KLIMATSKA KRIZA U SRBIJI! Ne očekujte ekstremno toplu zimu, EVO šta brine stručnjake - ovakvo vreme sa sobom nosi posledice
Klimatska kriza je verovatno dovela do povećanja temperature širom naše planete. Goran Mihajlović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda ističe da trend porasta temperature traje već 20-30 godina, što sa sobom nosi posledice.
Polemiše se i o tome da li će ova zima biti najtoplija do sada. Hoće li se deca u Srbiji ove godine radovati zimskim čarolijama? Ipak, napominje da taj porast nije linearan - da nije svake godine sve toplije, kao i da nije svako godišnje doba toplije u odnosu na prethodnu godinu.
RHMZ SE HITNO OGLASIO: U jednom delu Srbije danas vetar olujnih udara (FOTO)
OBRATITE PAŽNJU! Stručnjaci tvrde da ZBOG OVOGA ljudi izazivaju saobraćajke - može dovesti do ozbiljnih bolesti
KROTAK PREMA MALOM ČOVEKU, NEUSTRAŠIV PRED MOĆNIMA! Danas vernici pale sveće i mole se VELIKOM SVETITELJU
- Prošle godine imali smo, recimo, tipičnu zimu, nešto manje snega nego osamdesetih, ali tipična zima. Dve zime pre toga gotovo da nije bilo snega, samo jedan dan sa snežnim pokrivačem, i to u februaru - navodi Mihajlović.
Kada je reč o ovoj godini, Mihajlović kaže da ne očekujemo ekstremno toplu zimu, ali da se očekuje da će prosečna temperatura biti za jedan stepen viša, a padavine će biti u granicama proseka. Na planinama će biti snega, ali u nižim predelima neće moći da se uživa u zimskim čarolijama.
- Na Kopaoniku smo 21. novembra imali 10 centimetara snega, trenutno je 4-5 centimetara. Sredinom sledeće nedelje i u prvoj dekadi januara imaćemo snežne padavine na planinama. Zasad možemo reći da nema izgleda za ozbiljniji snežni pokrivač u nižim predelima. Sankanje i grudvanje će izostati ove godine. Imaćemo pojavu, da kiša ujutru na širem području grada pređe u susnežicu, i da to zabeležimo kao pojavu, ali ne sneg za pravo zimsko uživanje - rekao je Mihajlović.
Ubrzano topljenje leda na Antarktiku, šokiralo je stručnjake i javnost. Gledali smo i snimak odlomljenog ledenog brega dvostruko većeg od površine Vašingtona, a usled topljenja glečera pojavilo se i novo ostrvo na Antarktiku.
- Odgovor na klimatske promene mora biti globalan jer jedna zemlja svojim delovanjem može da učestvuje, ali to neće imati pravi efekat, mora biti na globalnom nivou. Postoji dosta neslaganja da se usaglase stavovi, videli smo na konferenciji KOP-27 u Šarm el Šeiku. Pokušava se da se koliko-toliko smanje emisije gasova da bi se porast temperature ograničio na do dva stepena, što se smatra prihvatljivom granicom - zaključio je Goran Mihajlović.
