Korona ih načne, a smrtonosna bakterija dokrajči: Dr Dragoš otkrio kobne simptome infekcije
Ova bakterija, koja izaziva gotovo dugotrajan i neprestan proliv, može biti i smrtonosna
U bolnicama širom sveta, a i u Srbiji, među pacijentima koji se leče od koronavirusa pojavljuju se slučajevi koji su u toku boravka u bolnici "zakačili" bolničke bakterije otporne na antibiotike. Najčešće je reč o klostridiji, koja je, kako objašnjavaju stručnjaci, "starosedelac" u medicinskim ustanovama.
OSTACI PRAVOSLAVNE SVETINJE U DVORIŠTU KUĆE: Sestrama iz sela Sjenište otac ostavio veliki amanet (FOTO)
DOBRE VESTI IZ VRNJAČKE BANJE: Bolnica Merkur nije više u kovid sistemu
KOLEKTIVNI IMUNITET U SRBIJI DO JUNA? Dr Đerlek otkrio i koliko će mladi ljudi čekati da dođu na red
Kad se potpuno izleče, idu kući
Ova bakterija, koja izaziva gotovo dugotrajan i neprestan proliv, može biti i smrtonosna, a direktor KBC Zemun Dragoš Stojanović za Objektiv navodi da pacijenti koji je dobiju nakon bolničkog lečenja od koronavirusa, nastavljaju sa terapijom protiv ove infekcije.
- Među pacijentima zaraženim koronavirusom dolazi do pada imuniteta, a antibiotici mogu izazvati gušenja, ali i klostridiju. Svako drugačije reaguje na terapiju, a mi se za svakog pacijenta žestoko borimo. Oni koji dobiju klostridiju se ne otpuštaju kući dok se potpuno ne oporave, a mi činimo sve da je pobede - kaže dr Stojanović.
Opasno po život
Dijareja kod ovih pacijenata može trajati i više od dve nedelje, a kako za Objektiv navodi šef Katedre za higijenu na Medicinskom fakultetu u Beogradu Goran Belojević, ova bakterija je normalna pojava u medicinskim ustanovama uprkos velikim naporima i u svetu i kod nas da se iskoreni.
- Pacijenti zaraženi koronom je najčešće dobijaju na intenzivnoj nezi od respiratora ili katetera. Iako se leči antibioticima, može da izazove sepsu, pa je opasna po život. Nekad su u terapiji potrebna i dva antibiotika jer su bolnički sojevi ove bakterije veoma otporni - kaže dr Belojević.
U Nišu nema registrovanih slučajeva
Načelnik Klinke za anesteziju i pomoćnik generalnog direktora niškog Kliničkog centra Radmilo Janković za Objektiv ističe da za lečenje takvih infektoloških pacijenata koji zahtevaju hospitalizaciju, trenutno u Nišu ne bismo mogli da nađemo mesto.
- Za sada nismo imali registrovane slučajeve, ali ukoliko se pojave, smestićemo ih u neku zelenu zonu, a oni će biti izolovani. Dok nije bilo kovida, pacijenti su obično bili smešteni sami u sobi. Ta prostorija mora da bude pod posebnim nadzorom i učestalo se čisti. Ukoliko su u pitanju hirurški pacijenti, onda oni borave na hirurškim odeljenjima, u posebnim izolacijama - navodi Janković.
Stručnjaci ističu da su najugroženiji pacijenti koji imaju preko 65 godina, kao i hronično oboleli i oni koji imaju teške bolesti koje slabe imunitet. Ono što je naročito zastrašujuće jeste što bakterija može da se vrati. Naime, podaci pokazuju da oko jedna petina pacijenata dobije ponovni "atak" ove infekcije. Zbog čega ne treba da čudi što je svaki sledeći odlazak u bolnicu za osobe koje su preležale klostridiju bauk.
