izvor novca, a samim tim i moći, tako da je jako diskutabilno da li uopšte postoji šansa da se postigne konsenzus u vezi rešavanja problema patološkog kockanja.
- Naša realnost je takva da baratamo sa polurešenjima, a kladioničarske kartice su jedno od njih. Evidentno je da to nije suštinsko rešenje, ali u datoj situaciji složiću se da možda prestavlja dobro prelazno rešenje. Kada pojedinac nije sposoban da brine o sebi, sistem je dužan da preuzme tu brigu, što predstavlja psihološku pozadinu kladioničarskih kartica. Patološko kockanje postaje jedan od primarnih problema današnjice, i neophodna je hitna reakcija. Posebno ističem da je problem online kockanje, i nadam se da su ljudi iz Uprave ua igre na sreću mislili i o tom aspektu problema.
- Ovakav potez može teoretski da smanji broj patoloških kockara, ali samo ako je strateški podržan adekvatnom kampanjom i senzibilizacijom stanovništva za problem zavisnosti od kockanja. Naravno, pod uslovom da postoji jasan sistemski okvir koji sprečava zloupotrebu, odnosno nadzire sprovođenje ove odluke. Na visoko hipotetičkom nivou to može da smanji i broj kriminalnih radnji, ali treba imati na umu da će se verovatno pojaviti novi oblici kockanja koji će gledati da zaobiđu ova ograničenja, jer zavisnost od kockanja predstavlja ne samo bolest već i stil života, koji se suštinski bazira na strukturi ličnosti pojedinca. Osim strukture ličnosti, treba pomenuti i adiktivnost igre (najveću ima rulet pa je zabranjen u mnogim zemljama), ali i dostupnost kockanja (kockarnica i online kazina) koja je u ovom tenutku više nego dostupna - kaže Prim. dr Ivica Mladenović.
