Ko je napisao pismo Marka Milićeva? Niz nelogičnosti ukazuju da NIJE ON

U julu 2014. godine Marko Milićev (38) je "mini-kantrimenom" pokosio Luku Jovanovića (21) na Brankovom mostu i pobegao sa lica mesta. Tek četiri godine kasnije, obratio se javnosti povodom nesreće, pismom koje je izazvalo veliku pažnju. Stručnjaci su ga analizirali.

Po njihovom mišljenju, Milićev nije sam pisao pismo, već mu je u tome neko drugi pomogao, najverovatnije advokat. Takođe, sagovornici navode da "ono nije autentično, da se nije pokajao do kraja i da se po rukopisu vidi da je u pitanju ohola osoba".

Veoma pedantno, "mirnom rukom", ispisano ćirilicom i potpisano latinicom, pismo je otvorilo mnoga pitanja:

"Da li ga je on pisao ili neko drugi - da li je lažno?", "Šta ono o njemu govori?", "Da li mu je bilo bitnije da pokaže koliko je pismen ili da se u njemu vidi kajanje?", "Tek na kraju se obratio i izvinio porodici - da li to znači da mu je to najmanje važno?", "Šta je njime hteo da postigne?"...

Izraze koji su korišćeni u pismu, a koje možete da pogledate na dnu teksta, kao i preispitivanje svojih prava izazivaju sumnju ko stvarno stoji iza pisma.

- Pismo je napisano po instrukcijama advokata. Krivci se uglavnom brane ćutanjem, dok im advokati ne kažu suprotno. Iz tog razloga mislim da nije autentično i da je pripremljeno. Drugi razlog što to mislim je pominjanje njegovih prava u smislu, kako je on naveo, da je njegovo "dovođenje" iz Kine protivpravno. Da ga je on napisao ne bi se setio da pominje svoja prava. To je baš pravna odbrana - započela je razgovor psiholog Jovana Jovanović.

Milićev je naveo u pismu da je njemu učinjena nepravda jer su mediji objavili samo nekoliko rečenica iz njegove izjave koja je na suđenju trajala četiri sata... Da je na sud "vršen pritisak"... Započeo je sa time kako je bilo njemu, a ne porodici koja je ostala bez sina. Njih je tek na kraju pomenuo.

- Po društvenim normama bilo bi ispravno da se prvo izvinio porodici, ali kad je on udario mladića, već su bile srušene društvene norme. Sam redosled pisma više ide po strahu i potrebi, on govori da je gledao prema sebi prioritete, a ne prema Luki Jovanoviću, događaju, javnosti. A, obraćanje javnosti je pokušaj očuvanja samopoštovanja u društvu - objasnila je sagovornica.

Vozač "kantrimena" je nakon toga osetio "moralnu" obavezu da napiše da porodice Divac, Vučić, Stefanović, Bajrušević i sve one koje su pominjane u javnosti nemaju nikakvu vezu sa vozilom ili udesom. To odgovorno tvrdi. I nikako nije želeo da otkrije čija su kola. Osetio je potrebu da prvo zaštiti navedene porodice, pa tek onda žrtvinu.

- Verovatno da nije hteo da otkrije čiji je auto da ne bi urušio ugled ljudi koji nemaju veze sa tom pričom - napomenula je Jovana Jovanović psiholog.

Prema njenom mišljenju, njegov moral je verovatno bio pod upitnikom i pre događaja na Brankovom mostu. Ona takođe smatra da se jeste pokajao, ali ne do kraja. Jer da je ono iskreno, ćutao bi i kajao se, a ne bi pominjao svoja prava.

Pismo je napisano štampanim ćiriličnim slovima, a potpisano latinicom. To ukazuje, kako navodi grafolog, da ne koristi verovatno štampani rukopis stalno u svojoj prepisci. A sam potpis najviše govori o njegovoj ličnosti.

- Prenaglašeno početno slovo imena ukazuje na oholost, veru u sebe koju prati oreol vlastitog samopoštovanja. Estetska oblikovanost potpisa ukazuje na dobar ukus i razvijena estetska osećanja. Potezi puni zamaha ukazuju na živahnost, unutrašnju užurbanost, spremnost za delovanje, ekstravertnost. Originalne veze u potpisu ukazuju na inteligenciju i aktivnost u širem smislu - započeo je za Jovan Krstić diplomirani psiholog i sudski veštak - grafolog.

Kako navodi ovaj stručnjak, analiza štampanog rukopisa je nepotpuna, jer je Milićev možda namerno koristio ovakva slova da bi bio bolje shvaćen. Štampana ćirilična slova lakše se čitaju, a zvanično pismo Srbije treba svi da znaju. Takođe, postoji mogućnost da je štampanim ćiriličnim slovima hteo da svoju poruku izrazi na jasan i precizan način.

Ali, ako ga nije upotrebio iz tih razloga, onda njegova analiza pokazuje kakva je on osoba.

- Pri opštoj opservaciji na prvi pogled, potpuno ispunjen prostor u pismu ukazuje na štedljivost, okrenutost materijalnim dobrima, ali kod njega ne postoji sklad u raspodeli materijalnih i duhovnih dobara koje poseduje. Uz to, postoji problem u emocionalnom investiranju, pružanju ljubavi i emocionlanom vezivanju. Na tom planu je sklon više da prima nego da daje.

Na socijalnom planu ima problem u neposrednom sklapanju prijateljskih odnosa i uključivanje u društvene aktivnosti - objasnio je sagovornik.

Sam način i reči koje su korišćene u pismu navodi na sumnju da ga Milićev nije ni pisao. Izdvaja se nekoliko izraza u rečenicama koje je Milićev koristio u "svom" pismu, a koje se uglavnom koriste u uskostručnim krugovima ili oni koji poznaju sudsku terminologiju, ali što se ne koristi u svakodnevnom govoru običnog čoveka:

INTERES građana, moji BRANIOCI (a ne advokati), KAMOLI, POSTUPAJUĆI tužilac, PROTIVPRAVNODOVOĐENJE iz Kine (izručenje iz Kine), ZAŠTITA ZAKONITOSTI, IOLE, IZREKAO umesto doneo presudu, PUBLICITET, delo kao SITUACIONO i NEHATO, PROIZVODNJA I STAVLJANJE U PROMET OPOJNIH DROGA (šverc, dilovanje, spremanje, prodaja), zatim JEDNAKOST I RAVNOPRAVNOST među OSUĐENOM POPULACIJOM (a ne osuđenici, robijaši, zatvorenici), USKRAĆIVANJE USLOVNOG OTPUSTA (izlazak ranije na slobodu), OBJEKTIVNE ZAKONSKE OSNOVE...

Takođe je zanimljivo da se na nekoliko mesta pojavljuje tačka-zarez (;), znak koji nema široku upotrebu i podleže tačno definisanim pravilima. Često se i ne stavi na pravo mesto u rečenici.