DONOSI LI SE VIRUS U SRBIJU ILI SAM DOĐE? Teorije zavere nisu pošast našeg doba, bilo ih je i za vreme španske groznice

Strah i teorije zavere, masovne proslave bez ikakvih mera zaštite. Iako vam prvo na pamet pada korona, reč o drugoj svetskoj pošasti, pandemiji španskog gripa. Ali, tako je bilo, a masovnim prokuživanjem i sa više od 100.000 umrlih za par meseci, okončana je pre nešto više od jednog veka epidemija španske groznice u Srbiji.

SVE UKAZUJE NA JEDNO - SVE SMO BLIŽI DA POBEDIMO KORONU? Oglasio se dr Stojanović sa optimističnom prognozom

SVE UKAZUJE NA JEDNO - SVE SMO BLIŽI DA POBEDIMO KORONU? Oglasio se dr Stojanović sa optimističnom prognozom

"NEMA OPUŠTANJA DOK SE DOVOLJNO LJUDI NE VAKCINIŠE" Više od 99 odsto hospitalizovanih nije imunizovano

"NEMA OPUŠTANJA DOK SE DOVOLJNO LJUDI NE VAKCINIŠE" Više od 99 odsto hospitalizovanih nije imunizovano

TUGA U VRANJU! Dete (9) preminulo od posledica koronavirusa

TUGA U VRANJU! Dete (9) preminulo od posledica koronavirusa

Sve ovo piše u knjizi "Epidemija španske groznice u Srbiji 1918-1919", koju je objavio novosadski "Prometej", a čiji je autor istoričar muzeja i profesor državne Akademije u Valjevu dr Vladimir Krivošejev. Reč je o brižljivom istraživačkom radu, od novinskih natpisa, preko dnevnika lekara, sveštenika ili običnih građana, do analiziranja knjiga umrlih iz tog doba. Aktuelna pandemija motivisala je Krivošejeva da istraži sva prethodna saznanja o pojavi španske groznice u Srbiji i njenim posledicama. Ispostavilo se, međutim, da se takvi radovi mogu izbrojati na prste jedne ruke i da su uglavnom objavljeni u lokalnim glasilima i ostali nepoznati ne samo široj javnosti, već i većini istraživača.

Izgleda da je upravo "ćutanje istoriografije" doprinelo stvaranju stava da pandemija nije u velikoj meri zahvatila Srbiju ili čak da su Srbi bili "genetski otporni na tu bolest", što se nemalo puta moglo čuti i kada nam je korona virus zakucao na vrata.

- Međutim, malobrojni objavljeni radovi su ukazivali da je španski grip iza sebe ostavio veoma velike posledice i da je od njega samo u Zlatiborskom srezu za vrlo kratko vreme stradalo oko 5 odsto ukupnog stanovništva, a da je u Trsteničkom kraju španska groznica odnela 1.267 života, odnosno više od 3,7 odsto stanovništva. To je za čak 50 odsto više nego što je 1915-te stradalo od tifusa - objašnjava Krivošejev dodajući das u ga te informacije potakle da detaljno analizira Matične knjige umrlih za taj period iz različitih delova Srbije, ali i raznovrsnu memoarsku građu.

Tu, između ostalog, spadaju i dnevnici i sećanja domaćica iz Beograda, Vranja i Valjeva, dvojice vonika Živorada Čokića i Milana V. Đorđevića–Struje, srpskih lekara Romana Sondermajera, Milana Pecića, Milorada Dragića, Vladimir Stanojevića, Aleksandra Radosavljevića i Milana Petrovića, njihovih francuskih kolega Mijea i Luja Kordijea, kao i poznate Engleskinje, srpskog oficira Flore Sends.

Knjiga otkriva da je pošast u našu zemlju pre 103 godine stigla dok su se ispisivale jedne od najslavnijih stranica srpske istorije - priprema za i proboj Solunskog fronta i oslobađanje Srbije. Naime, zbog dopremanja ljudstva i materijala španska groznica je do srpskih vojnika na Solunskom frontu stigla veoma brzo po svojoj pojavi u Francuskoj. Već sredinom proleća 1918-te zabeleženo je masovno obolevanje vojnika pekarske čete sa Krfa, koji su prethodno bili u kontaktima sa pekarima sa jednog francuskog broda, a početkom leta uočeno je i masovno razboljevanje vojnika na kopnu, u pozadini Solunskog fronta.

- Bio je to udar onog prvog, benignijeg talasa, a drugi jesenji i letalniji počeo je da se razvija upravo u vreme odsudnih priprema za proboj Solunskog fronta. Zabeleženo je da su tada čitave čete 122. divizije francuskih trupa došle na Solunski front sa gripom. Neposredno po proboju Solunskog fronta poljske bolnice i divizijska previjališta su, umesto da prate svoje jedinice u napredovanje, ostajale u oslobođenim mestima kao rezervne bolnice, manje za ranjene a više za obolele. Prve su formirane u Velesu i Štipu, a obilazeći ih dr Roman Sondermajer je u svakoj od njih zatekao veliki broj bolesnika. Na primer, 23. oktobra je u Mitrovici registrovao 350 obolelih od gripa, a 150 sa zapaljenjem pluća, dok je umrlo više od 50 vojnika. Flora Sends je zabeležila da su u bolnici u Ćupriji svaki dan umirala dva do tri obolela. Iz niške bolnice je poslat izveštaj da imaju 1.400 obolelih, a da pristižu i novi - navodi sagovornik.

U samoj Srbiji, pak, kako otkriva njegova knjiga, Beogradske novine 11. jula 1918. informišu čitaoce "da se bolest koja je zahvatila celu Evropu, pojavila i u Beogradu".

Jesenji udar španskog gripa ostavio je pustoš

Iz tog perioda, dnevnik Beograđanke Natalije Aranđelović svedoči: "Danas se nikako ne osećam dobro. Groznica me lomi, ispod grudi me boli već 4-5 dana", dok je Valjevka Perka Spasenić u svom dnevniku zabeležila: "Počela je u leto i oni koji su je prvi dobili prolazili su bolje jer su jeli lubenice i prali glavu hladnom vodom". Međutim, dok je letnji talas prošao blago, na šta ukazuju i analize knjiga umrlih, jesenji udar španskog gripa, stigavši sa oslobodiocima koji su hitali svojim domovima, iza sebe je ostavio pustoš.

- Natalije Aranđelović je sredinom oktobra u svoj dnevnik upisala da "grdan svet umire od ove španske groznice", a Perka Spasenić je zapisala: "Pre nego što su naši trebali da dođu zavladala je španska groznica u tolikoj meri da je po 3-4 u kući umiralo od nje, pa i cela porodica". Svakodnevni masovni dočeci vojske i proslave oslobođenja samo su doprinosili da se koncentracija virusa poveća, pa je tako iz Kragujevca vojvoda Petar Bojović izvestio Vrhovnu komandu da će oboleti cela armija i stanovništvo. To je doprinelo da se sabije epidemijska krivulja i da se vrlo brzo, još pre kraja 1918-te, masovnim prokuživanjem stekne kolektivni imunitet, zbog koga u Srbiji treći talas iz 1919. nije bio izražen, bar ne u svojoj mortalnoj snazi - objašnjava istoričar.

Epidemija španskog gripa u Srbiji, okončala se do kraja poslednje ratne godine, ali je cena bila takva kao da je u celoj zemlji bio front. Krivošejev kaže da se u stručnoj literature može pronaći mišljenje da su u Evropi najviše stradale balkanske zemlje u kojima je umrla otprilike svaka 30-ta osoba, a na osnovu statističkih obrazaca je izračunato da je u Srbiji umrlo čak 4,2 odsto stanovništva, ili više od 100.000 ljudi za samo nekoliko meseci.

- Da li je smrtnost od španskog gripa zaista bila toliko velika, još uvek nije moguće da se precizno utvrdi. Ilustratitvno je, s druge strane, svedočenje prote Milana D. Smiljanića koji je u knjigu umrlih crkve u Sirogojnu upisao: "Ova je zaraza tako brzo uzela maha da su cele familije ležale bolesne, a da niko nije bio zdrav, da niko nije imao bolesnicima dodati vode ili podložiti peć. Ponegde su mrtvi ležali sa bolesnima po 3-4 dana jer nije imao ko da ih sahrani. Često su žene same kopale rake i sahranjivale. U jednu raku dvoje, troje je zakopavano. Poneke su kuće sasvim opustele. Pošto ima mnogo mrtvih, a ova mi je knjiga mala, počeh ovako rubrike na dvoje razdvajati, da bi sve u ovaj protokol moglo stati" - prepričava Krivošejev.

Poput današnje pandemije korona virusa, španski grip su takođe pratile teorije zavere, a poređenje sa aktuelnima, na osnivu zapisa koje je istražio Krivošejev i zabeležio ih u svojoj knjizi, potvrđuje da se u nivou straha i neznanja nije odmaklo mnogo u odnosu na svet pre jednog veka.

- Bilo je mišljenja da su bolest "doneli Nemci sa istoka", a masovno umiranje stanovništva, upravo u vreme kada se rat završava, doprinelo je širenju glasina da okupatori u povlačenju na neki način truju bunare i hranu. Sa druge strane, jedna austrougarska bolničarka u oslobođenom Vranju, ne obazirući se na činjenicu da bolest sve obara u postelju, optužila je srpsko sanitetsko osoblje da truje zarobljene oficire i vojnike - kaže Vladimir Krivošejev.