NEKI ĆE NA RED DOĆI TEK SLEDEĆE GODINE: Više od 52 hiljade ljudi čeka na operaciju - kovid ponovo unosi nemir i nered
- Kovid 19 je lečenje pacijenata sa srčanim bolestima doveo u nepovoljnu situaciju - kaže prof. dr Miljko Ristić
Epidemija korona virusa opet je produžila tek skraćene ili ukinute liste čekanja za operacije koje su se sredile u 2019. godini. Za vreme epidemije, izvodile su se samo hitne intervencije, a tek kada bi počele da se izvode i druge, ustanove bi se vraćale u kovid zone, a one prekidale i odlagale.
IMA LI KRAJA GUŽVAMA U SAOBRAĆAJU? Granični prelazi krcati, kolone duge, čeka se i po TRI sata
RAZREŠENE SVE DILEME RODITELJA: Prvaci će morati da biraju ko će da ih vodi u školu prvog dana?
OVO JE PROFIL PACIJENTA U ČETVRTOM TALASU KORONE: Sa vrata bolnice završavaju na INTENZIVNOJ NEZI
To je dovelo do toga da opet imamo pacijente koji čekaju na operacije duže od 30 dana, ali i po godinu, dve.
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), na svim listama čekanja juče je bilo 52.623 osiguranika, što je za 76 više u odnosu na prethodni da, a 23. avgusta ih je bilo 52.306.
Čeka se na gotovo sve operacije. Tako, na primer, na listi za operacija katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva u Opštoj bolnici u Pančevu, ima pacijenata čiji se prijem očekuje u februaru 2022. godine. Među pacijentima koji čekaju ugradnju endoproteze kuka ima onih koji su stavljen na listu u oktobru prošle godine, a na red bi trebalo da stignu u oktobru ove godine.
U Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, u Sremskoj Kamenici, na spisku za ugradnju veštačkih vavula pacijenti koji su stavljeni na listu u oktorbu prošle godine, trebalo bi da budu operisani u novembru ove godine.
Na listi za ugradnju endoproteza kolena u Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevacu, ima pacijenata koji su na listu stavljeni još 2015. godine, a očekivani prijem je u 2022. godinu. U Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu ima osiguranika koji su na listu za ugradnju veštačkih valvula upisani početkom 2019. godine a očekivani prijem je početkom 2022. godine.
I, tako dalje...
Profesor dr Miljko Ristić, naš najbolji kardiohirurg i savetnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje kaže da je kovid 19 znatno uticao da se liste za operacije produže. Kada je reč o kardiovaskularnim operacijama, podseća da su one u jednom momentu faktički bile obustavljene, osim za najhitnije slučajeve.
- Pre kovida 19 smo operisali 10 pacijenta dnevno, a kada je stigla korona radili smo jednu, a možda i nijednu, i to je trajalo nekoliko meseci. Kako je pandemija odmicala, povećavao se broj operacija, tako da smo sada stigli na 8, 9 dnevno. Polako se vraćamo u režim koji smo imali, ali zbog svega sada na kardiohirurške operacije samo kod nas čeka oko 1.000 pacijenata - kaže prof.dr Ristić.
On podseća da Srbija ima pored Instituta "Dedinje" i Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kardiohirurgije i na VMA, u Sremskoj Kamenici i Nišu.
- U njima se godišnje uradi oko 5.000 srčanih operacija, od kojih polovinu, dakle 2.500 uradimo mi, a isto toliko u ostalim centrima zajedno. Dakle, godišnje mi u Dedinju uradimo 2.500 sa sada smo oko 1.100. Broj je prepolovljen - objašnjava prof. dr Ristić.
Grupe hitnosti
Prema njegovim rečima, operacije se i sada izvode po listama prioriteta.
- Oni koji ne mogu da čekaju dugo za 30 dana im se zakazuje operacije. Sledeća grupa hitnosti je na 60 dana čekanja, sledeća grupa hitnosti je na 90 dana, a sledeća preko 90 dana, s tim što se neki slučajevi, kao što su aneurizme, operišu istog dana kada dođe pacijent u bolnicu. Takve pacijente ne možemo da odlažemo - ističe prof. dr Ristić i ponavlja da je kovid znatno uticao da se liste produže, iako su bolnice bile poluprazne:
- Ali, sve je to po odlukama Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa. Svi ostali pacijenti moraju da čekaju da bi se smanjio broj ulazaka i izlazaka iz bolnice, što je na štetu tih bolesnika koji imaju druge bolesti. Dakle, virus je imao prioritet. A, to je glavni razlog što je lečenje pacijenata sa srčanim bolestima dovedeno u nepovoljnu situaciju. Oni treba da se operišu na vreme, a ne u nekom težem stanju. Sve je to diktirala epidemija, a sigurno je da je moglo više da se operiše - zaključio je prof. dr Ristić.
Prvi slučaj korona virusa u Srbiji potvrđen je 6. marta 2020. godine, a naša zemlja se trenutno nalazi u četvrtom talasu epidemije.
