KO JE BIO VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ? Čovek između dve istorije
Vladika Nikolaj Velimirović (4. januar 1881 - 18. mart 1956) je bio episkop Srpske pravoslavne crkve, teolog, filozof.
Rođen je u selu Lelići, kod Valjeva, u porodici zemljoradnika. Nakon završetka valjevske gimnazije upisuje beogradsku Bogosloviju, gde biva zapažen kao učen mladić, okupiran Njegoševom mišlju.
Patrijarh će tokom litije služiti pomen postradalim đacima, mladima i svim žrtvama nasilja
POMAGALI KULTURNI NAPREDAK SLOVENA: SPC i vernici obeležavaju praznik Svetih Ćirila i Metodija
Posebna izjava patrijarha Porfirija: Izrečene teške neistine i klevete na račun Crkve
Napisao je delo "Religija Njegoševa" u kom se bavi, ne samo kompleksnošću Njegoševog stvaranja, već i samog Petra II Petrovića Njegoša, ne prezajući od toga da ga u istom dahu naziva i pesnikom i filozofom, i skeptikom i teistom.
"Njegoš je i artist i moralist, i skeptik i teist, i pesimist i darvinist i biblioverujući...I sve to, naravno, izgleda kontradiktorno, naročito onome ko je život posmatrao samo s jedne tačke i na jednoj strani: čoveku sa većim životnim iskustvom manje će se svi ovi iskazi o svetu učiniti protivrečni."
Duboko razumevanje Petra II deluje kao da dolazi iz svesnosti vladike Nikolaja da je i on sam neko ko može neukom oku delovati protivrečan.
Nemogućnost da se on stavi na jasnu stranu istorijskih događaja izazvalo je da i srpski narod ima podeljeno mišljenje o vladici Velimiroviću.
On je bio vojnik među monasima, književnik među filozofima, učeni među neznavenima, logoraš među nacistima, nacista komunistima.
Vladika Nikolaj imao je dva doktorata, oba stečena na prestižnim univerzitetima - na starokatoličkom fakultetu u Bernu u Švajcarskoj, a drugu doktorsku tezu zaradio je na filozofskom fakultetu u Oksfordu.
Po povratku iz inostranstva u Srbiju nijedna diploma mu nije bila priznata.
"OBEZGLAVITI VRH SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE"
Optuživan je za nacionalističke ideje, koje svakako među obrazovanim svetom nisu ništa drugo do antiteza globalizmu, ali i za nacističke pobude.
Vladika Nikolaj Velimirović, reklo bi se paradoksalno, i pored takvih optužbi za njegovo političko delovanje, završio je u nacističkom logoru kao zarobljenik.
Prvobitno su Nemci, s početka 1941. godine, dobili naređenje, koje je sproveo u delo general Aleksandar for Ler:
- Uništiti srpsku inteligenciju, obezglaviti vrh Srpske pravoslavne crkve, i to u prvom redu patrijarha Dožića, mitropolita Zimonjića i episkopa žičkog Nikolaja Velimirovića, kao i kaluđere i monahinje srpskih manastira - bilo je naređenje Adolfa Hitlera.
Kada su okupirali zemlju, odmah su vojne i policijske snage upale u Žiču i izolovale Vladiku Nikolaja. 12. jula 1941. godine uhapsili su ga i prebacili u manastir Ljubostinju u zatočeništvo.
Pred kraj rata, 15. septembra 1944. godine, Vladiku Nikolaja i Patrijarha Gavrila sproveli iz manastira Vojlovice u zloglasni koncentracioni logor Dahau u Nemačkoj. Bili su jedina dva crkvena velikodostojnika u Evropi koji su zarobljeni od strane nemačke vojske.
NADČOVEK I SVEČOVEK
Jedan od filozofa koji se smatrao važnom inspiracijom Hitleru i nacističkim idejama Fridrih Niče, napisao je poznato delo "Tako je govorio Zaratustra" u kojem se po prvi put imenuje ideja Nadčoveka.
Nadčovek je potom poslužio kao idejni temelj za verovanje u nadmoć Nemaca kao pripadnika arijevske rase.
Vladika Nikolaj je, kao odgovor Ničeovom nadčoveku, napisao svoje delo "Reči o svečoveku". Svečovek je suprotnost nadčoveka.
"Svečovek je ono što ne laže u lažovu, i ne krade u lopovu, i ne pali kuće u palikući; što ne ruši u osvajaču, i ne bludi u bludniku, i ne plaši se u plašljivcu, i ne tvrdiči u tvrdici, i ne strepi u samrtniku. Ono je Svečovek. Nadčovek je zidao kule na neravnim temeljima spoljašnje razlike sveta. Zato su mu se kule i survale."
REHABILITACIJA
U drugom delu svog života i stvaranja on odbija svaki oblik površnog zapadnjaštva koje se izrodilo u srpskom narodu i inistira na pravoslavnim vrednostima i tradiciji.
Ipak, obrazovani ljudi sa svih strana podeljenog sveta imali su pohvalne reči za vladiku. Tako je i načelnik engleske armije izjavio posle Prvog svetskog rata, da je "Otac Nikolaj bio treća armija" za srpsku stvar.
Rehabilitacija vladike Nikolaja počinje sredinom osamdesetih godina, kada namučena SPC počinje da se oporavlja i raste nakon komunizma.
Tada mlada snaga Crkve, blaženopočivši mitropolit Amfilohije i episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije, pišu hvalospeve vladici Nikolaji i održavaju sećanje na, sa svih strana osuđenog, vladiku Nikolaja.
Mošti vladike Nikolaja prenete su u Srbiju 12. maja 1991. godine, u danima kada je otpočinjao rat na teritoriji bivše Jugoslavije.[24] Njegovi posmrtni ostaci su preneti iz Libertivila u Lelić, gde je sahranjen u crkvi, koja je njegova zadužbina.
19. maja 2003. godine Sveti arhijerejski sabor SPC jednoglasnom saborskom odlukom kanonizuje vladiku Nikolaja Velimirovića za sveca.
